I Sirija i Zapad su na raskrsnici: Pretio im je krvlju, nudili su novac za njegovu glavu, a sad im obećava mir

Američka administracija razmatra ukidanje ogromne novčane nagrade za informacije koje vode do hapšenja Abu Mohameda al Džolanija, lidera sirijskih pobunjeničkih snaga koje su u munjevitoj akciji srušile dugogodišnji režim Bašara al Asada u Siriji.

S jedne strane, to je sasvim logično. Vođa grupe Hajat Tahrir al-Šam (HTS) sa svojim jedinicama pre nekoliko dana trijumfalno je umarširao u Damask, dao intervju CNN-u i obratio se Sirijcima iz centra starog grada poručujući da "Sirija prolazi kroz pročišćenje", te da se "pobeda rađa iz ljudi koji su patili u zatvorima i mudžahedinskih boraca koji su im skinuli okove".

Al Džolani je u govoru održanom nekoliko sati nakon pada Damaska rekao i da je Asadov režim od Sirije učinio "mesto iranskih ambicija, gde je cvetalo sektaško nasilje". U intervjuu za CNN, vođa pobunjenika poručio je da se "niko ne treba bojati islamističke vladavine" koja će, čini se, biti neminovna, i koja će zameniti Asadov brutalni, ali relativno sekularni režim.

Sara Harmuš, stručnjak za islamističke grupe, za The Conversation je prognozirala da bi Džolani mogao da uspostavi novu Siriju trudeći se da pronađe ravnotežu između uvođenja strogog islamskog zakona svoje sunitske grupe i elemenata moderne države. Harmouš smatra da će, želi li voditi Siriju, morati da uzme u obzir raznolikost kultura i vera pojedinih delova zemlje. U suprotnom, neće izbeći nemire i novi sukob. Sirija je, napominje ona, kulturno i etnički raznolika, a uz to je uništena ratom te će se neki delovi morati da dobiju autonomiju.

Kako će Džolani organizovati vlast i šta se u tom smislu može očekivati, još je u vazduhu, s obzirom na haotičnu i neizvesnu situaciju na terenu. Međutim, kako se već vidi, kontroverze koje se vezuju uz njegovu grupu i njihovu istoriju militantnog ponašanja stvaraće mu probleme u pokušaju da pridobije široku međunarodnu podršku i priznanje.

Američka vlada još važe opcije, a navodno je Velika Britanija na rubu odluke da Džolanijev HTS skine s liste terorističkih organizacija.

Uprkos izjavama koje su pomirljive i u kojima Džolani tvrdi da će režim biti "od naroda i za narod" i u kom će za svakoga biti mesta, reč je o čoveku koji je na početku građanskog rata u Siriji 2011. bio na čelu Al Kaidinih jedinica, a borio se protiv američkih snaga i u Iraku. Još 2014. svetski mediji su preneli video-poruku kojom se obratio međunarodnoj javnosti nakon američkih vazdušnih napada na terorističke grupe. Al Džolani je tada zapretio Zapadu odmazdom, tačnije da će se "krvoproliće preseliti u njihove zemlje".

"Muslimani neće mirno gledati bombardovanje svoje dece", poručio je tada al-Džolani. "Vaši lideri neće biti jedini koji će za to platiti. Platićete vi, i to najvišu cenu", poručio je tada on, dodajući da se ne treba svetiti Islamskoj državi zbog ranijih dela, već da bi svi zajedno trebalo da se bore protiv Zapada.

Njegove tadašnje reči nemaju veze s pomirljivim tonovima u intervjuu koji je pre nekoliko dana dao za CNN. Al-Džolani je rekao da mu je želja Sirija bez stranih snaga, te da su se njegovi stavovi iz mladosti u međuvremenu promenili, što je u "ljudskoj prirodi". Govoreći o svojoj viziji postasadovske Sirije, rekao je da će vlast predstavljati narod, te da će biti sazidana na institucijama poput veća koja će predstavljati Sirijce. Šta to tačno znači, tek treba videti.

U ovom trenutku ta zemlja je mesto na kom za svoj komad teritorije konkuriše čitav niz grupa, a tu su i američke, turske i ruske baze. Da je situacija uprkos atmosferi slavlja itekako neizvesna, dobro sumiraju izjave Džoa Bajdena, odlazećeg američkog predsednika koji je rušenje režima u Siriji opisao kao "istorijsku pravdu, ali i trenutak rizika i neizvesnosti".

"Neke od grupa su poznate po terorizmu i kršenju ljudskih prava i mi ćemo pažljivo pratiti ne samo šta govore, nego i ono što rade", poručio je Bajden.

Portal Middle East Eye piše da od "arapskog izvora koji je razgovarao s Bajdenovom administracijom" saznaje da su u toku razgovori o tome da li bi Sjedinjene Države napokon trebalo da skinu ponudu o deset miliona dolara za informacije o al Džolaniju. Takođe, u toku su i analize i procene o tome šta se od njegove grupe može očekivati. Američkoj administraciji, navodi izvor, najvažnije je da obezbede da hemijsko oružje ne padne u pogrešne ruke.

