Otac ih je terao da se sele svakih par meseci: Decenijama kasnije ćerka je otkrila njegovu užasnu tajnu

Do 1980. godine April Balašio se već navikla da se seli sa svojom porodicom svakih šest meseci do godinu dana. Tokom jedne večeri te godine, koja joj se posebno urezala u pamćenje, tada 11-godišnju devojčicu je probudio otac usred noći i rekao joj da odlaze iz njihovog doma u Votertaunu u Viskonsinu. Tamo su živeli tek godinu dana.

Tek skoro tri decenije kasnije April je saznala užasnu istinu i zašto su se selili tako često. Njen otac, Edvard Vejn Edvards, bio je šarmantan muškarac koji je voleo zabave koliko je voleo i krimi odeljak lokalnih novina. Ali je takođe imao i "veoma mračnu stranu", rekla je April u intervjuu za Fox News Digital.

On je bio nasilan i prema ćerki i njenoj majci. Ona se priseća da je otac udarao njenu majku u lice kada je bila devojčica.

"Bilo je strašno, bio je nasilan. A posebno kako sam postajala starija, sve više me je plašila škripa guma na šljunku na prilazu. Pitala sam se kakav će ući u kuću. Da li će biti dobro ili loše raspoložen? Jedno vreme sam ga mrzela", rekla je April.

Ne samo da je bilo emocionalno teško seliti se toliko, već je bilo i zastrašujuće, priseća se ona.

"Bilo je teško ići u novu školu svake godine ili nekad čak dvaput godišnje. Tata nas je terao da verujemo da odlazimo jer su ljudi dolazili po nas.

"Dakle, postojao je i taj strah da smo proganjani, taj strah da bismo mogli biti ubijeni", rekla je ona.

Do 2009. godine, kada je imala 40 godina, počela je da sklapa kockice u slagalici njenog oca. April je počela da gleda zločine koji su najviše fascinirali njenog oca. Pogledala je i takozvane hladne slučajeve u Votertaunu. Tako je naišla na takozvana "Ubistvo dragih". Keli Dru i Timoti Hak, oboje 19 godina, nestali su 1980. u tom području. Edvards, tada majstor, skupljao je svoj alat da popravi znak na mestu gde je sredšnjoškolski par poslednji put viđen, rekao je on policiji koja je tragala za parom.

Njihova tela pronađena su pored polja kukuruza dva meseca kasnije, što je navodno nateralo Edvardsa da pobegne iz države sa porodicom. Još tri tela pronađena su kasnije u istom području gde su Dru i Hak nestali - policija je sumnjala na serijskog ubicu.

"Sumnjala sam da je moj tata uradio neke loše stvari, ali to nikome nisam rekla. Nije bilo dokaza. Ne mogu da kažem da sam sumnjala da se radilo upravo o ubistvu, ali sam verovala da je naneo štetu ljudima", rekla je ona.

Primetila je da slučaj "Ubistvo dragih" može opet da se otvori pa se obratila istražiteljima sa svojim sećanjima iz detinjstva. Dok nije imala dokaz da je njen otac počinio taj užasan zločin, ispričala je detektivima čega se seća, uključujući i to da je stalno govorio o nestalom paru u to vreme. Jednom prilikom, prisetila se da je sugerisao sledeće: "Kladim se da će ih naći u polju".

U 2009. godini njegov DNK poklopio se sa genetskim materijalom pronađenim na mestu zločina i Edvards, koji sada ima 76 godina, uhapšen je u Kentakiju, gde je živeo. Kada ga je policija uhapsila, priznao je ubistva još troje drugih ljudi, uključujući i njegovog 24-godišnjeg usvojenog sina.

Edvards je podigao 250.000 dolara od polise životnog osiguranja za svog sina Denija Boja Edvardsa, čije ubistvo je priznao 1996. godine. Takođe je priznao da je ubio mladi par Vilijama Lavaka (21) i Džudit Straub (19) 1977. godine u Ohaju, gde je proveo detinjstvo.

Edvards je tvrdio da je ubio samo petoro ljudi, a policija nikada nije mogla da ga poveže sa smrću tri osobe koje su pronađene u blizini mesta gde i ljubavni par.

"Nakon njegovog priznanja shvatila sam koliko je moj tata bio zao. On je bio loš čovek", rekla je April.

Detalje o otkrivanju pravog identiteta svog oca otkrila je u knjizi "Raised by a Serial Killer: Discovering the Truth About My Father".

Edvards je umro prirodnom smrću 2011. godine kada je imao 77 godina, dok je čekao smrtnu kaznu iza rešetaka.

"Njegova smrt pre pogubljenja bila je blagoslov. To je bilo olakšanje. Sve je bilo gotovo", rekla je Balašio.

Ona i njena porodica mogli su da izbegnu ono što bi verovatno bio "medijski cirkus".

Međutim, ona i dalje veruje da možda ima još žrtava.

"Moj tata je priznao pet ubistava, ali ja takođe verujem da postoji još žrtava", poručila je ona.

(Telegraf.rs)