Vrhunski obaveštajac o situaciji u Siriji: Šta dalje očekivati, kome sve ovo ide naruku, a kome ne odgovara

Šta će se desiti sa Sirijom posle pada Bašara Al Asada, hoće li biti mirne ztranzicije vlasti, kakva je uloga okolnih država i svetskih sila... Na ova i druga aktuelna pitanja odgovore je dao Ser Džon Sojers, koji je između 2009. i 2014. godine bio poznat kao "C", odnosno šef MI6.

Za manje od dve nedelje, pobunjenička grupa Hajat Tahrir al Šam (HTS) uspela je da sruši režim koji je bio na vlasti više od 50 godina.

Preporučujemo

Ser Džon je živeo u Siriji 1980-ih i rekao da je "svojim očima" video represiju Asadovog režima, prenosi Sky News.

Da li će biti mirne tranzicije vlasti?

"Ohrabrujuće je, mislim, što je odlazeći premijer ostao da bi omogućio neku vrstu uredne tranzicije vlasti", rekao je ser Džon.

Dodao je da pobunjenici ne izgledaju kao da "traže osvetu" protiv bilo koje grupe, ali je naglasio da će ipak biti "podnošenja računa" za "strašnu brutalnost" Asadovog režima. "U nekom trenutku moraće da se podmire računi."

Rekao je da je Asadov režim predstavljao samo "15% manjinsku grupu" stanovništva.

"Težak zadatak je sada pred njima – kako ujediniti zemlju."

Istakao je da Sirija nema tradiciju demokratije, već je podeljena na naoružane grupe umesto političkih grupa i jedinica.

"Mislim da će Turci igrati ključnu ulogu u pokušaju da okupe različite grupe i formiraju jedinstveni, koherentan novi režim."

"Mislim da je ovo bilo iznenađenje za sve – verovatno čak i za HTS", rekao je ser Džon. "Ne mislim da su očekivali da će napredovati tako brzo i tako daleko."

"Svi smo iznenađeni kako su se režimske snage potpuno raspale – čak i oni najlojalniji režimu."

"Dakle, da, ovo je iznenađenje. To nije neuspeh obaveštajnih službi, već iznenađenje za sve."

Treba li biti oprezan jer vlast preuzima grupa povezana s Al Kaidom?

Abu Muhamed al Džulani Foto: Handout / AFP / Profimedia

"Kada sam bio šef MI6, proučavali smo sve ove sirijske opozicione grupe i razvrstavali ih na one koje bismo mogli podržati i one koje su bile neprihvatljive zbog bliskosti sa Al Kaidom. HTS je svakako bio u ovoj drugoj kategoriji", rekao je on.

"Ali mislim da je Abu Muhamed al Džulani, lider, u poslednjih deset godina uložio velike napore da se distancira od tih terorističkih grupa."

"A svakako su akcije HTS-a u poslednje dve nedelje više ličile na oslobodilački pokret nego na terorističku organizaciju."

Da li HTS treba da ostane na listi zabranjenih organizacija?

"Mislim da će ministar unutrašnjih poslova tražiti od MI5 i Zajedničkog centra za procenu terorizma da pregledaju situaciju sa HTS i razmotre da li bi trebalo da ostane na listi zabranjenih organizacija."

"Bilo bi prilično apsurdno da ne možemo da stupimo u kontakt s novim liderstvom u Siriji zbog zabrane starije 12 godina."

Dodao je da sada u Siriji postoji "nova stvarnost".

Da li je Turska imala udela u ovome?

Foto: Tanjug/AP/STRAHINJA AĆIMOVIĆ

"Turska svakako ima veliki interes", rekao je ser Džon, iako Turska i HTS nemaju najbliži odnos "u smislu saradnje, obuke i snabdevanja".

"Mislim da su stvari krenule u vrlo povoljnom pravcu za Tursku", dodao je.

"I mislim da će sada Turska biti najvažnija i najuticajnija zemlja u regionu dok opozicione grupe pokušavaju da postignu konsenzus o tome kako da formiraju novi režim."

Šta je sa Rusima?

Foto: Tanjug/AP

Rusi bi "mogli igrati ulogu ovde", veruje on.

"Imaju veliku pomorsku bazu i bazu za prikupljanje obaveštajnih podataka u Tartusu na mediteranskoj obali Sirije."

"Želeće da zadrže te objekte, što znači da će morati da se dogovore s novom grupom, novim vlastima u Siriji."

"Ali, naravno, oni su bili ključni u održavanju represivnog Asadovog režima na vlasti."

A s Iranom?

Foto: Tanjug/AP

"Mislim da Iran ovo posmatra s velikom nervozom", rekao je ser Džon. "Događaji u Siriji poslednjih nedelju dana su upravo ono čega se iranski režim plaši da bi moglo da se desi u Iranu u nekom trenutku."

Iran je "sofisticiraniji" kao država, rekao je, ali je i dalje "manjinski režim s ograničenim konsenzusom", što je dovelo do nemira u poslednjih nekoliko decenija.

Bivši šef obaveštajne službe rekao je da Iran "izgleda da se povlači" iz Sirije nakon što su ga oslabili izraelski vazdušni napadi na odbranu iranskih nuklearnih objekata.

"Mislim da se Iran oseća ranjivo. Mislim da je vrlo malo verovatno da će igrati asertivnu ulogu, i prilično sam ohrabren činjenicom da Iranci izgledaju voljni da se ponovo angažuju s Evropljanima i Amerikancima."

Šta misle u Izraelu?

"Izrael pažljivo prati situaciju", rekao je ser Džon.

Region Golanske visoravni, između Sirije i Izraela, bio je "prilično miran" poslednjih 50 godina, rekao je – što znači da nije bilo problema na toj granici.

Međutim, Izrael je "nervozan" zbog sukoba.

Postojalo je "prećutno razumevanje" između Izraela i Rusije, dodao je ser Džon, gde je Rusija obezbedila da Sirija ne napadne Izrael preko Golanske visoravni.

Rekao je da sada u Izraelu verovatno prave planove za potencijalni "najgori scenario" – da Sirija "pukne na manje jedinice, s naoružanim grupama koje bi u nekom trenutku mogle da okrenu oružje prema Izraelu".

Dodao je da je to "manje verovatno", ali "nikako nemoguće".

"Mislim da će Izraelci morati da postignu dogovor s Turskom, jer će Turska biti glavni posrednik moći."

Da li je situacija slična Avganistanu, Iraku ili Libiji?

Ser Džon je rekao da je Libija "najprikladnije" poređenje, ali je i dalje "loše".

"Mislim da postoji dobra prilika za njih da se okupe i uspostave novu vladu, novi ustav i novo uređenje."

"Da, pred njima je vrlo težak period, i moguće je da će biti elemenata starog režima, kao što smo videli u Iraku 2000-ih, koji će pružati otpor iz alavitske oblasti na severozapadu Sirije – nadam se da se to neće dogoditi."

(Telegraf.rs)