Dan nakon pada Bašara al Asada: Izrael izveo napade na Siriju, vođa pobunjenika razgovarao s bivšim premijerom

Nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron saglasili su se danas u telefonskom razgovoru da rade zajedno na jačanju angažmana EU u Siriji, uključujući podršku inkluzivnom političkom procesu u toj zemlji, saopštio je portparol nemačke vlade Štefen Hebeštrajt.

Prema njegovim rečima, Šolc i Makron su pozdravili kraj režima sirijskog predsednika Bašara al Asada zbog toga što je on, kako su naveli, naneo ogromne patnje sirijskom stanovništvu i veliku štetu svojoj zemlji.

Makron i Šolc su se saglasili da su spremni da rade sa novim vlastima u Siriji na zaštiti osnovnih ljudskih prava, kao i etničkih i verskih manjina, naveo je Hebeštrajt.
Rekao je i da su dvojica lidera istakli važnost očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Sirije, kao i da će o daljim akcijama razgovarati u bliskoj koordinaciji sa partnerima na Bliskom istoku, preneo je nemački portal Unternemen hojte.

Foto: Tanjug/AP

Izrael je danas saopštio članicama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da je preduzeo "ograničene i privremene mere" u demilitarizovanom pojasu koji se graniči sa Sirijom radi suprotstavljanja svim pretnjama, a posebno prema stanovnicima Golanske visoravni koju je okupirao Izrael.

Izraelski ambasador u UN Deni Danon napisao je u pismu upućenom SB UN da Izrael nije intervenisao u tekućem sukobu između sirijskih oružanih grupa, već da su izraelske akcije isključivo usmerene na očuvanje bezbednosti Izraela, preneo je Rojters.

Danon je naveo da Izrael ostaje privržen sporazumu iz 1974. godine o razdvajanju izraelskih i sirijskih snaga na Golanskoj visoravni.

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu izjavio je ranije danas da prisustvo izraelskih trupa na Golanskoj visoravni garantuje bezbednost i suverenitet Izraela i zahvalio novoizabranom predsedniku SAD Donaldu Trampu što je "priznao suverenitet Izraela" na Golanu 2019. godine.

Sulejmana Asada, rođaka svrgnutog sirijskog predsednika Bašara al Asada, navodno su ubili naoružani ljudi u nedelju u gradu Latakiji, objavili su danas sirijski mediji.

Nekoliko sirijskih opozicionih aktivista objavilo je na društvenim mrežama vest o navodnom ubistvu Sulejmana Asada, uz njegovu fotografiju i objavu: "Ubistvo zločinca Sulejmana Hilala Asada, rođaka zločinca Bašara Asada, u centralnoj Latakiji".

Premijer Velike Britanije Kir Starmer izjavio je da je previše rano da se kaže da li će Britanija oduzeti britansko državljanstvo Asmi al Asad, ženi Bašara al Asada.

Upitan o mogućnosti da se preduzme takav korak protiv Asme al Asad, Starmer je rekao novinarima da je rano za bilo kakve odluke o bilo čemu.

"Trenutno smo u prvim satima, danima situacije koja se brzo menja i zato je veoma važno da nastavimo da razgovaramo sa našim saveznicima, uključujući i u diskusijama koje sam imao danas, kako bismo se uverili da će ono što sledi biti mirno", rekao je Starmer, prenosi Gardijan.

On je rekao da je situacija trenutno takva da postoji "mnogo promenljivih faktora, mnogo rizika i izazova", koji će se, kako je napomenuo, najbolje prevazići ako se bude radilo sa britanskim saveznicima ka mirnom rešenju i potpunom odbacivanju terorizma i nasilja.

Foto: Adrian DENNIS / AFP / Profimedia

Američki državni sekretar Entoni Blinken upozorio je danas da će Islamska država pokušati da iskoristi ovaj period za ponovno uspostavljanje kapaciteta u Siriji, ističući da su SAD odlučne da ne dozvole da se to dogodi.

Ukazao je da svrgavanje režima sirijskog predsednika Bašara al Asada predstavlja veliku mogućnost za Siriju, ali da to takođe podrazumeva i značajan rizik.

