Kim Jong-hjun pokušao da se ubije

Kim Jong-hjun, doskorašnji ministar odbrane Južne Koreje, pokušao je da se ubije u pritvorskoj jedinici u Seulu, u kojoj se nalazi zbog optužbi vezanih za okolnosti oko uvođenja vanrednog stanja, prenosi AP izjavu koju je za agenciju Jonhap dao predstavnik zatvorske ustanove.

Radnici ustanove su sprečili Kima u u pokušaju samoubistva, dok se istovremeno proširila vest da je policija izvršila raciju u kancelariji predsednika Juna Suk-jola u okviru intenziviranja istrage.

Preporučujemo

Glavna opoziciona liberalna Demokratska partija planira da podnese novi predlog za opoziv predsednika Juna zbog njegove odluke od 3. decembra kojom je uveo vanredno stanje.

Junov pokušaj preuzimanja vlasti paralizovao je južnokorejsku politiku, zamrzao spoljnu politiku i uzdrmao finansijska tržišta, znatno smanjujući šanse da završi svoj petogodišnji mandat i bacajući senku na jednu od najstabilnijih demokratija u Aziji.

Šin Jong-he, generalni komesar Korejske službe za korekcije, rekao je poslanicima u sredu da je Kim pokušao da se ubije u pritvorskom centru u Seulu. Naveo je da su ga službenici centra sprečili i da je sada u stabilnom stanju.

Na istom sastanku parlamentarnog odbora, ministar pravde Park Sung-dže potvrdio je Kimov neuspešni pokušaj samoubistva.

Kim je uhapšen ranije u sredu nakon što je sud u Seulu odobrio nalog za njegovo hapšenje zbog optužbi da je igrao ključnu ulogu u pobuni i zloupotrebi ovlašćenja. Kim je prva osoba koja je zvanično uhapšena u vezi s vanrednim stanjem proglašenim 3. decembra.

Kasnije tokom dana, komesar Nacionalne policijske agencije Čo Dži-ho i Kim Bong-sik, šef metropolitanske policijske agencije u Seulu, privedeni su zbog svojih postupaka tokom vanrednog stanja. Oni su pod istragom zbog svoje uloge u raspoređivanju policijskih snaga u Narodnu skupštinu kako bi sprečili poslanike da glasaju o ukidanju Junove odluke o vanrednom stanju.

Južnokorejska policija takođe je u sredu izvršila pretres Junove kancelarije zbog njegove odluke o vanrednom stanju, izvestila je agencija Jonhap. Slične izveštaje prenele su i druge južnokorejske medijske kuće, ali Junova kancelarija i policija nisu odmah potvrdile raciju.

Glavne institucije za sprovođenje zakona u zemlji usredsređene su na otkrivanje da li su Jun i drugi uključeni u uvođenje vanrednog stanja počinili krivično delo pobune.

Jun je preživeo pokušaj opoziva prošle subote kada je vladajuća partija bojkotovala glasanje, ali Demokratska partija planira da novi predlog stavi na glasanje u subotu.

Nakon što je prošlonedeljni pokušaj opoziva propao, lider Junove konzervativne partije obećao je da će organizovati njegovu stabilnu smenu s vlasti, navodeći da će stranka koordinisati državne poslove s članovima vlade i da će Jun biti isključen iz dužnosti tokom prelaska na prevremene izbore.

Međutim, ti planovi su naširoko kritikovani kao nerealni i neustavni. Ustav eksplicitno navodi da je opoziv jedini način za suspenziju predsedničkih ovlašćenja i da pravo na komandovanje vojskom pripada isključivo predsedniku. Ministarstvo odbrane je ove nedelje saopštilo da Jun ostaje na čelu vojnih snaga zemlje.

Skupštinu su takođe opkolile teško naoružane trupe, za koje vojni komandanti tvrde da su raspoređene po nalogu bivšeg ministra odbrane. Međutim, dovoljno poslanika je uspelo da uđe u parlamentarnu salu i jednoglasno odbije Junovu odluku, prisiljavajući vladu da je ukine pre zore 4. decembra.

