Evo ko je Fransoa Bajru, novi premijer Francuske: Išao je na terapiju sedam godina

Fransoa Bajru, koga je predsednik Emanuel Makron imenovao za novog premijera Francuske, dobro je poznato lice u politici ove zemlje.

Frnsoa Rene Žan Lusijan Bajru, kako mu je puno ime, rođen je 25. maja 1951. On pripada političkom centru i bio je na čelu Demokratskog pokreta od njegovog osnivanja 2007.

Preporučujemo

Zanimljivo je da je Bajru čak tri puta bio kandidat centra na predsedničkim izborima u Francuskoj - 2002, 2007. i 2012. godine. Ali bez većeg uspeha. On je na čelu Evropske demokratske partije od 2004.

Od 1993. do 1997. Bajru je bio ministar obrazovanja u tri uzastopne vlade. Postao je član parlamenta još 1986. Spekulisalo se da bi Bajru mogao a bude kadidat za predsednika na izborima 2017. ali je odlučio da se ne kandiduje i umesto toga je podržao Emanuela Makrona, koji ga je posle pobede imenovao za minsitra pravde.

Bajru je ostavku podneo 21. juna 2017. godine usled istrage koja je pokrenuta protiv stranke "MoDem", a zbog fiktivnog zaošljavanja. Bajru je oslobođen optužbi ali je ostalih desetoro optuženih osuđeno na od 10 do 18 meseci uslovnog zatvora i kazne o 50.000 evra.

Barjuov otac je bio farmer, a po majčinoj liniji njegovi preci su iz Irske.

U mladosti je jako mucao zbog čega je išao na terapiju sedam godina. Nakon što se preselio u Bordo studirao je književnost. Pri kraju studiranja otac mu je poginuo u nesreći na traktoru.

Bajru se oženio 1971. Njegova supruga Elizabet Perlan poznata je i kao "Babet". Par ima petoro dece. Decu odgajaju na farmi gde je Bajru odrastao. Objavio je nekoliko knjiga o politici i istoriji. Njegov hobi je odgajanje konja. U politiku prvi put ulazi 1982.

Zanimljivosti

- Bajru je kritikovao Nikolu Sarkozija, tadašnjeg predsednika Francuske jer je zvao Moamera el Gadafija predsednika Libije u posetu Francuskoj koja je trajala nedelju dana i tokom koje je potpisan niz sporazuma između Francuske i Libije.

- Žestoko je 2009. godine kritikovao navode pape Benedikta XVI da kondomi proovišu sidu, nazivajući te navode neprihvatljivim.

- Pozivao je Francusku da 2008. godine bojkotuje Olimpijske igre u Pekingu, a zbog nepoštovanja ljudskih prava u Kini, kao i političkih dešavanja u Tibetu.

- Bio je veliki kritičar američke ekonomije pod predsednikom Džordžom Bušom, navodeći da je novac jedina motivacija, a kritikovao je i rat u Iraku zbog izazivanja haosa na Bliskom istoku.

(Telegraf.rs)