Blinken je naglasio da sirijski narod mora sam da bira svoju budućnost i da postoji jasan inrteres da se izbegne fragmentacija Sirije, preneo je Rojters.

Takođe je istakao da se mora sprečiti širenje terorizma i ekstremizma iz Sirije.

Rekao je i da su izjave vođa sirijskih pobunjenika o izgradnji inkluzivnog upravljanja dobrodošle, ali da će prave mere biti akcije koje budu preduzeli u vezi sa tim.

Izrael je danas izveo više od 100 vazdušnih udara u Siriji, saopštila je Sirijska opservatorija za ljudska prava, organizacija za ljudska prava sa sedištem u Velikoj Britaniji.

Organizacija kaže da je Izrael gađao vojne lokacije u Damasku, Dari, Latakiji i Hami, uključujući istraživačke centre, skaldišta oružja i aerodrome.

Turska otvara granični prelaz Jajladagi sa Sirijom zbog sigurnog dobrovoljnog povratka miliona sirijskih migranata u domovinu nakon pada režima predsednika Bašara al Asada, izjavio je danas turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.

Erdogan je rekao nakon sastanka turske vlade da se taj prelaz otvara da bi se sprečila gužva i olakšao saobraćaj, preneo je Rojters.

Prelaz Jajladagi na granici sa severozapadnom Sirijom zatvoren je od 2013. godine zbog borbi u blizini granice.

Turski ministar inostranih poslova Hakan Fidan rekao je ranije danas da se Turska zalaže za siguran i dobrovoljan povratak kući sirijskih migranata koji se trenutno nalaze na njenoj teritoriji.

Fidan je rekao da je Turska spremna da pruži podršku u obnovi Sirije u koordinaciji sa svim regionalnim akterima.

Foto: Tanjug/AP

Vođa glavne islamističke pobunjeničke grupe u Siriji sastao se s bivšim premijerom kako bi dogovorili prenos vlasti.

Snimak koji je objavilo vojno zapovedništvo pobunjenika pokazuje kako Abu Mohamed al-Džolani govori kako bi u tranziciji koristilo iskustvo stare vlade.

"Mladići su stekli mnogo iskustva. Počeli su da rade ni iz čega", poručio je Džolani.

"Idlib je mali i nema resursa, ali hvala Bogu, uspeli smo da postignemo nešto veliko u proteklom razdoblju", dodao je.

Hrvatsko Ministarstvo unutrašnji poslova dalo je uput da se zahtevi za međunarodnom zaštitom i azilom za državljane Sirije ne primaju do daljeg, odnosno do dogovora na nivou EU, saznaje Večernji list.

To znači da sirijski državljani koji dolaze kao migranti pa traže azil, više neće smeti da uđu u Hrvatsku. Neke države poput Nemačke, Austrije i Grčke, odmah su unilateralno, bez koordinacije s drugima, obustavile primanje i obradu zahteva za azil Sirijcima, pa Hrvatska takođe reaguje i uvodi isti princip dok se ne utvrdi pravo stanje u Siriji i donese odluka na rnivou EU.

Rusija je jedna od zemalja koja sa velikim interesovanjem prati događaje u Siriji. Moskva je bila glavni podržavalac, sada već bivšeg predsednika Bašara al Asada, ali je glavni razlog zbog kog Kremlj strepi, zabrinutost za ruske vojne baze Tartus i Hmeimim.

Nakon što je sinoć objavljeno da je Asad sa porodicom stigao u Moskvu, jutros je Kremlj saopštio da je još uvek prerano govoriti o očuvanju ruske vojne prisutnosti u Siriji. Još juče, nekoliko sati nakon što je grupa Hajat Tahrir al-Šam (HTS) preuzela vlast u Damasku, pojedini izvori su tvrdili da su vlasti u Moskvi već započele pregovore sa islamističkim pobunjenicima.

Za Kremlj je, međutim, ovo pitanje ključno- baza u Tartusu je jedina ruska vojna pomorska instalacija na Mediteranu i omogućava ruskim ratnim brodovima da ne moraju da se vraćaju na baze na obali Crnog mora zbog održavanja. Izgrađena 1971. godine nakon sporazuma između SSSR-a i Sirije. Još 2017. godine Rusija i Sirija su dogovorile produženje kontrole nad bazom za još 49 godina.

