Sirijci nakon pada Asada veruju u bolju budućnost: Zapad ih je jednom izneverio, da li će ponovo?

Nada u budućnost i pomoć u izgrdnji sigurnije zemlje, emocija je koja se u proteklih nedelju dana isijavala iz svih zatvora, palata i džamija u Siriji.

nadali su se i ranije, ali uzalud. Pre 13 godina su se Britanija, Francuska i nemačka pridružile tadašnjem američkom predsedniku Baraku Obami, koji je naredio sirijskom predsedniku Bašaru al-Asadu da ostane po strani. Na narodu Sirije bilo je da odredi sopštvenu budućnost.

Preporučujemo

Međutim, Sirijci veruju da su tek sada uspeli da se izbore za ono šta žele. Munjevito napedovanje pobunjenika dovelo je do pada autokratskog režima bašara al-Asada.

"Bio je to vrhunac dugogodišnjeg žrtvovanja, mučeništva i borbe čtavog naroda", smatra jedan Sirijc koji je želeo da ostane anoniman.

On je dodao da smatra da je Zapad jednom izdao taj narod i da to ne sme da se ponovi.

Novinari Sky news-a, koji borave u Siriji, imali su priliku da na lokalnom groblju u Damasku razgovaraju sa mladim aktivistom Kasamom al Šamijem. On se priseća da je pre 11 godina pomagao da se sahrani neoliko stotina ljudi, koji su bili žrtve hemijskog napada u Siriji.

Foto: Tanjug/AP

"Ljude smo zakopavali u pet msovnih grobnica, u nekima od njih su sahranjene čitave porodice", prisetio se on.

Obama je tada Sirijcima dao novu nadu jer je napad hemijskim oružjem na narod nazvao crvenom linijom. Međutim, britanski parlament je odbacio tvrdnju da je u Guti bilo napada gasom, dozvoljavajući na taj način Asadu da učini isto.

Nakon toga veliki broj napda ostao je nekažnjen do danas. Međutim, nakon svega što se desilo prošle nedelje, Sirijci se ponovo nadaju. Mnogi od njih čvrsto veruju da će Sirija dobiti pomoć koja im je potrebna sada kada su se oslobodili Asada.

Šta će da radi Zapad?

Ruba al Kabani (20) već danima stoji na tvgu sa ostalima i nada se boljoj budućnosti za sebe i svoju porodicu.

"Sada će ceo svet biti uz nas", rekla je ona.

Zapad sada ponovo ima šansu da im pomogne i ne izneveri ih kao što je to bilo u prošlosti. Međutim, čini se da je svaki odgovor stranih lidera dosad bio vrlo oprezan. Najviše diplomate iz SAD, Turske, evropskih i arapskih zemalja sastali su se ovog vikenda u Jordanu. Oni su u zajedničkoj izjavi pozdravili pad Asada, ali je ova poruka bila prožeta i brojnim upozorenjima.

Oni su zajednički pozvali na formiranje inkluzivne vlade u Siriji, koja će poštovati prava manjina, a zatim su upozorili da Sirija treba da se uzdrži od toga da postane baza za terorističke grupe.

Foto: Tanjug/AP

Poseban oprez imaju prema pobunjeničkoj grupi HTS i njenom lideru Ahmedu al Šaraiju. SAD ga još uvek smatraju teroristom, posebno jer je nekada bio aktivan čan terotirstičke grupe al Kaida.

Međutim, i ranije je Zapaduspevao da nađe zajednički jezik sa lidrima koji su nekad označavani kao teroristi. Pimer za to su bivši izraelski premijeri Menahem Begin i Jicak Šamir, koji su pre uspostavljanja jevrejske države smatrani teroristima.

Sa druge strane, Rusija je podržala Asada, rekavši da Zapad nema plan za ovu državu bez njega na vlasti. Kremlj je takođe upozorio da će Sirija postati ddruga Libija ako padne vladajući režim.

Sirija je strateški vrlo vitalna zemlja, graniči se sa pet ržava i ima važnu ulogu u regonu. Nemačka, Turska i Katar su nakon pada Asada odmah poslale svoje izalsanike u SIriju, a druge zemlje strpljivo čekaju svoj trenutak.

(Telegraf.rs)