Najpotresniji prizori iz Sirije: U zatvorima traže najmilije, ne bi ni da misle o drugoj opciji - strašnija je

Nakon pada Bašara al Asada, mnogi Sirijci pohrlili su u oslobođene zatvore kako bi pronašli svoje najmilije. Prvo ih traže među preživelima, a kada izgube i poslednju nadu, kreće potraga za njihovim telima. Ako ih ne nađu u zatvorima, potraga se seli na najmračnije mesto - u mrtvačnicu.

Kada je čula zapanjujuću vest da su pobunjenici srušili višedecenijski režim u Siriji, Hajat al Turki krenula je ka zatvoru koji je postao poznat kao klanica, moleći se da njen brat i još pet rođaka, koji su tamo držani, budu živi, piše Reuters.

"Naravno da spavam ovde. Nisam uopšte bila kod kuće"

Ali nakon četiri dana lutanja po ozloglašenom kompleksu Sajdnaja, i dalje očajnički traži bilo kakav trag o njihovoj sudbini u zatvoru koji organizacije za ljudska prava opisuju kao mesto rasprostranjenog mučenja i egzekucija.

"Naravno da spavam ovde. Nisam uopšte bila kod kuće", rekla je. Bila je puna nade da će pronaći brata, strica ili rođaka, ali oni, kao i rođaci desetina drugih Sirijaca koji pretražuju zatvor, deluju kao da su nestali.

Ova 27-godišnjakinja pronašla je dokument datiran na 1. oktobar 2024. godine, koji navodi više od 7.000 zatvorenika različitih kategorija.

"Gde su oni? Zar ne bi trebalo da budu u ovom zatvoru?", rekla je, dodajući da je mnogo manji broj pušten na slobodu.

Hiljade zatvorenika izašle su iz nemilosrdnog zatvorskog sistema predsednika Bašara al Asada nakon što je u nedelju svrgnut tokom munjevite ofanzive pobunjenika koja je okončala pet decenija vladavine njegove porodice. Mnoge zatočenike dočekali su uplakani rođaci koji su mislili da su pogubljeni pre mnogo godina.

"Uđem u ćeliju na manje od pet minuta i počnem da se gušim"

U Sajdnaji je omča za vešanje podsećala posetioce na mračne dane koje su njihovi rođaci proveli tamo.

"Pretražujem ceo zatvor... Uđem u ćeliju na manje od pet minuta i počnem da se gušim", rekla je Turki pre nego što je ušla u još jednu ćeliju da pretraži stvari.

"Da li su ove stvari mog brata, na primer? Da li osećam njegov miris u njima? Ili ovo? Ili je ovo njegovo ćebe?", rekla je, držeći fotografiju svog brata, koji se vodi kao nestao već 14 godina.

Organizacije za ljudska prava prijavile su masovna pogubljenja u sirijskim zatvorima, a Sjedinjene Američke Države su 2017. godine saopštile da su identifikovale novi krematorijum u Sajdnaji za obešene zatvorenike. Mučenje je široko dokumentovano.

Pomilovanja dželata ne dolaze u obzir

Glavni komandant pobunjenika koji su svrgnuli Asada izjavio je u sredu da će svi koji su bili umešani u mučenje ili ubistva zatvorenika tokom Asadove vladavine biti progonjeni i da pomilovanja ne dolaze u obzir.

"Progonićemo ih u Siriji i tražimo od zemalja da nam predaju one koji su pobegli kako bismo ostvarili pravdu", rekao je Abu Mohamed al Džolani u izjavi objavljenoj na Telegram kanalu sirijske državne televizije.

To je donelo malo utehe za Turki, čije nade da će pronaći brata blede.

"Ne znam kako izgleda, jer kada vidim fotografije zatvorenika koji izlaze, oni izgledaju kao kosturi", rekla je. "Sigurni smo da su ljudi bili ovde. Za koga su sva ova odeća i ćebad?"

"Izgledalo je kao da je umro vrišteći"

Nakon neuspešnih potraga po zatvorima, piše AP, Sirijci obilaze mrtvačnice kako bi pronašli svoje najmilije.

Mohamed Šaib je tiho govorio u telefon, prenoseći rođaku sumornu vest: pronašao je svog brata u mrtvačnici.

"Video sam ga i oprostio se", rekao je. Njegov pogled zadržao se na pocrnelom telu Samija Šaiba, čiji su zubi bili izloženi, a očne duplje prazne. Izgledalo je kao da je umro vrišteći. "Ne izgleda normalno. Nema ni oči."

Pokojni muškarac bio je uhapšen pre pet meseci, a potom je nestao u mračnom zatvorskom sistemu pod vlašću sada svrgnutog predsednika Bašara al Asada. Njegovo telo jedno je od mnogih pronađenih u sirijskim zatvorima i pritvorskim centrima nakon što je Asadova vlada pala prošlog vikenda.

Neki od zatvorenika umrli su pre samo nekoliko nedelja, dok su drugi stradali mesecima ranije. Sirijci širom sveta sada dele slike tela u nadi da će prepoznati ubijene voljene čija je sudbina bila nepoznata.