Izjave opozicije koja je preuzela vlast u Siriji umnogome se poklapaju sa onim čemu teži aktuelna sirijska vlast, koja je spremna na svaki mogući scenario, izjavio je danas sirijski premijer Mohamed Gazi al Džalali.

"U ovom trenutku je usaglašena potreba da se obezbedi nastavak funkcionisanja javnih službi i komunalnih preduzeća. Spremni smo na svaki mogući scenario, a izjave opozicije se u velikoj meri poklapaju sa onim čemu teži naš kabinet da bi obezbedio stabilnost u zemlji. Svi smo zainteresovani za to", rekao je Al Džalali.

Sirijski premijer je rekao da je obnavljanje vojske pitanje za sledeću administraciju.

"Mnogi od njih (sirijskih vojnika) su položili oružje i otišli ​​kući, a sada će pitanje obnavljanja sirijske vojske biti posao sledeće administracije", kazao je Al Džalali.

On je izrazio nadu u ukidanje sankcija Siriji, nakon promene vlasti.

"Takođe se nadamo da će biti ukinute sankcije Siriji i njenom narodu, ali za sada nema konkretnih sporazuma u ​​vezi sa time", rekao je on.

Ljudi u Damasku čekaju u redovima kako bi kupili hleb, javlja Reuters.

Kako navodi ta agencija, većina prodavnica u sirijskoj prestonici ne radi. Problem predstavljaju i zatvorene apoteke, zbog čega ljudi kojima je neophodna terapija ne mogu da dođu do preko potrebnih lekova.

Grčka je obustavila razmatranje oko 9.000 zahteva za azil Sirijaca, izjavio je za Rojters jedan visoki zvaničnik grčke vlade.

Ova odluka dolazi nakon što su Nemačka i Austrija takođe zaustavile razmatranje zahteva za azil državljana Sirije.

Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće, Džon Kirbi, izjavio je da preliminarni izveštaji ukazuju na to da su američki napadi na ciljeve ISIS-a u Siriji bili uspešni i da je "otvoreno pitanje" ko upravlja Sirijom nakon pada diktature Bašara al Asada tokom vikenda.

"Preliminarno verujemo da su bili veoma, veoma uspešni u pogađanju legitimnih ciljeva ISIS-a i daljem slabljenju njihovih kapaciteta", rekao je Kirbi, dodajući da ostaje da se vidi da li će ti napadi biti nastavljeni ovog jutra.

Kirbi je dodao da "ne može da govori" o bilo kakvoj direktnoj komunikaciji između SAD i grupe Hajat Tahrir al-Šam (HTS), pobunjeničke grupe koja je od strane SAD označena kao teroristička organizacija, ali da razgovaraju sa partnerima u regionu koji mogu da prenesu poruke svim pobunjeničkim grupama.

"Kako je predsednik rekao juče, istražujemo sve načine komunikacije sa svim tim grupama", naveo je Kirbi.

Na pitanje koliko veruju lideru HTS-a, Kirbi je izjavio da "nisu u pitanju reči, već dela".

Kada su ga pitali ko jutros upravlja Sirijom, Kirbi je direktno odgovorio: "To je otvoreno pitanje."

"Mislim da oni pokušavaju to da razjasne među sobom, ali to jeste otvoreno pitanje. Zapravo, sama činjenica da je to otvoreno pitanje, zabrinjava nas. Kao što je predsednik rekao, nalazimo se u periodu neizvesnosti i zato ćemo raditi na svim procesima na kojima možemo", dodao je Kirbi.

Ambasada Sirije u Rusiji potvrdila je informaciju da se bivši sirijski predsednik Bašar al Asad nalazi u ruskoj prestonici.

"Da, on je u Moskvi", saopštila je diplomatska misija.

Iz Ambasade su naveli da nisu imali kontakte sa Asadom.

