Bašar Al Asad je pao, evo šta njegov kraj znači za ravnotežu moći u regionu: Mnogi slave, ali može biti i gore

Pad Bašara Al Asada bio je gotovo nezamisliv još pre samo nedelju dana, kada su pobunjenici započeli izuzetnu ofanzivu protiv njegovog režima iz svoje baze u Idlibu, na severozapadu Sirije.

Ovo je prelomna tačka za Siriju. Asad je došao na vlast 2000. godine nakon smrti svog oca Hafeza, koji je vladao zemljom 29 godina – i baš kao i njegov sin, čvrstom rukom.

Preporučujemo

Asad junior je nasledio političku strukturu koja je bila čvrsto kontrolisana i represivna, gde opozicija nije bila tolerisana. Na početku su postojale nade da bi mogao biti drugačiji – otvoreniji, manje brutalan. Ali te nade su brzo nestale.

Bašar Al Asad će zauvek biti zapamćen kao čovek koji je nasilno potisnuo mirne proteste protiv svog režima 2011. godine, što je dovelo do građanskog rata. Više od pola miliona ljudi je ubijeno, a šest miliona drugih postali su izbeglice.

Uz pomoć Rusije i Irana, slomio je pobunjenike i preživeo. Rusija je iskoristila svoju ogromnu vazduhoplovnu moć, dok je Iran poslao vojne savetnike u Siriju, a Hezbolah, militantna grupa koju Teheran podržava u susednom Libanu, poslao je svoje dobro obučene borce.

Ovog puta to se nije desilo. Asadovi saveznici, zaokupljeni sopstvenim problemima, su ga zapravo napustili. Bez njihove pomoći, njegove trupe nisu bile u stanju – a na nekim mestima, očigledno nisu ni želele – da zaustave pobunjenike predvođene islamističkom militantnom grupom Hajat Tahrir al-Šam (HTS).

Prvo su zauzeli Alepo, drugi po veličini grad u zemlji, prošle nedelje, gotovo bez otpora. Zatim Hamu, a nekoliko dana kasnije ključnu tačku Homs. S obzirom na to da su pobunjenici napredovali i sa istoka i sa juga, ofanziva je izolovala Damask. U roku od nekoliko sati, borci su ušli u prestonicu, sedište Asadove moći.

Kraj vladavine porodice Asad koja traje više od pet decenija preoblikovaće ravnotežu moći u regionu.

Iran, ponovo, trpi ozbiljan udarac po pitanju svog uticaja. Sirija pod Asadom bila je deo veze između Irana i Hezbolaha, i bila je ključna za transport oružja i municije toj grupi.

Sam Hezbolah je ozbiljno oslabljen nakon godine dana rata sa Izraelom, a njegova budućnost je neizvesna.

Još jedna iranska podržana frakcija, Huti u Jemenu, stalno su bili na meti vazdušnih udara. Sve ove frakcije, plus milicije u Iraku i Hamas u Gazi, čine ono što Teheran opisuje kao Osovinu otpora, koja je sada ozbiljno oštećena.

Ova nova slika biće povod za slavlje u Izraelu, gde se Iran vidi kao egzistencijalna pretnja.

Mnogi veruju da ova ofanziva ne bi mogla da se desi bez blagoslova Turske, koja podržava neke od pobunjenika u Siriji, a negira podršku HTS-u.

Nekoliko godina predsednik Redžep Tajip Erdogan je pritiskivao Asada da se uključi u pregovore kako bi se našlo diplomatsko rešenje za sukob koje bi omogućilo povratak sirijskih izbeglica.

Najmanje tri miliona njih nalazi se u Turskoj, a ovo je osetljivo pitanje na lokalnom nivou. Međutim, Asad je odbio da to uradi.

Mnogi ljudi su srećni što sada vide Asada kako odlazi. Ali šta će se desiti dalje? HTS ima svoje korene u Al-Kaidi i nasilnu prošlost.

Proveli su poslednje godine pokušavajući da se predstave kao nacionalistička sila, a njihova nedavna saopštenja imaju diplomatski i pomirljiv ton.

Međutim, mnogi nisu uvereni i brinu šta planiraju da rade nakon što sruše režim.

Istovremeno, dramatične promene mogu dovesti do opasnog vakuuma moći i na kraju rezultirati haosom i još većim nasiljem.

(Telegraf.rs)