U Siriji je već počeo novi građanski rat? Ni nedelju dana posle rušenja Asada masakr i krvoproliće

Islamistička pobunjenička grupa Hajat Tahrir al-Šam (HTS) zvanično je okončala dugogodišnju vladavinu sirijskog predsednika Bašara al-Asada početkom ove nedelje, imenovavši lidera nove prelazne vlade samo nekoliko dana nakon što je Asad pobegao iz Damaska i potražio utočište u Moskvi.

HTS je putem državne televizije saopštila da je Mohamad al-Bašir, šef grupe zvane "Vlada spasa" u severozapadnoj sirijskoj provinciji Idlib,  imenovan za privremenog premijera prelazne vlade, koja će biti na vlasti do prvog marta, preneo je "Dailymail".

Preporučujemo

Sada, scene u glavnim sirijskim gradovima Damasku i Alepu izgledaju relativno mirno dok nove vlasti počinju da pružaju pomoć onima koji su ostali bez primanja usled pada režima. Međutim, naizgled stabilni počeci prelazne vlade maskiraju ono što se zapravo dešava u drugim delovima Sirije.

Na severu države već se pojavljuju naznake novog građanskog rata, jer su borci Sirijske nacionalne armije (SNA), koju podržava Turska, ušli u oblasti koje drže Kurdi. Brojni su zveštaji da je SNA pljačkala kurdske domove, dok su šokantni video snimci pokazali turske pobunjenike kako pogubljuju ranjene kurdske vojnike, dok leže u bolničkim krevetima u gradu Manbij.

U međuvremenu, Izrael sprovodi široke vazdušne napade i bombardovanja dok pomera trupe i tenkove duboko u tampon zonu koja odvaja Siriju od Golanske visoravni. Cilj Izraela je uništenje oružja i opreme sirijske vojske kako ona ne bi pala u ruke islamistima.

Istovremeno, drugi izveštaji tvrde da su borci ISIS uhvatili i pogubili više od 50 pripadnike sirijskih vladinih snaga dok su bežali od napada HTS kroz pustinju Homs.

Kurdi, etnička grupa koja broji oko 35-40 miliona ljudi, nemaju svoju nacionalnu državu i rasprostranjeni su u nekoliko zemalja Bliskog istoka.

Na severoistoku Sirije imaju svoju autonomnu oblast poznatu kao Rojava, koju je 2012. osnovala Demokratska unija (PYD) i njeno oružano krilo - Jedinice za zaštitu naroda (YPG), a neposredno nakon izbijanja sirijskog građanskog rata.

PYD čini glavni deo Sirijskih demokratskih snaga (SDF), multietničke, ali pretežno kurdske milicije koja je stvorena tokom sirijskog građanskog rata i koju su podržavale SAD u borbi protiv Islamske države.

SDF borci su oslobodili veliki deo severne Sirije od ISIS tokom 2010-ih, pre nego što su konačno porazili ekstremiste i zauzeli njihovu uporište u Raki 2017. Međutim, Turska smatra Kurde pretnjom po svoju suverenost i označava SDF, YPG i PYD kao terorističke ispostave Radničke partije Kurdistana (PKK), kurdske političke i militante organizacije u Turskoj, koja se već dugo bori za nezavisnost protiv turske države.

Nakon što je sirijski građanski rat stao uz napet sporazum o primirju 2020. godine, poslednjih godina je vladala određena stabilnost u severnoj Siriji. Ali haos izazvan munjevitom pobunjeničkom ofanzivom za svrgavanje Asada pružio je turskim saveznicima, Sirijskoj nacionalnoj vojsci (SNA), priliku da ponovo krenu u borbu protiv Kurda.

Foto: Tanjug/AP

Etničko čišćenje Kurda

Borci SNA sada prelaze reku Eufrat u severnoj Siriji i kreću se ka Kobaniju, gradu sa kurdskom većinom blizu turske granice, koji se nalazi unutar autonomne regije Rojava. Iza sebe ostavljaju pustoš jer su već primorali SDF da se povuče iz raznih gradova i naselja na zapadu, uključujući gradove Tal Rifaat i Manbij sa većinskim arapskim stanovništvom koje je SDF oslobodio od ISIS.