Kako je navedeno u jučerašnjem saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Asad je podneo ostavku na mesto predsednika Sirije i napustio zemlju, dajući uputstva da mirno prenese vlast.

Kasnije je izvor u Kremlju javio da su Asad i članovi porodice stigli u Moskvu.

Kako su sirijski pobunjenici, predvođeni islamističkom grupom Hajat Tahrir al-Šam (HTS), osvajali grad za gradom na putu ka Damasku, primoravši Bašara al Asada da napusti zemlju, otvorili su i vrata zloglasnih režimskih zatvora, u kojima je tokom skoro 14 godina građanskog rata nestalo više od 100.000 ljudi. Među oslobođenima, posle neverovatnih 43 godine, bio je i al-Tatari. U zatvor je ušao kao mladić u najboljim godinama, a izašao kao starac.

Hamas čestita sirijskom narodu na ostvarenju njihovih težnji za slobodom i pravdom.

U saopštenju, Hamas je takođe izrazio nadu da će nacionalno jedinstvo Sirije omogućiti zemlji da nastavi svoju istorijsku ulogu u podršci palestinskom narodu.

Libanski Hezbolah smatra događaje u Siriji "velikom, opasnom i novom transformacijom", izjavio je visoki političar te grupe.

Ovo je prva reakcija grupe koju podržava Iran na svrgavanje njihovog saveznika Bašara al Asada.

"Ono što se dešava u Siriji je velika, opasna i nova transformacija, a kako i zašto se to dogodilo zahteva procenu, a procena se ne radi sa govornica", izjavio je poslanik Hezbolaha Hasan Fadlalah u saopštenju.

Hezbolah je igrao ključnu ulogu u podršci Asadu tokom godina rata u Siriji, pre nego što je u proteklih godinu dana povukao svoje borce nazad u Liban kako bi učestvovali u iscrpljujućem ratu sa Izraelom — premeštanje koje je oslabilo sirijske vladine linije.

Njegov pad lišio je Hezbolah vitalnog saveznika duž istočne granice Libana.

Sirija pod Asadovom vlašću dugo je služila kao ključni koridor za Iran u snabdevanju oružjem šiitskog islamističkog Hezbolaha.

Vlada u Berlinu je donela odluku da prestane da prima zahteve za azil od državljana Sirije. Nemačka agencija DPA je objavila da ova odluka momentalno stupa na snagu.

Nešto ranije, astrijski "Krone", objavio je da je i austrijska vlada odlučila da stopira sve zahteve za azil koje su podneli državljani Sirije. Istovremeno, vlasti u Beču su odlučile da se stopiraju i zahtevi za spajanje porodica, koje su podneli državljani Sirije.

Bivši sirijski premijer Rijad Hidžab, koji je prešao u redove opozicije, mogao bi biti imenovan za šefa prelazne vlade Sirije, navodi danas francuski list "Figaro", pozivajući se na upućene izvore.

Hidžab je kratko bio na čelu vlade Sirije, od juna do avgusta 2012. godine, na početku pobune protiv predsednika Bašara al Asada, pre nego što je pobegao u Jordan kako bi se pridružio opoziciji.

Ukoliko Hidžab postane šef prelazne vlade, SAD ne bi morale da sarađuju sa Abu Muhamedom al Džaulanijem, koga smatraju teroristom, a koji se nalazi na čelu organizacije Hajat Tahrir al Šam - pobunjeničke koalicije u kojoj preovlađuju islamisti i koja je zbacila Al Asada, navodi pariski dnevnik.

Pobunjenička zastava Sirije podignuta je u ponedeljak na zgradi ambasade te zemlje u Moskvi, nakon što su pobunjeničke snage tokom vikenda preuzele kontrolu nad Damaskom.

Rusija, jedan od najvernijih saveznika Sirije, pružila je utočište diktatoru Bašaru al Asadu, koji je u nedelju brzo pobegao u tu zemlju nakon pada svog režima, potvrdili su izvori.

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je danas na što brže pronalaženje političkog rešenja za Siriju kako bi se obnovili stabilnost i red, nakon što su pobunjenici preuzeli kontrolu nad sirijskom prestonicom, a predsednik Bašar al Asad pobegao u Rusiju.

