Šta pad Bašara Al Asada znači za Vladimira Putina?

Munjevit pad režima Bašara Al Asada u Siriji razotkriva krhkost čak i najbrutalnije diktature kada je pod pritiskom, ali i ostavlja bezbednosni vakuum koji nosi veliki rizik. Kada se scene pobunjeničke euforije smire na ulicama, mnogo će ostati na moćnoj grupi Hajat Tahrir al-Šam (HTS), koja je preuzela vlast u Damasku preko noći.

HTS, prethodno povezivan sa Al Kaidom, mnoge zapadne sile, ovu sunitsku islamističku militantnu frakciju smatraju terorističkom organizacijom. Ali pokret je nastojao da se distancira od svojih ekstremističkih korena i umesto toga da naglašava "posvećenost toleranciji prema manjinama".

Preporučujemo

Sada, pošto je postigao tako zapanjujući uspeh u proteklih nekoliko dana, njen lider Abu Mohamed al Jolani suočava se sa još većim zadatkom da ujedini zemlju koja je podeljena građanskim ratom više od 13 godina. Asadov režim – koji potiče iz manjinske alavitske sekte šiitskog islama u Siriji – naneo je užasno nasilje nad svojim narodom, posebno tokom prvih godina ustanka koji je počeo 2011, uključujući i upotrebu hemijskog oružja, piše Sky News.

Izvođenje odgovornih pred lice pravde bez pribegavanja nasilnoj odmazdi, iako izuzetno težak, biće ključni test za to da li tranzicija vlasti koju vodi HTS može biti relativno mirna. Međutim, čak i uz najbolje namere rukovodstva HTS-a, Sirija je bila leglo sunitskog islamističkog terorizma – i ova pretnja bi mogla da raste.

Svaki bezbednosni vakuum će iskoristiti Islamska država – koja je formirala kalifat širom Sirije i Iraka tokom prvih godina građanskog rata – i Al Kaida. Tu je, naravno i pitanje o ključnim Asadovim saveznicima  - Rusiji i Iranu.

Predsednik Rusije Vladimir Putin sigurno mora biti napet nakon iznenadnog poraza saveznika kojeg je prethodno uspešno podržavao kada su pobunjeničke grupe prvi put osporile njegovu vlast. Rusija ima dva strateška vojna objekta na mediteranskoj obali Sirije – pomorsku bazu Tartus i vazdušnu bazu Hmeimim u provinciji Latakija.

Oba će biti ugrožena osim ako Kremlj ne bude u stanju da sklopi neki ishitreni dogovor sa sirijskim moćnicima u nastajanju – iako bi takav potez sigurno bio skoro nemoguć s obzirom na učešće Moskve u podršci nasilju koje je ranije sprovodila Asadova vojska.

Već stižu prve poruke da se Moskva distancira od Damaska. Naime, Konstantin Kosačov, zamenik predsedavajućeg gornjeg doma ruskog parlamenta, oglasio se nakon što su sirijski pobunjenici objavili da su zbacili predsednika Bašara al Asada i poručio da će "Sirija morati sama da se bori u slučaju sveobuhvatnog građanskog rata.

Dramatičnu transformaciju stvarnosti na terenu još oštrije će osetiti Iran, čije su snage na sličan način bile ključne u podršci režimu, kako kroz Korpus garde islamske revolucije (IRGC), tako i kroz snage Hezbolaha u Libanu koje podržava Iran.

Sirija je bila ključni deo osovine uticaja koju je IRGC gajio decenijama i bila je važno mesto za šverc oružja zastupničkim snagama Teherana širom regiona.

Druge regionalne sile će brzo preispitivati svoj pristup Damasku. Tursku, koja deli granicu sa Sirijom, treba posebno posmatrati u narednom periodu.

Predsednik Redžep Tajip Erdogan i njegova vlada dugo su se protivili Asadu i bili su važna podrška brojnim pobunjeničkim grupama koje su učestvovale u tome da ga zbace.

To znači da bi Ankara mogla da se pojavi kao važan saveznik novom sirijskom rukovodstvu. Sjedinjene Države, koje podržavaju kurdsku pobunjeničku grupu na severoistoku Sirije, bile su neobično tihe  tokom protekle nedelje promena bez presedana. Novi predsednik Donald Tramp je bio jasan da ne vidi ulogu Vašingtona u krizi. Međutim, ukoliko sve ponovo ode u pogrešnom pravcu, i eksalira u krvoprolića, možda će imati malo izbora.

(Telegraf.rs)