Ko su ljudi koji su srušili Bašara Al Asada i šta će se sad događati u Siriji?

Režim Bašara Al Asada, koji je trajao 24 godine, srušen je u samo deset dana... Sirijska vlada je pala nakon što su pobunjeničke snage ušle u Damask, a nakon višednevnog proboja i zauzimanja ključnih gradova širom države u kojoj više od decenije bukti građanski rat. Predsednik Sirije Bašar Al Asad je napustio državu, a pobunjenici su ušli u rezidenciju premijera Mohameda Gazija al-Džalalija, koji je, kada je bilo jasno da pobunjenici stižu u prestonicu, rekao da je spreman "da pruži ruku" opoziciji i da mirno preda vlast.

"U svojoj sam kući, nisam otišao jer ja pripadam ovoj zemlji", govorio je premijer poručujući da će otići u nedelju u svoj kabinet, istovremeno pozivajući narod da ne uništava državne institucije.

Ratni posmatrač sirijske opozicije Rami Abdurahman rekao je da je Asad napustio zemlju letom iz Damaska rano u nedelju. Dok se premijer Džalili nije osvrnuo na izveštaje o Asadovom odlasku i rekao je da se sa njim čuo u subotu uveče, i to je to...

Opozicioni borci ušli su u glavni grad Sirije u krizi koja se brzo razvija i koja je iznenadila veći deo sveta. Sirijska vojska je napustila ključne gradove uz mali otpor. Ono što je sada važno znati jeste ko su ti borci iz opozicije? Šta će se desiti sada kada preuzimaju kontrolu nad Damaskom?

Evo kratak osvrt na to šta se događalo proteklih dana i kako je sudbina Asada i njegovog režima promenjena maltene preko noći.

Rušenje vlasti jedini cilj

Ovo je bilo prvi put da su opozicione snage stigle do predgrađa sirijske prestonice od 2018. godine, kada su trupe te zemlje ponovo zauzele oblast nakon višegodišnje opsade. Borce predvodi najmoćnija pobunjenička grupa u Siriji, Hajat Tahrir al-Šam, ili HTS, zajedno sa krovnom grupom sirijskih militanata koje podržava Turska pod nazivom Sirijska nacionalna armija. Obe su ukorenjene na severozapadu. Oni su pokrenuli šok ofanzivu 27. novembra sa naoružanim napadačima koji su zauzeli Alep, najveći grad u Siriji, i centralni grad Hamu, četvrti po veličini.

HTS vodi poreklo iz Al-Kaide i SAD i Ujedinjene nacije ga smatraju terorističkom organizacijom. Ali grupa je saopštila da je poslednjih godina prekinula veze sa Al Kaidom, a stručnjaci kažu da je HTS pokušavao da se promeni poslednjih godina fokusirajući se na promovisanje civilne vlade na njihovoj teritoriji, kao i na vojnu akciju.

Lider HTS-a Abu Mohamed al-Golani rekao je u četvrtak da je cilj ofanzive rušenje Asadove vlade.

Šta sada?

HTS i Sirijska nacionalna armija povremeno su bili saveznici, ali i rivali, a njihovi ciljevi se mogu razlikovati.

Militanti koje podržava Turska takođe su zainteresovane da stvore tampon zonu u blizini turske granice kako bi se kurdski militanti zadržali u sukobu sa Ankarom. Turska je jako podržavala borce koji su želeli da zbace Asada, ali je nedavno pozvala na pomirenje, a turski zvaničnici su snažno odbacili tvrdnje o bilo kakvoj umešanosti u sadašnju ofanzivu.

Da li će HTS i Sirijska nacionalna armija raditi zajedno nakon pada Asada ili će se ponovo okrenuti jedni protiv drugih, veliko je pitanje, piše Euronews.

Ko će iskoristiti priliku?

