Putin strahuje za ruske vojne baze u Siriji: Sve zavisi od jedne njegove odluke, čeka pomoć starog prijatelja?

Rusija je jedna od zemalja koja sa velikim interesovanjem prati događaje u Siriji. Moskva je bila glavni podržavalac, sada već bivšeg predsednika Bašara al Asada, ali je glavni razlog zbog kog Kremlj strepi, zabrinutost za ruske vojne baze Tartus i Hmeimim.

Nakon što je sinoć objavljeno da je Asad sa porodicom stigao u Moskvu, jutros je Kremlj saopštio da je još uvek prerano govoriti o očuvanju ruske vojne prisutnosti u Siriji. Još juče, nekoliko sati nakon što je grupa Hajat Tahrir al-Šam (HTS) preuzela vlast u Damasku, pojedini izvori su tvrdili da su vlasti u Moskvi već započele pregovore sa islamističkim pobunjenicima.

Za Kremlj je, međutim, ovo pitanje ključno- baza u Tartusu je jedina ruska vojna pomorska instalacija na Mediteranu i omogućava ruskim ratnim brodovima da ne moraju da se vraćaju na baze na obali Crnog mora zbog održavanja. Izgrađena 1971. godine nakon sporazuma između SSSR-a i Sirije. Još 2017. godine  Rusija i Sirija su dogovorile produženje kontrole nad bazom za još 49 godina.

Foto: Grigoriy Sisoev / Sputnik / Profimedia

Oko 50 kilometara severno nalazi se vazduhoplovna baza Hmeimim, kojom upravljaju ruske vazduhoplovne snage. Rad ove baze uređuje ugovor između Rusije i Sirije potpisan u avgustu 2015. godine, koji ruskim snagama daje pravo slobodnog korišćenja ove baze. Ova baza se redovno koristi za transport trupa i vojne opreme u Afriku, kao i za projekciju ruske vazduhoplovne moći u tom regionu.

Foto: Maxime POPOV / AFP / Profimedia

Dešavanja u Siriji ozbiljno uzdrmala Rusiju

Međutim, rapidni razvoj događaja u Siriji ozbiljno je uzdrmao Rusiju i njenu sposobnost da održi kontrolu nad ovim vojnim objektima. Nekoliko ruskih vojnih blogera, bliskih Kremlju, pisalo je u poslednjim satima da su se dogodili ozbiljni sukobi u blizini pomenutih ruskih baza. Prema informacijama sa Telegram kanala "Fighterbomber", koji vodi kapiten ruskih vazduhoplovnih snaga Ilja Tumanov, vojni lideri iz Moskve su navodno odlučili da povuku većinu svog naoružanja nakon pada Damaska, dok su drugi kanali poput "War Observer" izvestili da je evakuacija brodova iz Tartusa početi već 2. decembra, a posebno tanker "Elniya", koji je od suštinske važnosti za snabdevanje ruske mornarice na Mediteranu.

"Rybar", jedan od najuticajnijih ruskih Telegram kanala, koji vodi vojni bloger blizak Ministarstvu odbrane u Moskvi, izvestio je poslednjih dana da su ruski ratni brodovi napustili Tartus i pozicionirali se uz obalu Sirije iz sigurnosnih razloga, da je vazduhoplovna baza Hmeimim bila efektivno izolovana nakon što su pobunjenici preuzeli kontrolu nad obližnjim gradom, dok su kurdske snage počele da blokiraju ruske objekte istočno od Eufrata i ruske položaje na naftnoj platformi u Homsu.

Foto: Tanjug/AP

Ove informacije trenutno nisu zvanično potvrđene zbog haosa koji trenutno vlada u Siriji, ali je jasno da situacija, kako je jutros izjavilo rusko Ministarstvo spoljnih poslova, ostaje na "maksimalnoj uzbuni", iako Kremlj ponavlja da "nema ozbiljne pretnje dvema vojnim bazama".

Da li bi Erdogan mogao da pomogne?

Jutros je portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, izjavio da je "prerano govoriti o očuvanju ruske vojne prisutnosti u Siriji i da je u svakom slučaju ovo tema za razgovor sa onima koji će biti na vlasti u Siriji".

Portparol je dodao da sirijska vlada prolazi kroz "period transformacije i da je još uvek nestabilna". Peskov je takođe rekao da ruske oružane snage u Siriji preduzimaju sve potrebne mere kako bi obezbedile sigurnost vojnih baza, dodajući da je sigurnost ovih objekata veoma važna.

Foto: Omar HAJ KADOUR / AFP / Profimedia

"Ruske vlasti preduzimaju sve što je potrebno da uspostave kontakt u Siriji sa onima koji će biti odgovorni za obezbeđivanje bezbednosti tih objekata", dodao je Peskov.

Prema mišljenju mnogih analitičara, Kremlj trenutno vodi intenzivne pregovore sa turskom vladom, koju mnogi smatraju glavnim podržavalcem HTS-a, kako bi obezbedili sigurnost ruskih vojnih i diplomatskih lica u Siriji.

Iako bi bilo pojednostavljeno reći da Turska ima potpunu kontrolu nad HTS-om i njenim liderom Abu Mohammedom al Džolanijem, deluje verovatno da bi turski predsednik Erdogan mogao, barem privremeno, da zaštiti sigurnost ruskih vojnih snaga u Siriji.

Foto: Tanjug/AP

Međutim, to ne znači nužno garantovanje očuvanja ruske vojne prisutnosti u Siriji. HTS se godinama distancira od Al Kaide. Ove militantne grupe su tokom 13 godina sirijskog građanskog rata bile u opoziciji u odnosu na Rusiju i Putinu sigurno neće biti lako da ubediti sve da promene svoj stav prema zemlji koja je najviše podržavala Bašara al Asada.

Ipak, ne možemo da zanemarimo izjave samog al Džolanija koji je u različitim intervjuima za međunarodne medije tvrdio da će ruske baze ostati netaknute ukoliko napadi na islamističke grupe prestanu.

Rusija, s druge strane, gotovo ništa nije učinila da zaustavi napredovanje islamista u Siriji i ograničila se na pružanje sigurne zone za Asada, što prema ruskom ambasadoru pri međunarodnim organizacijama u Beču, Mihailu Uljanovu, potvrđuje da Moskva "ne napušta svoje prijatelje".

Još je prerano da se proceni da li će ovaj pristup biti dovoljan da Kremlj očuva svoju vojnu prisutnost u Siriji.

(Telegraf.rs)