Oluja je sravnila sa zemljom ostrvo Majot: "Stotine mrtvih, možda hiljade"

Broj mrtvih u posledicama ciklona Čido, koji je pogodio francusku teritoriju Majot u Indijskom okeanu, mogao bi da dostigne nekoliko stotina, upozorio je lokalni zvaničnik. Ciklonski vetrovi, koji su dostizali brzinu od 225 km/h, potpuno su sravnili čitave zajednice sa zemljom, piše Bi-Bi-Si.

Prema poslednjim podacima, zvanični broj mrtvih je 11, ali je prefekt ostrva Fransoa-Gzavije Bievil rekao lokalnim medijima da "stotine osoba mora da je stradalo". Dodao je da je moguće da je stradalo i "nekoliko hiljada ljudi". Francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da će "biti teško dati tačan broj žrtava", posebno u ovoj fazi.

Preporučujemo

- Biće komplikovano jer je Majot muslimanska zemlja u kojoj se mrtvi sahranjuju u roku od 24 sata - rekao je ranije zvaničnik francuskog ministarstva unutrašnjih poslova.

Ostrvo je dom za 320.000 stanovnika, uključujući više od 100.000 migranata bez dokumenata, dodalo je ministarstvo. Smešten na skoro 8.000 kilometara od Pariza i četiri dana morem, Majot je znatno siromašniji od ostatka Francuske i decenijama se bori sa nasiljem bandi i društvenim nemirima. Oko 77 odsto ljudi na Majotu živi ispod francuske granice siromaštva.

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da će Francuska "biti uz narod Majota" i da je poslala 250 spasilaca na ostrvo. Ministar unutrašnjih poslova Bruno Retailu rekao je da su "sve improvizovane kuće potpuno uništene" i izrazio strah od "teških gubitaka".

Ambdilvahedu Sumaila, gradonačelnik Mamudzua, glavnog grada Majota, rekao je da su pogođene bolnice, škole i kuće i da je sve uništeno. Lokalni stanovnik Ibrahim rekao je AFP-u o "apokaliptičnim scenama" dok se probijao kroz glavno ostrvo, primoran da ukloni prepreke sa blokiranih puteva.

Hiljade je ostalo bez krova nad glavom

Lokalni mediji su u subotu izvestili o 11 mrtvih i 246 povređenih, prema bolničkim podacima, dok je AFP izvestio o više žrtava, najmanje 14, pozivajući se na bezbednosne izvore. Majot, koji se nalazi severozapadno od Madagaskara, je arhipelag koji se sastoji od glavnog ostrva Grand-Ter i nekoliko manjih ostrva. Većina od oko 300.000 stanovnika živi u improvizovanim stanovima sa limenim krovovima, a desetine hiljada ljudi ostalo je bez svojih domova.

Trenutno su bez struje, vode i interneta. Vlada u Parizu poslala je vojni transportni avion sa zalihama i hitnim radnicima. Aerodrom Pamandzi pretrpeo je "velika oštećenja, posebno na kontrolnom tornju", objavio je vršilac dužnosti ministra saobraćaja Fransoa Durorej na platformi Iks.

- Vazdušni saobraćaj će u početku obavljati vojni avioni, dok su brodovi na putu da obezbede snabdevanje - dodao je on.

Katastrofalno uništenje

I pre nego što je ciklon juče ujutru dostigao punu snagu, prijavljeno je počupano drveće, srušeni krovovi i oboreni dalekovodi. Šef vatrogasnog sindikata Majota Abdul Karim Ahmed Alaui rekao je kanalu BFM u subotu ujutro da su "čak i hitne službe zatvorene".

- Nema usluge mobilne telefonije i ne možemo da dođemo do ljudi na ostrvu. Čak ni zgrade izgrađene po standardima zemljotresa nisu izdržale - rekao je on.

Komandni centar hitne pomoći je evakuisan i trenutno radi sa ograničenim kapacitetom. Ministar unutrašnjih poslova Retailleau je najavio na Iksu: "Nudim punu podršku građanima Majota. Državne i lokalne službe za vanredne situacije su u potpunosti mobilisane. 110 vatrogasaca i civilne zaštite je već poslato na teren, a dodatnih 140 će stići sutra".

Francuski premijer Fransoa Bajru, koji je preuzeo dužnost u petak, rekao je da je ciklon "izuzetne snage" i da se situacija ažurira "sat po sat". U Parizu je sazvao hitan sastanak sa ministrima.

Stotine spasilaca stižu u pomoć

Vlasti Reuniona, još jedne francuske teritorije u Indijskom okeanu, oko 1.400 kilometara preko puta Madagaskara, saopštile su da su medicinsko osoblje i oprema na putu vazdušnim i morskim putem. Prvi sanitetski avion sleteo je na Majot danas oko 15.30 po lokalnom vremenu, dovezavši tri tone sanitetskog materijala, krv za transfuziju i prevozeći 17 medicinskog osoblja. Očekuje se dolazak još dva vojna aviona.

Ratni patrolni čamac je takođe otišao sa Reuniona sa osobljem i opremom, uključujući opremu za snabdevača električnom energijom EDF.

Prefekt Reuniona Patris Latron rekao je da vlasti nameravaju da uspostave vazdušni i pomorski most do Majota. U narednim danima planirano je slanje još oko 800 spasilaca, dok je više od 80 tona zaliha već isporučeno ili je na putu brodom. Prioriteti uključuju obnavljanje električne energije i obezbeđivanje pristupa pijaćoj vodi, rekao je on.

Najgora oluja od 1934. godine

Majot je prvobitno stavljen pod ljubičastu uzbunu, najviši nivo, koji je uključivao "strogo zatvaranje za celokupno stanovništvo, uključujući hitne službe". U međuvremenu, upozorenje je smanjeno na crveno kako bi se omogućilo hitnim službama da napuste svoje baze.

Retailleau je naveo da ostrvo nije doživelo tako jaku oluju od 1934. godine. Nakon što je pogodio Majot, ciklon se pojačao preko noći dok je prešao Mozambički kanal.

Priobalni grad Pemba u Mozambiku bio je izložen jakim kišama i vetrovima do 185 km/h. Video snimci na društvenim mrežama prikazuju poplavljene delove grada, počupano drveće i oštećene kuće. Ciklon se sada kreće ka unutrašnjosti, a jake kiše prijavljene su u susednoj provinciji Nampula. Očekuje se slabljenje vetrova, ali i obilne kiše i poplave u južnom Malaviju, a kasnije i u Zimbabveu.

Portparol UNICEF-a potvrdio je da je pogođena provincija Kabo Delgado, najsevernija provincija Mozambika, u kojoj živi oko 2 miliona ljudi, i da su mnogi domovi, škole i zdravstvene ustanove delimično ili potpuno uništene.

Cikloni postaju destruktivniji zbog klimatskih promena

Sezona ciklona u ovom regionu traje od decembra do marta, a delovi jugoistočnog Indijskog okeana i južne Afrike su poslednjih godina pogođeni brojnim snažnim ciklonima. Ciklon Idai je 2019. ubio više od 1.300 ljudi u Mozambiku, Malaviju i Zimbabveu. Ciklon Fredi odneo je više od 1.000 života u nekoliko zemalja prošle godine.

Cikloni nose rizik od poplava i klizišta, ali i stajaće vode koja kasnije može izazvati smrtonosne epidemije kolere, denga i malarije. Studije pokazuju da cikloni postaju destruktivniji zbog klimatske krize.

(Telegraf.rs/Index.hr)