Pad Bašara al-Asada doveo u pitanje budućnost milion izbeglica u Nemačkoj: Ekstremisti prete

Širom Nemačke Sirijci su na ulicama slavili pad bivšeg predsednika Bašara al-Asada. Ali posle nekoliko dana mnogi od njih se osećaju manje euforično, jer neki političari dovode u pitanje njihovu budućnost u ovoj zemlji.

U Nemačkoj ima oko milion ljudi sa sirijskim pasošem. Većina njih došla je od 2015-16, nakon što je vlada tadašnje kancelarke Angele Merkel donela odluku da ne zatvori nemačke granice za izbeglice koje beže od građanskog rata, preneo je BBC.

Preporučujemo

Raspoloženje u to vreme je bilo da će Nemačka uspeti da asimiluje izbeglice i tako delimično ublaži progle nedostatka radne snage. Klima je sada mnogo drugačija. U roku od nekoliko sati od kada je objavljena vest da je pao režim Bašara al-Asada u Nemačkoj je izbila žestoka politička debata o tome da li bi sirijske izbeglice trebalo da se vrate u domovinu.

U Nemačkoj se 23. februara održavaju vanredni parlamentarni izbori. Pitanje migranata je na vrhu svih anketa među biračima. Zbog zabrinutosti, neki političari očigledno smatraju da će im oštra priča o sirijskim izbeglicama doneti glasove.

Konzervativci i ekstremni desničari navode da ukoliko su Sirijci morali da pobegnu u Nemačku od Asadovog režima, onda moraju odmah da se vrate u svoju domovinu.

"Ukoliko nestao razlog zbog čega su oni tražili azil onda više nema pravne osnove da ostaju u zemlji", rekao je Markus Seder, konzervativni lider Bavarske.

Iz parlamentarne grupe opozicione Hrišćansko demokratske unije (CDU) predložili su i plan da se Sirijci koji žele da napuste Nemačku isplati po 1.000 evra.

"Ko god je u Nemačkoj slavio oslobađanje Sirije očigledno je da nema više razlog da ostane ovde. On bi momentalno trebalo da se vrati u Siriju", navela je Alis Vajdel, liderka ekstremno desničarske Alternative za Nemačku (AfD).

Zanimljivo je da sličan stav ima i Sahra Vagenkeht, koja je ranije ove godine osnovala ekstremno levičarsku anti-migrantsku stranku.

"Očekujem da se Sirijci, koji su slavili to što su islamisti preuzeli vlast, što pre vrate u svoju zemlju", rekla je ona za "Štern".

Na drugoj strani su Zeleni, stranka koja je bila deo tročlane koalicione vlade, osudili ovakve istupe kao "neodgovorne i populističke".

"Svako ko poveže trenutnu situaciju u Siriji sa političkim ciljevima svoje stranke je izgubio osećaj za realost na Bliskom istoku. Niko danas, niti u narednih nekoliko dana ne može da predvidi šta će se dogoditi u Siriji", rekla je Analena Berbok, šefica nemačke dipomatije.

U ponedeljak je Nemačka federalna kancelarija za migacije i izbeglice stopirala primanje zahteva za azil od izbeglica iz Sirije, o čemu je Telegraf.rs ranije izvestio.

To direktno utiče na 47.270 Sirijaca koji u Nemačkoj očekuju odgovor na podnesene zahteve za azil. Studije pokazuju da su izbeglice iz Sirije od pre deset godina u proseku imale 25 godina i da su imali viši nivo obrazovanja. Poređenja radi, Sirijci imaju veću stopu zaposlenosti od muškaraca rođenih u Nemačkoj.

Samo u Nemačoj živi i radi čak 5.000 doktora iz Sirije. Većina ih je dobila nemačko državljanstvo. U periodu od 2021. do 2023. ukupno 143.000 Sirijaca je dobilo nemačko državljanstvo. 

Istovremeno oko 700.000 Sirijaca se u Nemačkoj vode kao azilati i registrovani su kao izbeglice.

(Telegraf.rs)