Godina pred nama puna neizvesnosti: Od Trampa do ratova, ovih 10 trendova će uticati na 2025.

Građani širom sveta držali su dah u novembru 2024. godine, iščekujući rezultate američkih predsedničkih izbora. Pobedu je na kraju odneo Donald Tramp, a da je ishod izbora bio drugačiji i da je pobedila Kamala Haris, rezultat izbora u SAD imao bi drastično različite uticaje, ne samo za SAD, već i za ostatak sveta.

Povratak Donalda Trampa u Belu kuću jedan je od glavnih trendova na koje treba obratiti pažnju u sledećoj godini. Da li će on okončati rat u Ukrajini, šta će uraditi po pitanju NATO-a i sukoba na Bliskom istoku samo su neki od poteza koje svet sa nestrpljenjem iščekuje da vidi u narednoj godini.

Preporučujemo

Ovo su 10 trendova na koje treba da pazimo 2025. godine, uključujući kako će se odvijati ratovi u Gazi i Ukrajini i šta možemo očekivati od sistema veštačke inteligencije (AI).

1. Šta bi Trampova pobeda mogla da znači?

Amerikanci su izabrali Trampa za drugi mandat kao predsednik SAD, ali tek treba da vidimo koliko daleko će ići sa svojim obećanjima iz kampanje.

Postoje dva rata koja želi da zaustavi: u Ukrajini i Gazi. Postoji dilema i oko toga kako će se odnositi prema Kini. Što se tiće domaće politike, Tramp će se verovatno uključiti u masovne deportacije, smanjiti poreze i fokusirati se na deregulaciju.

2. Da li će očekivanja birača biti ispunjena?

Godina 2024. je bila godina izbora širom sveta, a vladajuće stranke su loše prošle, bez obzira na njihovu političku pripadnost. U SAD i Velikoj Britaniji, aktuelne stranke su u potpunosti odbačene. U Indiji i Južnoj Africi bili su primorani na koalicije sa drugim političkim partijama. U Tajvanu i Francuskoj su gurnuti u kohabitaciju. Koje će pouke iz ovoga izvući kažnjene stranke dok se ponovo grupišu? I mogu li pobednici doneti promenu?

3. Geopolitičke tenzije u porastu

Mnogi smatraju da je trenutno stanje u svetu najopasnije od Hladnog rata. Različiti faktori su u igri: tekuće takmičenje između SAD i Kina, dva regionalna rata, širenje zone anarhije u Africi. Dalje, Rusija, Kina, Iran i Severna Koreja sve više sarađuju zajedno, podrivajući zapadne sile. A Trampov izlazak na scenu mogao bi sve to da pogorša: njegov izolacionizam i protekcionizam će verovatno odvratiti izgradnju saveza što je ključno za dugoročnu obnovu moći SAD.

4. Carine Kini mogli bi da budu loši za globalno tržište

Rivalstvo između SAD i Kine besni već skoro sedam godina i verovatno će se intenzivirati sa dolaskom Trampa ponovo na vlast. On je već predložio carine od 60 odsto na sav uvoz iz Kine, za koje se procenjuje da će izazvati pad kineskog izvoza u SAD za 85 odsto. Ova ograničenja bi mogla da dovedu do komercijalnih previranja koja se preliju na ostatak sveta, uključujući globalni jug gde kineske kompanije šire svoja tržišta.

5. Kina predvodi bum čiste tehnologije

Svet će saznati da li su globalne emisije gasova staklene bašte konačno prešle svoj vrhunac - i koliko brzo se smanjuju. Sve oči su uprte u Kinu, koja je postala najveći emiter gasova staklene bašte na svetu, ali i glavna pokretačka snaga ekspanzije obnovljive energije. Kineska vlada je podstakla izvoz solarnih panela, baterija i električnih vozila kako bi nadoknadila svoju slabu domaću ekonomiju, što je rezultiralo bumom čiste tehnologije.

6. Postinflacioni svet?

Dok su zapadni centralni bankari slavili "poraz" inflacije, suočavaju se sa novim izazovom: smanjenjem deficita uz povećanje budžeta za odbranu. Za SAD, jedinu veliku ekonomiju u kojoj je proizvodnja iznad nivoa pre pandemije, Trampova obećanja bi mogla da naškode postignutom napretku.

Njegove carine na strane proizvode mogle bi da podignu cenu uvoza, a deportacija migranata bez dokumenata mogla bi da liši ekonomiju radnika - čime bi podstakla inflaciju i stavila pritisak na rast.

7. Stanovništvo je sve starije, pa tako i njihovi lideri

Kada Tramp položi zakletvu 20. januara 2025. goidne, postaće najstariji predsednik na funkciji u istoriji SAD. Međutim, u demokratijama, prosečna starost nacionalnih lidera je zapravo opala u poslednjih pet decenija, što znači da kada ljudi imaju izbor, preferiraju mlađe lidere. SAD su izuzetak u tom pogledu, hvaleći se nekim od najstarijih zakonodavaca u slobodnom svetu.

8. AI treba da počne sa isporukom ili će se investitori povući

Očekuje se da će skoro 1,5 biliona dolara biti potrošeno na AI data centre između 2024. i 2027. godine, ali mnoge kompanije još uvek nisu sigurne šta da urade sa tehnologijom. Samo 5 odsto preduzeća u SAD kažu da koriste veštačku inteligenciju u svojim proizvodima ili uslugama - iako oko trećine zaposlenih priznaje da koristi tehnologiju u svojim poslovima. Ipak, trka da se veštačka inteligencija učini korisnijom će doći do vrhunca 2025. godine, pošto investitori očekuju povraćaj svog novca.

Postoji nekoliko ograničenja koja usporavaju tempo razvoja veštačke inteligencije: među njima, sve veća količina energije koju sistemi veštačke inteligencije troše i nedostatak novih podataka o obuci. Dok kompanije pokušavaju da pronađu rešenja - stvaranjem efikasnijih čipova ili manjih modela koji koriste manje energije - pitanje je koliko su investitori voljni da budu strpljivi.

9. Sa više ograničenja vazdušnog prostora, nebo je sve manje

Svet ulazi u eru rastućih sukoba, ne samo na zemlji već i na nebu. Međunarodno civilno vazduhoplovstvo se sve više suočava sa izazovima zbog različitih faktora: izbegavaju se određene opasne rute sa upozorenjima o vazdušnom prostoru, što dodatno opterećuje druge, već zakrčene rute.

Rusija je zatvorila svoj vazdušni prostor zapadnim avio-kompanijama, čineći rutu do Azije mnogo dužom i skupljom. Američke i evropske avio-kompanije se u potpunosti povlače iz Kine. Sve ovo uzrokuje patnju globalne povezanosti ljudi i dobara, izazivajući još više poremećaja i čineći nebo "manjim".

10. Predvidite neverovatne scenarije

Ko je mogao da predvidi da će pandemija zatvoriti većinu sveta 2020. Čini se da savremeni svet ima izvesnu nesigurnost u vezi sa tim, pa je The Economist zatvorio svoje specijalno izdanje nagađanjem nekih neverovatnih scenarija za 2025. To uključuje novu pandemiju od soja ptičijeg gripa koji kruži u Severnoj Americi. Pored toga, mogli bismo da dešifrujemo neku izgubljenu mudrost korišćenjem veštačke inteligencije za čitanje karbonizovanih svitaka papirusa. U 2025. biće nam potrebna sva mudrost koju možemo da steknemo.

(Telegraf.rs)