"Kina pažljivo prati razvoj događaja u Siriji i nada se da će sve relevantne strane postupiti u temeljnom interesu sirijskog naroda. O budućnosti i sudbini Sirije trebalo bi da odlučuje sirijski narod, a mi se nadamo da će sve relevantne strane pronaći političko rešenje kako bi što pre obnovili stabilnost i red", izjavila je na redovnoj konferenciji za novinare Mao Ning, portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova, prenosi Rojters.

Ministar spoljnih poslova Francuske Žan Noel Baro izjavio je danas za radio Frans info da svrgnuti sirijski predsednik Bašar al Asad mora da odgovara za svoje postupke, i istovremeno ocenio da je pad Asada "dobra vest za slobodu i sirijski narod".

"Nema mira bez pravde, niti pravde bez istine", ukazao je ministar spoljnih poslova govoreći o "zločinačkom sirijskom režimu" i podsećajući na ubistvo francuskog ambasadora Luja Delamarea 1981. godine od strane režima Hafeza al-Asada, prenosi francuski radio.

Ministar Bardo je, takođe, kritikovao bliskost francuske "ekstremne desnice i ekstremne levice" sa starim sirijskim režimom, jednih iz "naklonosti prema diktatorima", a drugih "iz bolivarske solidarnosti".

On je posebno osudio reči lidera francuske ekstremne desnice Žordana Bardele koji je izrazio zabrinutost zbog potencijalne nove migrantske krize.

"Naprotiv, postoji nada da će izbeglice moći da se vrate u svoju zemlju. Nisam iznenađen padom diktatora poput Bašara al-Asada. To je sudbina onih koji ugnjetavaju svoj narod", rekao je Žan Noel Baro i ocenio da je pad Asada "dobra vest za slobodu i sirijski narod.

Šef francuske diplomatije je poručio da podržava političku tranziciju koja je inkluzivna, koja poštuje manjine, prava muškaraca i žena i međunarodno pravo, naglasivši da će podrška Francuske biti uslovljena poštovanjem ovih principa.

"Događaji u Siriji predstavljaju šokantni poraz za Rusiju jer Moskva sada može da izgubi pristup vojnim resursima koje ima u ovoj arapskoj zemlji", ocenio je Baro.

Kremlj je potvrdio da je Rusija dala politički azil bivšem predsedniku Sirije Bašaru al Asadu.

"To je odluka Vladimira Putina", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Dok se veliki broj Sirijaca vraća kući nakon pada režima Bašara al Asada, oni su upozoreni da bi mogli da budu u "velikoj opasnosti" zbog neeksplodiranih nagaznih mina - posebno u severnoj Siriji.

Salem al Dairi iz Halo Trust, humanitarne organizacije koja čisti nagazne mine iz bivših ratnih zona, kaže da postoji "široko rasprostranjena kontaminacija od neeksplodiranih ubojnih sredstava i nagaznih mina", što nosi "ozbiljan rizik" za ljude koji se vraćaju.

"Gvozdena presa" koja je navodno korišćena za slamanje i pogubljenje zatvorenika u zloglasnom zatvoru Sednaja sirijskog predsednika Bašara al-Asada otkrivena je, svedoče novi video-snimci koji se dele na mrežama dok pobunjenici oslobađaju zatvorenike.

Zloglasni zatvor u blizini Damaska dobio je nadimak "ljudska klanica" što je značilo mesto koje je služilo za gnusno mučenje, pogubljenja i kršenja ljudskih prava koje je sprovodio Asadov režim, a koji su sirijske pobunjeničke snage srušile ovog vikenda.

Hrvatsko Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova (MVEP) daje sve od sebe da bi svoje državljane koji to žele vratili iz Sirije.

"Dajemo sve od sebe, ispituju se različite alternative i sve potencijalne mogućnosti u saradnji s UN-om i savezničkim zemljama iz EU-a i NATO-a, kako bismo realizovala repatrijaciju za sve naše državljane koji nam se jave, rekao sinoć za Hinu portparol MVEP-a Tomislav Lendić.

