Sirijski pilot koji je odbio da bombarduje svoj narod oslobođen nakon 43 godine: Njegova priča je potresna

Kako su sirijski pobunjenici, predvođeni islamističkom grupom Hajat Tahrir al-Šam (HTS), osvajali grad za gradom na putu ka Damasku, primoravši Bašara al Asada da napusti zemlju, otvorili su i vrata zloglasnih režimskih zatvora, u kojima je tokom skoro 14 godina građanskog rata nestalo više od 100.000 ljudi. Među oslobođenima, posle neverovatnih 43 godine, bio je i al-Tatari. U zatvor je ušao kao mladić u najboljim godinama, a izašao kao starac.

Preporučujemo

Raghad al-Tatari bio je vojni pilot i tog dana dobio je naredbu – da baci bombe na narod u Hami, ali se usudio da se pobuni protiv vlasti, da ustane protiv Hafeza al Asada, Bašarovog oca. Odbio je naredbu, rekavši: "Neću bombardovati svoj narod", i odmah je zatvoren u ozloglašeni zatvor Sednaja.

Posle bekstva Bašara al Asada u Rusiju i pada njegovog režima, iz ovog zatvora oslobođene su čitave porodice.

Neke majke su tamo bile zatočene godinama sa svojom decom. Tal al Maluhi imala je samo 19 godina kada je uhapšena 2009. zbog posta na blogu u kom je kritikovala državnu korupciju. Pronađena je živa nakon 15 godina iza rešetaka. Jedan muškarac obrijane glave, koji se tresao kada su ga pronašli u Sednaji, bio je toliko zlostavljan da je izgubio pamćenje i teško je govorio. Njegova porodica rekla je da je imao 20 godina i da je bio student medicine kada je nestao pre 13 godina, piše The Guardian.

Podzemne ćelije iza gvozdenih vrata

Od početka krize u Siriji 2011. godine, zatvor Sednaja, udaljen oko 30 kilometara od glavnog grada Damaska, postao je konačno odredište i za miroljubive protivnike režima i za vojne oficire osumnjičene za suprotstavljanje vlasti.

U ponedeljak su sirijske snage civilne zaštite "Beli šlemovi" saopštili da istražuju tvrdnje o "skrivenim podzemnim ćelijama" u zatvoru koje, prema izjavama preživelih, mogu kriti dodatne zatvorenike. "Beli šlemovi" su naveli da su rasporedili pet specijalizovanih timova za hitne situacije, uključujući jedinice za pretragu i spasavanje, stručnjake za probijanje zidova, timove za otvaranje gvozdenih vrata, jedinice s obučenim psima i hitne službe, navodi se u objavi grupe na platformi X.

Na opustošenim ulicama Damaska porodice su se užurbano okupljale, očima tražeći tek oslobođene. Mnogi su bili zbunjeni, boreći se sa nadrealnom stvarnošću ponovnog ujedinjenja nakon onoga što im se činilo kao čitav vek, pišu turski mediji.

"Zvali su me broj 1.100", priseća se Lajla, i dalje oklevajući da otkrije svoj pravi identitet. Uhvaćena na kontrolnom punktu pre četiri godine, optužena je za terorizam – uobičajena etiketa za one koji su se usudili da se suprotstave režimu. Pre samo nekoliko nedelja, bila je zatočena unutar zidina ozloglašenog Centralnog zatvora u Alepu, izgubljena i zaboravljena. Ali, 29. novembra 2024. godine, pobunjeničke snage probile su zatvorska vrata.

Asad zatvorio najmanje 136.614 ljudi

Bašar al Asad i njegova porodica vladali su čvrstom rukom više od pet decenija. Prema podacima Sirijske mreže za ljudska prava, najmanje 136.614 ljudi bilo je zatočeno pod budnim okom režima i izloženo neopisivim strahotama. Svedočenja govore o brutalnim prebijanjima, izgladnjivanju i psihičkoj torturi u prenatrpanim ćelijama.

Usred haosa, video-snimci prikazuju preplavljujuće emocije – od radosnih suza do tužnih povika za izgubljenim životima.

Sebastijan, koji je proveo 12 godina iza rešetaka, ispričao je užasne priče o tome kako su ga poput stoke premeštali između raznih zatvora.

"Razbijali smo prozore da pobegnemo... čak su i čuvari bežali ili nosili civilnu odeću da bi se stopili s nama", rekao je, opisujući egzodus uz povike o slobodi koji su odjekivali kroz blokove ćelija zatvora Sednaja – ustanove toliko zloglasne da je postala sinonim za smrt i očaj.

Organizacije za ljudska prava već dugo opisuju ovaj zatvor kao "ljudsku klanicu". Sankcije i osude jedva da su uzdrmale Asadov režim.

Izveštaji pominju više od 30.000 navodnih pogubljenja unutar zidina zatvora, ne samo tokom rata, već uključujući i hiljade ljudi koji su nestali mnogo pre nego što je sukob počeo.

(Telegraf.rs)