Međutim, naredni predsednik Donald Tramp ima već definisan stav prema toj grupi, napominje Middle East Eye. Tramp, koji zakletvu polaže za nekoliko nedelja, napisao je komentarišući događaje u Siriji da Vašington "ne bi s tim trebalo da ima posla". Pad Sirije bio mu je prilika da pozove na rešavanje rata u Ukrajini, ne spominjući uopšte opoziciju u Siriji i potencijalnu saradnju s njom, ali opšti je utisak, barem zasad, da nije sklon saradnji sa grupom.

Situacija na terenu je komplikovana i - očigledno - fluidna. Asadov pad učvrstio je položaj Turske kao glavne spoljne sile u Siriji, dok je to dosad bila Rusija. SAD drži pod kontrolom značajan deo teritorije, ne samo putem vojne baze na severoistoku zemlje i s oko 900 tamo stacioniranih američkih vojnika. SAD, naime, podržava deo pobunjeničkih grupa u zemlji, na primer grupu Sirijska oslobodilačka vojska, koja operiše iz pustinjskog područja al-Tanf, koje se nalazi na pograničnom području Jordana, Iraka i Sirije, na jugu zemlje. Sirijska oslobodilačka vojska (Free Syrian Army - FSA) za vreme al Džolanijeve ofanzive zauzela je grad Palmira. Ta militantna grupa, koja se smatra politički umerenijom, godinama blisko sarađuje sa SAD, ali i jordanskim vlastima. Jedan bivši arapski zvaničnik je za Middle East Eye rekao da je jordanski kralj Abdulah II nedavno na razgovorima u Vašingtonu lobirao za dalju američku podršku FSA-u. Jordan je važan igrač u održavanju stabilnosti Sirije, a u Jordanu je i veliki broj sirijskih izbeglica, baš kao i u Turskoj.

Na severoistoku Sirije SAD ima oko 900 vojnika, a oni blisko sarađuju s Kurdima iz grupa Sirijske demokratske snage (SDF). Arapska plemena, koristeći haos u sirijskoj vojsci, ovih su dana prešla Eufrat i zauzela niz strateški važnih gradova kao što su Deir Ezor i al-Bukamal, strateški važan granični prelaz s Irakom. Američka podrška SDF-u tačka je napetosti u tursko-američkim odnosima u Siriji zbog kurdskog pitanja u Turskoj.

Turska, s druge strane, podržava pobunjenike iz grupe Sirijska nacionalna vojska (SNA). Bliskoistočni mediji pišu da je SNA ušla u strateški grad Munbij i da kontroliše 80 odsto teritorija oko gradskog centra, a tamo su im glavni rivali Kurdi iz SDF-a koji su dosad držali grad, a sada se suočavaju s mogućnošću da on padne u ruke saveznika Turske.

I izraelske snage su se uključile u sukob, iako tvrde da se ne žele mešati. Snage IDF izvele su nekoliko udara na skladišta oružja, a njihove jedinice su preuzele i demilitarizovani deo Golanske visoravni. Iz Izraela se moglo čuti da su na vlasti u Siriji sada veći i manji teroristi, zbog čega Izrael pažljivo prati situaciju i morao je da reaguje napadima na vojni arsenal. I američke snage izvele su niz akcija, a i turski avioni pomagali su svojim saveznicima na kopnu.

Ipak, najveći deo teritorija je u rukama grupe Hajat Tahrir al-Šam. Oprez i zabrinutost u pogledu al Džolanijevih namera i budućeg ponašanja opravdana je. Ta organizacija, čije ime u prevodu znači Organizacija za oslobođenje Levanta, sastavljena je od niza grupa koje su udružile snage, a 2016. su objavile da su raskrstile s Al Kaidom.

Međutim, u slučaju Al Džolanija i njegovih najbližih ljudi, problem nije samo Al Kaida. Na samom početku, pre nego što je obećao vernost Ajmanu al-Zavahiriju, nasledniku Osame bin Ladena, Al Džolani se borio u Iraku kao čovek još ekstremnije islamističke organizacije - po svireposti nadaleko poznate Islamske države. Amerika ga je označila kao globalnog teroristu 2013, a 2018. je za njega i njegovu organizaciju ponudila deset miliona dolara.

Godinu dana pre toga, grupa je uspostavila vlast u Idlibu, odakle je pre nedelju dana krenula u akciju. Tamo je uspostavila neku vrstu birokratskog aparata, pružajući neke administrativne usluge građanima. Uveli su nadzor nad putevima i prikupljali poreze na prolazak kamiona s robom.

Međutim, poznato je i da su u tom celom periodu kršili ljudska prava i maltretirali neke stanovnike. Portal Foreign Policy piše da je grupa dobro organizovana, te da je vojska jako napredovala proteklih godina. U tom svetlu jasnije je kako su tako brzo srušili Asada. Osnovali su vojne akademije za obuku boraca, koje su trenirali za specijalne misije i koordinisane i strateške udare.

(Telegraf.rs/Jutarnji list)