MVEP je ranije u nedelju saopštilo da je u Siriji stotinak hrvatskih državljana, ali da zbog složene bezbednosne situacije nakon pada režima Bašara al-Asada zasad nije realno očekivati repatrijacije.

"U Siriji je stotinak hrvatskih državljana i dosad smo primili desetak upita o mogućnostima izvlačenja iz zemlje", rekao je Lendić.

Iz MVEP-a je saopšteno da u koordinaciji s nadležnim ambasadama Hrvatske u Egiptu, drugim državama članicama Evropske unije i službom za spoljno delovanje EU nastavlja da prati situaciju na području Sirije, pratiti razvoj situacije na području Sirije.

Novinari BBC krenuli su put Sirije, nakon što su pobunjenici svrgnuli vladavinu Bašara al-Asada u Siriji, a prvo što su na ulicama čuli jeste režanje automobila i gromoglasno pevanje. Bilo je i onih koji su mahali pobedničkim zastavama. Prekonoćna vest da je Damask pao i sirijski predsednik pobegao, podstakla je neke Sirijce u Libanu da požure ka Masni, graničnom prelazu najbližem njihovoj prestonici.

Plan je bio da se intervjuišu ljudi koji žele da pređu granični prelaz, ali su rešili da nastave ka Damasku. Tamo su sreli čoveka po imenu Husen kako vidno plače. Rekao je za BBC da je pristalica predsednika Bašara el Asada i da se jako plaši.

Vođa sirijskih pobunjeničkih snaga naredio je svojim borcima da se vrate u baze iznutra džamije Umajja u Damasku, mesta ogromnog verskog značaja.

Abu Muhamed al Džulani poručio im je da ne prihvate "haos oružja, niti pucanje na ulicama uopšte".

U svom prvom javnom nastupu otkako su borci ušli u predgrađa Damaska u subotu, izjavio je da je pad sirijskog predsednika Bašara Asada "pobeda za islamski narod".

Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je da će SAD pokušati da osobode jednog od najduže zarobljenih američkih talaca nakon iznenadnog pada sirijske vlade i režima Bašara al-Asada.

Govoreći u Beloj kući, Bajden je rekao da SAD veruju da je Ostin Tajs još živ, ali da je potrebno precizno odrediti njegovu lokaciju u ratom razorenoj zemlji, preneo je BBC.

Ukrajinci tvrde da su raniji izveštaji o tome da je sirijski predsednik Bašar al Asad možda poginuo u avionskoj nesreći nakon svog nestanka bili lažni, odnosno da se radi o ruskoj zaveri. Naime, Centar za stratešku komunikaciju i informacijsku sigurnost Ukrajine, kao prenosi Daily Mail, napisao je na Iksu kako je Rusija tom dezinformacijom želela da prikrije trag svog pomaganja Asadu u bekstvu.

Foto: Tanjug/AP

Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je u nedelju da njegova zemlja stoji "uz sve Sirijce koji su puni nade u slobodnu, pravednu i sigurnu Siriju, bilo da žive u samoj Siriji ili u inostranstvu".

Šolc je kazao da Nemačka ima skoro milion sirijskih državljana koji žive na njenom tlu, od kojih su mnogi stigli tokom priliva izbeglica 2015. i 2016. godine, navodeći da je to najveća sirijska dijaspora van Bliskog istoka, preneo je "Gardijan".

"Svi su sa najvećom neizvesnošću pratili dešavanja poslednjih dana. Oni se žarko nadaju da sada postoji šansa da se ponovo izgradi zemlja i krene na dug i težak put pomirenja. Pitaju se šta će sada biti. Jer među borcima otpora ima i radikalnih i ekstremističkih snaga", kazao je Šolc.

On je istakao da je važno da Sirija brzo da dođe do toga da njeni građani žive u redu i zakonu.

"Tamo se mora uspostaviti red i zakon, da sve verske zajednice, sve etničke grupe i manjine uživaju zaštitu, da se mora omogućiti život u dostojanstvu", istakao je Šolc, dodajući da će na osnovu ostvarenja tih ciljeva biti donet sud o sledećoj sirijskoj vladi.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) održaće danas posle podne po lokalnom vremenu hitan sastanak iza zatvorenih vrata o situaciji u Siriji, nakon pada predsednika Bašara al-Asada, navodi francuski list "Figaro".