"Kada je SNA krenula prema Damasku, Turska je naredila frakcijama da napadnu region, i već šest dana oni napadaju", rekao je portparol SDF.

On je optužio tursku vojsku da pruža direktnu podršku SNA, tvrdeći:

"Cilj ovih napada je da se stigne do Kobanija, a podržavaju ih turski avioni i dronovi. Izveli su više od 120 napada u regionu. Ovi napadi su direktne naredbe od strane turske okupacije. Oni žele da sprovedu etničko čišćenje u regionu. Turska okupira kurdske kuće i uništava ih. Krajnji cilj Turske je da istera Kurde iz regiona", dodao je portparol.

Savetujući se sa SDF Ratnim savetodavnim telom Manbija, saopšteno je da su američki delegati posredovali u postizanju primirja sa SNA kako bi se sprečila dalja krvoprolića, uz saglasnost SDF da povuče snage iz grada.

Međutim, stotine kurdskih boraca i civila su navodno ubijeni, dok je video, navodno snimljen od strane borca SNA, pokazao turske saveznike koji upadaju u bolnicu u Manbiju, pre nego što su ubili Kurde koji su ležali u bolničkim krevetima.

Kurdi, koji su očigledno pretrpeli teške povrede, viđeni su kako odgovaraju na pitanja koja su im postavljali militanti, a koji su ih potom likvidirali iz "kalašnjikova". Turska je već jasno iznela svoj stav o budućnosti Sirije, a ministar spoljnih poslova Hakan Fidan je izjavio da kurdski militanti ne smeju da "iskoriste ovu situaciju", dodajući da će Turska "raditi sa odlučnošću" kako bi sprečila da Sirija postane "pribežište za terorizam".

Dok Kurdi pružaju otpor napadu SNA, Izrael nastavlja sa bombardovanjem ciljeva širom Sirije, uništivši više od 480 ciljeva u poslednja dva dana, uključujući "većinu strateških zaliha oružja" u zemlji.

Vođa HTS Abu Mohamed al-Džolani, izjavio je da njegova islamistička grupa ne namerava da uđe u novi sukob sa Izraelom. Međutim, Izrael je opravdao napade na zalihe sirijskog oružja, koje su ostavile Assdove trupe kao meru da se spreči padanje tog oružja u ruke islamističkih ili ekstremističkih grupa.

Uništenje oružja sirijske vojske

Pored širokih napada na vojnu opremu, izraelska vojska je uništila šest sirijskih brodova u luci Latakija, severno od ruske vazdušne baze Hmeijmim. Izraelski ministar odbrane Izrael Kac je izjavio da su ove vojne operacije bile potrebne da bi se stvorila "sterilna odbrambena zona" na jugu Sirije, čime bi se obezbedila sigurnost Golanske visoravni, koja razdvaja Izrael od Sirije.

Izveštaji su takođe ukazivali da su izraelske trupe i tenkovi napredovali duboko u dugoročno uspostavljenu tampon zonu između Golanske visoravni  i Sirije, što je široko osuđeno kao dodatno destabilizovanje već krhku situaciju.

Postoje i strahovi da bi Islamska država, nekada najjača džihadistička grupa u regionu, mogla pokušati da se vrati usled haosa nakon pada Asada. ISIS je brzo širio svoj uticaj u prvim danima sirijskog građanskog rata i do 2014. godine je uspeo da osvoji ogromne delove Sirije i susednog Iraka.

Međutim, naišao je na veliki otpor od strane kurdskih SDF, koalicije predvođene SAD, koja je uključivala više od deset zemalja, među kojima su Velika Britanija, Francuska, Saudijska Arabija i Jordan, ruske snage i čak sirijska vlada.

Ekstremisti su popustili pod ovim napadima i brzo su gubili teritoriju pre nego što su pretrpeli poraz u Raki 2017. godine, da bi kasnije bili uglavnom uništeni 2019. Međutim, ostaci ISIS u Siriji povukli su se u nekoliko logora u sirijskim pustinjama.

Dok svet prati da li Sirija može da spreči novi deo građanskog rata, njen novi premijer je započeo sa smirivanjem civila i sumnjičavih zapadnih vlada da je HTS posvećen stabilnosti.