Dok je brza ofanziva protiv sirijske vlade počela na severu, naoružane opozicione grupe su se takođe mobilisale na drugim mestima. Južna područja Sveida i Dara su zauzeta lokalno. Sveida je središte sirijske verske manjine Druza i bila je mesto redovnih antivladinih protesta čak i nakon što je Asad naizgled konsolidovao svoju kontrolu nad tim područjem.

Dara je sunitsko muslimansko područje koje se smatralo kolevkom ustanka protiv Asadove vladavine koji je izbio 2011. Daru su ponovo zauzele trupe sirijske vlade 2018, ali su pobunjenici ostali u nekim oblastima. Poslednjih godina, Dara je bila u stanju "nelagodne tišine" prema sporazumu o prekidu vatre uz posredovanje Rusije.

Veći deo istoka Sirije kontrolišu Sirijske demokratske snage, grupa koju predvode Kurdi i koju podržavaju Sjedinjene Države, a koja se u prošlosti sukobila sa većinom drugih oružanih grupa u zemlji. Sirijska vlada sada donekle ima kontrolu nad samo tri od 14 glavnih gradova provincija: Damaskom, Latakijom i Tartusom.

Šta sada?

Čini se da je odbegli Asad ostao prepušten sam sebi jer su saveznici Rusija i Iran ometeni drugim sukobima, a Hezbolah sa sedištem u Libanu je oslabljen ratom sa Izraelom, koji je sada pod krhkim prekidom vatre.

Specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za Siriju Geir Pedersen traži hitne razgovore u Ženevi kako bi se osigurala "uredna politička tranzicija", rekavši da se situacija menja iz minuta u minut. On se sastao sa ministrima spoljnih poslova i visokim diplomatama iz osam ključnih zemalja, uključujući Saudijsku Arabiju, Rusiju, Egipat, Tursku i Iran na marginama samita u Dohi.

Vođa glavne pobunjeničke grupe HTS Abu Mohamed Al-Džavlani, obećao je da će Siriju usmeriti prema "pluralističnijoj i demokratskijoj" budućnosti. Ovaj optimizam podržavaju UN i međunarodna zajednica, ali skeptici podsećaju na nasilnu prošlost HTS-a... Optužbe za kršenje ljudskih prava prate ovu grupu, a njeni bivši odnosi s Al-Kaidom izazivaju zabrinutost. Istovremeno, Al-Kaida već podstiče i poziva pobunjenike na neprijateljstvo prema "Jevrejima i krstašima", izraz kojim opisuju sve hrišćane, što dodatno povećava strah među manjinskim zajednicama u Siriji, piše BBC.

Podsetimo, Sirija je zemlja s brojnim etničkim i verskim manjinama, uključujući Alavite, hrišćane i Kurde, koji imaju razloga da strahuju od vlasti sunitskih islamističkih pobunjenika. Istorijske napetosti između verskih grupa i dugogodišnja represija Asadovog režima ostavili su duboke podele koje bi mogle dodatno da zakomplikuju tranziciju.

Iako postoje ohrabrujući znaci da bi se tranzicija vlasti mogla odvijati relativno mirno, postoji ozbiljan rizik da bi Sirija mogla krenuti putem Libije, ali i svoje bliske prošlosti nakon 2011, odnosno upasti u haos sukoba između više oružanih frakcija. Pitanje je ima li HTS snagu, čak i da ispuni svoja demokratska obećanja, da zadrži kontrolu nad većim delom Sirije i osigura stabilnost zemlje.

Sudbina Sirije zavisi od sposobnosti nove vlasti da osigura stabilnost, zaštiti prava manjina i izbegne povratak u nasilje. Ako tranzicija propadne, zemlja bi mogla opet upasti u dugotrajni sukob bez kontrole, s razarajućim posledicama za region.

Dok međunarodna zajednica pomno prati razvoj situacije, budućnost Sirije ostaje neizvesna, balansirajući između potencijalne demokratske obnove i ponovnog pada u haos.

(Telegraf.rs)