Na parlamentarnom saslušanju u utorak, Kvak Džong-kun, komandant Specijalne komandne jedinice čije su trupe poslate u parlament, svedočio je da je dobio direktne instrukcije od Kim Jong-hjuna da spreči poslanike da uđu u glavnu salu skupštine. Kvak je rekao da je svrha Kimovih instrukcija bila da se spreči skupština od 300 članova da prikupi 150 glasova potrebnih za poništenje Junove naredbe o vanrednom stanju.

Kvak je dodao da ga je Jun kasnije lično pozvao i zatražio da „brzo probije vrata i izvuče poslanike koji su unutra.“ Međutim, Kvak je naveo da su on i komandant na terenu zaključili da ništa nije moglo biti učinjeno, isključujući mogućnost pretnji poslanicima pucanjem ćorcima ili isključivanjem struje.

Na istom saslušanju, viši oficir Kim De-vu iz vojne kontraobaveštajne agencije rekao je da ga je njegov komandant Jeo In-hjung pitao da li bunker u Seulu ima prostora za pritvaranje političara i drugih lica nakon uvođenja vanrednog stanja. Jeo se smatra bliskim saradnikom Kim Jong-hjuna. Prošle nedelje, Hong Džang-von, zamenik direktora nacionalne obaveštajne agencije, rekao je da mu je Jun naredio da pomogne Jeovoj komandi u pritvaranju nekih njegovih političkih rivala, ali je ignorisao predsednikov nalog.

Kvak i Jeo su među onima koji se suočavaju s optužbama za pobunu zajedno s Junom i Kimom, a Ministarstvo odbrane ih je suspendovalo prošle nedelje.

Ako Jun bude opozvan, njegova predsednička ovlašćenja bila bi suspendovana dok Ustavni sud ne odluči da li da mu vrati ovlašćenja ili ga ukloni s funkcije. Ako bude smenjen, biće raspisani novi predsednički izbori.

Opozicione stranke i mnogi stručnjaci smatraju da je odluka o vanrednom stanju bila neustavna. Navode da je predsedniku zakonom dozvoljeno da proglasi vanredno stanje samo u „ratnom stanju, situacijama nalik ratu ili drugim uporedivim državnim krizama,“ a Južna Koreja nije bila u takvoj situaciji. Smatraju da je raspoređivanje vojske radi blokiranja rada Narodne skupštine predstavljalo pobunu jer ustav Južne Koreje ne dozvoljava predsedniku da koristi vojsku za suspendovanje parlamenta u bilo kojoj situaciji.

U svojoj objavi o vanrednom stanju, konzervativni Jun je naglasio potrebu za obnovom zemlje eliminacijom „besramnih sledbenika Severne Koreje i protivdržavnih snaga,“ što se odnosilo na njegove liberalne rivale koji kontrolišu parlament. Od stupanja na funkciju 2022. godine, Jun je bio u skoro konstantnom sukobu s glavnom opozicionom liberalnom Demokratskom partijom, koja je podnosila predloge za opoziv nekih njegovih visokih zvaničnika i pokrenula političke ofanzive zbog skandala povezanih s Junom i njegovom suprugom.

U sredu je državna novinska agencija Severne Koreje prvi put izvestila o političkom previranju i protestima izazvanim Junovim proglašenjem vanrednog stanja. Izveštaj je uglavnom pokušao da objasni događaje u Južnoj Koreji, ali je koristio uobičajeni uvredljiv jezik, nazivajući Juna „izdajnikom,“ a njegovu vojsku „gangsterima.“

Mnogi stručnjaci smatraju da je Severna Koreja osetljiva na domaće širenje vesti o masovnim antirežimskim protestima u inostranstvu jer njen narod nema zvaničan pristup međunarodnim vestima i mogao bi biti pod uticajem takvih događaja.

(Telegraf.rs/HuffPost/AP/Yonhap)