Sunitski muslimanski HTS je ukorenjen u sirijskoj grani Al Kaide i većina zapadnih zemalja ga smatra terorističkom organizacijom, ali je u poslednjim godinama pokušao da se distancira od svojih džihadističkih korena i ublaži svoju retoriku.

Privremeni sirijski premijer Mohamed al Bašir, čije je imenovanje najavljeno u utorak, ima zadatak da vodi multietničku, multikonfesionalnu zemlju do 1. marta.

Više od 500.000 nastradalih

"Upravo zato što smo islamski, garantovaćemo prava svih ljudi i svih sekti u Siriji. Moj apel je svim Sirijcima u inostranstvu: Sirija je sada slobodna zemlja koja je stekla svoj ponos i dostojanstvo. Vratite se. Moramo da obnovimo, ponovo se rodimo i potrebna nam je pomoć svih", rekao je on.

Nastavio je da insistira da će novi vladari Sirije biti spremni da sarađuju sa svakim, pod uslovom da ne brane Asada.

Građanski rat, koji je počeo 2011. godine nakon što je Asad naredio brutalnu represiju nad protestima Arapskog proleća, odneo je više od 500.000 života i primorao polovinu stanovništva da napusti svoje domove, od kojih je šest miliona potražilo azil u inostranstvu.

"Nemamo problem sa bilo kim, državom, partijom ili sektom, ko se držao podalje od krvoprolića Asadovog režima", rekao je Bašir.

Na pitanje da li će novi sirijski ustav biti islamski, rekao je da će "sve ove detalje razjasniti tokom konstitutivnog procesa".

Vođa HTS Abu Mohamed al-Džolani, insistirao je da će raditi na stvaranju tolerantne, civilizovane nacije u kojoj će verske i etničke manjine moći mirno da žive. Takođe je pozdravio međunarodni nadzor nad sirijskim hemijskim oružjem koje je utvrđeno da je Asad koristio tokom građanskog rata.

Međutim, postoje ozbiljne sumnje u posvećenost HTS održavanju jednakosti i transparentnosti i u to da li će grupa biti spremna da sarađuje sa drugim frakcijama u okviru koalicione vlade nakon 1. marta, čime bi popustila svoj stisak na vlast.

Regionalni analitičari i aktivisti za ljudska prava ukazuju na to da je HTS nametnuo autoritarnu islamsku vladavinu nad svojom teritorijom u Idlibu i postoji sumnja da njegovi džihadistički koreni i dalje postoje.

Pored HTS, drugi veliki igrač u pobunjeničkom ofanzivu protiv Asadovog režima je Sirijska nacionalna armija (SNA) ili Slobodna sirijska vojska (FSA), krovna organizacija pobunjeničkih milicija koje je Turska dugo finansirala i naoružavala.

Pobunjeničke frakcije su mogle efikasno da se bore zajedno kako bi srušile Asada, ali sada bi njihova podela mogla postati očigledna u nastalom vakumu vlasti. Analitičari i posmatrači se nadaju da ove frakcije mogu postići dogovor i stvoriti stabilnu administraciju, postavljajući temelje za ponovni razvoj.

Interesi velikih sila

Britanski ministar Pat Mekfaden rekao je u ponedeljak da bi Velika Britanija mogla ukinuti zabranu HTS kao terorističke organizacije, u zavisnosti od načina na koji će funkcionisati nakon Asadovog svrgavanja, što je korak ka legitimnosti u očima Zapada koji bi mogao dovesti do povećane pomoći i investicija.

Edmund Fiton-Braun, viši savetnik za projekat protiv ekstremizma, rekao je da bi najbolji scenario mogao biti da HTS sarađuje sa drugim frakcijama kako bi postigao stabilnost.

"Da li će biti demokratije? Verovatno ne u zapadnom smislu, ali neki oblik konsultativnog sistema, moguće sa izborima, mogao bi da se razvije“, rekao je.

"HTS se čini jasno da želi islamsku vladavinu, ali takođe pokazuju svest o pravima manjina. Nije jasno da li će pasti u zamku Talibana ignorišući domaće i međunarodno mišljenje, prava žena i druga ključna pitanja".

(Telegraf.rs)