Galerija mrtvih

U mrtvačnici u Damasku, koju je u sredu posetila agencija Associated Press, porodice su se okupljale ispred zida gde su neke slike bile okačene, stvarajući jezivu galeriju mrtvih. Rođaci su očajnički pretraživali slike u potrazi za poznatim licem.

Mohamed Šaib nikada nije znao zašto je njegov brat uhapšen. "Čuli smo priče – kanabis, trgovina organima, droga, oružje. Ali on nije imao nikakve veze s tim", rekao je.

Požurio je u mrtvačnicu nakon što mu je drugi brat, koji živi u Turskoj, poslao fotografiju tela koje mu je izgledalo poznato. Uspeo je da identifikuje brata po mladežu ispod uha i napola amputiranom prstu, povredi koju je zadobio kada je imao 12 godina.

Stojeći iznad tela, podigao je pokrivač i nežno izvukao bratovu levu ruku, pažljivo je pregledavši. "Evo", rekao je, pokazujući na patrljak.

"Razumemo patnju porodica"

U blizini, forenzički radnici radili su ubrzano kako bi identifikovali tela i predali ih porodicama.

Jaser Kaser, forenzički pomoćnik u mrtvačnici, rekao je da su tog jutra primili 40 tela iz bolnice, kojima su otisci prstiju i uzorci DNK obrađivani. Osoblje je već identifikovalo oko osam tela, rekao je. "Ali dolaze desetine porodica, a brojevi se ne poklapaju."

Neka tela su stigla iz ozloglašenog zatvora Sajdnaja, i dalje obučena u zatvorske uniforme, dodao je Kaser.

Njegov kolega, dr Abdulah Jusuf, rekao je da će identifikacija svih tela zahtevati vreme.

"Razumemo patnju porodica, ali radimo pod ogromnim pritiskom. Tela su pronađena u slanim sobama, izložena ekstremnoj hladnoći", rekao je.

Zvaničnici mrtvačnice koji su pregledali tela pronašli su rane od metaka i tragove koji su, kako se čini, rezultat mučenja, dodao je on.

150.000 uhapšenih i nestalih od 2011.

Procene kažu da je oko 150.000 ljudi bilo uhapšeno ili prijavljeno kao nestalo u Siriji od 2011. godine. Pod Asadovom vlašću, i najmanji nagoveštaj neslaganja mogao je nekoga odmah poslati u zatvor. Godinama je to značilo gotovo sigurnu smrt, jer je malo ko izlazio iz tog sistema.

Pozivajući se na svedočenja oslobođenih zatvorenika i zatvorskih zvaničnika, Amnesty International je izvestio da su hiljade Sirijaca ubijene u čestim masovnim pogubljenjima. Zatvorenici su bili izloženi stalnom mučenju, brutalnim prebijanjima i silovanjima. Često su umirali od povreda, bolesti ili gladi. Neki su padali u psihozu i sami se izgladnjivali, navela je organizacija za ljudska prava.

Među telima u mrtvačnici u sredu bilo je i telo Mazena al Hamade, sirijskog aktiviste koji je pobegao u Evropu, ali se 2020. vratio u Siriju i bio uhapšen po dolasku. Njegovo unakaženo telo pronađeno je umotano u krvav čaršaf u Sajdnaji.

Dok su pretraživali mrtvačnicu, neke porodice su prolazile između tela, tiho plačući i zastajkujući da pogledaju prepoznatljive crte. Tela su ležala prekrivena belim pokrovima, svako označeno brojem, a neka s oznakom "nepoznato".

Majka pronašla jednog od nestalih sinova, a traži još trojicu

Hilala Merjeh, 64-godišnja Palestinka i majka četvoro dece, stajala je u mračnoj prostoriji za identifikaciju, okružena kesama s telima. Upravo je pronašla jednog od svojih sinova.

Zastala je, zatvorila oči i podigla lice ka plafonu, mrmljajući molitvu. Njena četvorica sinova uhapšena su od strane bivšeg sirijskog režima 2013. godine tokom represije u palestinskom izbegličkom kampu Jarmuk. Još je tražila trojicu.

"Ne znam gde su", rekla je. "Dajte mi moju decu, tražite moju decu!"

"Zašto je ovo uradio svom narodu?", povikala je Merjeh. "Zatvorite ih, ne bismo se bunili. Sudite im, ali da ih zakoljete?"

"Voleo bih da nisi došao"

Drugi Sirijci, poput Imada Habala, stajali su nepomično u mrtvačnici, suočavajući se s realnošću i nepravdom svog gubitka.

Habal je zurio u telo svog brata, Dije Habala.

"Došli smo juče i pronašli smo ga mrtvog", rekao je. "Ubili su ga. Zašto? Koji je bio njegov zločin? Šta su mu uradili? Samo zato što se vratio u svoju zemlju?"

Dija Habal, Sirijac koji je od 2003. godine živeo u Saudijskoj Arabiji, vratio se u Damask sredinom 2024. da poseti porodicu, rekao je njegov brat. Sirijska vojna policija ga je uhapsila pre šest meseci zbog optužbi za izbegavanje vojne službe.

Drhtavim rukama, Imad Habal je podigao pokrivač, glas mu se lomio dok je plakao i govorio svom bratu.

"Rekao sam ti da ne dolaziš", kazao je. "Voleo bih da nisi došao."

(Telegraf.rs)