Konsultacije, koje je u nedelju zatražila Rusija, održaće se počev od 15.00 sati po lokalnom vremenu, precizira pariski dnevnik pozivajući se na više diplomatskih izvora koji su to rekli za AFP.

Rusija je juče zatražila hitne konsultacije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Siriji, rekao je izvor iz UN za ruske medije.

Taj izvor je juče rekao da je Rusija zatražila konsultacije u vezi sa najnovijim događajima u Siriji i njihovim posledicama po misiju UN u toj zemlji - UNDOF - čija je uloga da razdvaja sirijske i izraelske trupe na Golanskoj visoravni.

Na konsultacijama bi trebalo da učestvuju zamenica generalnog sekretara UN Rozmari Dikarlo i zamenik generalnog sekretara svetske organizacije za mirovne operacije Žan-Pjer Lakroa, prenela je agencija RIA Novosti.

Sirijska grupa civilne zaštite poznata kao Bele kacige istražuje izveštaje prema kojima su ljudi još uvek zarobljeni u skrivenim podzemnim ćelijama zatvora Sednaja, nakon što su pobunjenici srušili režim Bašara al Asada.

Na platformi Iks, Bele kacige objavile su kako su poslale pet "specijalizovanih timova za hitne slučajeve" u zatvor, uz pomoć vodiča upoznatog s njegovim rasporedom.

Sednaja je jedan od oslobođenih zatvora nakon što su pobunjenici preuzeli kontrolu nad zemljom.

Foto: Handout / AFP / Profimedia

Sirijci u zemlji, ali i širom sveta, od juče slave pad vladavine Bašara al Asada.

Bela kuća se fokusira na naredne korake u Siriji, uključujući saradnju sa grupama u toj zemlji, razgovore sa regionalnim liderima i održavanje napora u borbi protiv Islamske države, kao i na praćenje statusa hemijskog oružja, izjavio je u nedelju visoki zvaničnik administracije Sjedinjenih Američkih Država.

Zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da će SAD "sarađivati sa širokim spektrom sirijskog društva", opozicionim grupama i sirijskim grupama u egzilu, preneo je CNN.

On je istakao da SAD "imaju široke kontakte u Siriji", i da su ti kontakti izgrađeni tokom protekle decenije, kao i pre toga.

Dodao je da je angažman SAD u Siriji usmeren na to "da se pomogne gde god je to moguće" da se pređe sa režima sirijskog predsednika Bašara al Asada, koji je napustio zemlju nakon što su pobunjenici zauzeli većinu gradova, uključujući i Damask, "na nezavisnu, suverenu Siriju koja može služiti interesima svih Sirijaca pod vladavinom zakona".

Zvaničnik je rekao da SAD "veoma pažljivo posmatraju" i prate da li se izjave pobunjeničkih vođa ostvaruju na "na terenu".

Izrael je izveo nove udare u sirijskoj pokrajini Dari na jugu zemlje, nakon što su pobunjenici juče zauzeli glavni grad Damask.

Snimci udara koji su objavljeni na društvenim mrežama pokazuju sekundarne eksplozije, što ukazuje da je oružje bilo uskladišteno u zgradama koje su ciljane, prenosi Tajms of Izrael, pozivajući se na sirijske medije.

Borbeni avioni izraelskih vazduhoplovnih snaga pogodili su juče desetine ciljeva širom Sirije, ciljajući naoružanje za koje se Izrael plaši da bi moglo pasti u ruke neprijateljskih snaga, nakon pada režima sirijskog predsednika Bašara el Asada, navodi izraelski portal.

Ciljne lokacije navodno uključuju skladišta modernih raketa, sisteme protivvazdušne odbrane i postrojenja za proizvodnju oružja, kao i lokaciju za hemijsko oružje.

Izraelska vojska je, takođe, zauzela nove pozicije u tampon-zoni između Izraela i Sirije na Golanskoj visoravni, navodi Tajms of Izrael.