Rusi napreduju na frontu zbog brutalne taktike "mašine za mlevenje mesa", ali cena koju plaćaju je ogromna

Dok se 2024. godina bliži kraju i stiže zima, ruske snage nastavljaju da potiskuju ukrajinske trupe na frontu. Rusija je zauzela ukupno oko 2.350 kvadratnih kilometara teritorije u istočnoj Ukrajini i u zapadnoj ruskoj regiji Kursku. Ali cena u ljudskim životima bila je užasna.

Britansko ministarstvo obrane navodi da je Rusija u novembru imala čak 45.680 žrtava (poginulih i ranjenih vojnika), više nego u bilo kojem mesecu od početka invazije u februaru 2022. godine. Prema poslednjoj proceni obaveštajne službe Velike Britanije, Rusija je dnevno u proseku imala 1.523 ubijena i ranjena vojnika.

Preporučujemo

U izveštju se navodi da je 28. novembra Rusija je prvi put u ovom ratu izgubila više od 2.000 vojnika u jednom danu, prenosi BBC.

"Vidimo da Rusi napreduju, ali uz ogromnu cenu", rekao je jedan britanski zvaničnik pod uslovom  da ostane anoniman.

Procena broja žrtava zsniva se na dostupnim izvorima, ponekad u poređenju s poverljivim podacima. Sve u svemu, procenjuje se da je Rusija izgubila oko 125.800 vojnika tokom jesenje ofanzive, prema Institutu za proučavanje rata (ISW).

Ruska brutalna taktika "mašina za mlevenja mesa", navodi ISW, znači da Moskva gubi više od 50 vojnika za svaki kvdratni kilometar osvojene teritorije.

Ukrajina na drugoj strani ne dopušta objavu vlastitih žrtava, tako da nema službenih procena za poslednjih nekoliko meseci. Rusko ministarstvo obrane kaže da je više od 38.000 ukrajinskih vojnika ranjeno i poginulo samo u Kursku, što je nemoguće proveriti.

Jurij Butusov, dobro informisani ali kontroverzni ukrajinski ratni izveštač, kaže da je od februara 2022. ubijeno 70.000 ukrajinskih vojnika, a još 35.000 je nestalo.

Početkom ove nedelje ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski demantovao je izveštaj američkih medija da je poginulo čak 80.000 ukrajinskih vojnika, rekavši da je broj "puno manji". Nije izneeo svoju procenu.

Podaci o ruskim i ukrajinskim gubicima ukazuju na zastrašujući intenzitet borbi koje se vode u Kursku i istočnim regijama Ukrajine. Zapadni zvaničnici ne vide znakove smirivanja:

"Vrlo je verovatno da će ruske snage nastaviti da rastežu ukrajinske trupe korištenjem mase za nadjačavanje i postizanje taktičkih dobitaka."

Brzina ruskog napredovanja porasla je poslednjih nedelja (iako još nije na nivou brzog napredovanja u prvim mesecima rata), a usporava je samo značajna promena u odnosu artiljerijske vatre između dve strane.

Nekada je Rusija mogla da ispaljuje čak 13 granata za svaku ukrajinsku, sada je odnos oko 1,5 prema jedan. Ovaj dramatičan preokret delomično se objašnjava povećanom domaćom proizvodnjom, kao i uspešnim ukrajinskim napadima na skladišta ruske i severnokorejske municije.

Artiljerija, iako važna, više ne igra tako odlučujuću ulogu

"Loša vest je da je došlo do velikog porasta upotrebe ruskih klizećih bombi s razornim učincima na frontu", rekao je jedan zapadni zvaničnik.

Ruska upotreba klizećih bombi - lansiranih iz aviona koji lete unutar ruskog vazušnog prostora - povećala se 10 puta tokom prošle godine, rekao je ovaj dužnosnik. Klizeće bombe i bespilotne letelice promenile su sukob, dok se obe strane utrkuju u inovacijama.

"Nalazimo se u situaciji da je ratovanje bespilotnim letelicama učinilo pešadiju manje važnom, ako ne i zastarelom", rekao za BBC ukrajinski vojnik Serhij.

Što se tiče ljudstva, i Ukrajina i Rusija i dalje imaju poteškoća, ali iz različitih razloga. Ukrajina nije žeela da smanju starosnu granicu mobilizacije ispod 25 godina, lišavajući se potencijalnih vojnih obveznika od 18 do 24 godine, osim ako se dobrovoljno prijave.

Porasli bonusi za ruske dobrovoljce

Rusija još može da nadoknadi svoje gubitke, iako neodlučnost predsednika Vladimira Putina da sprovede novu rundu mobilizacije ukazuje na to da nije sve idealno. Rastuća inflacija, pretrpane bolnice i problemi s isplatama odštete ožalošćenim porodicama glavne su poteškoće.

U nekim ruskim regijama bonusi za dobrovoljce porasli su čak do tri miliona rubalja (oko 30.000 dolara).

"Ne sugerišem da je ruska ekonomija na ivici kolapsa, samo kažem da pritisci rastu", rekao je zapadni zvaničnik.

Nedavni događaji u Siriji mogli bi da povećaju probleme za Moskvu, koja sada mora odlučiti o resursima koje će posvetiti obrani režima predsednika Bašara el Asada.

Ali kako se situacija u Siriji brzo razvija, zvaničnici kažu da je prerano znati kakav će uticaj tamošnji događaji imati na rat u Ukrajini.

"Sigurno postoje potencijalno dugoročnije dileme u određivanju prioriteta za Rusiju", rekao je jedan od njih.

(Telegraf.rs)