Francuska politička kriza: Ko bi mogao postati novi premijer?

Francuski predsednik Emanuel Makron je u četvrtak tražio novog premijera koji će zameniti Mišela Barnijea, koji je zvanično podneo ostavku dan nakon što su opozicioni poslanici glasali za obaranje njegove vlade.

Evo nekoliko mogućih kandidata čija se imena pominju u političkim krugovima i francuskim medijima:

Preporučujemo

Sebastijan Lekornu

Lekornu je napustio partiju desnog centra Republikanci i pridružio se Makronovoj predsedničkoj kampanji 2017. godine, postajući jedan od predsednikovih najvernijih saveznika.

Pridružio se Makronovoj vladi zajedno sa Brunom Le Merom, dugogodišnjim ministrom finansija, i bivšim ministrom unutrašnjih poslova Žeraldom Darmanenom, koji su se takođe priključili Makronovoj vladi nakon što su napustili konzervativce.

Lekornu (38) je nedavno bio ministar odbrane u Barnijevoj odlazećoj vladi, nadgledajući povećanje izdvajanja za odbranu i podršku Francuske u vojnoj pomoći Ukrajini.

Istraživački portal Mediapart i novine Liberation izvestili su da je Lekornu ranije ove godine večerao sa Makronovim glavnim rivalom, Marin Le Pen, liderkom stranke ekstremne desnice Nacionalno okupljanje (RN), i da su razgovarali o ratu u Ukrajini. Lekornu je demantovao ovaj susret.

Fransoa Bajru

Bajru (73), je centristički veteran čija je partija Demokratski pokret (MoDem) deo Makronove vladajuće koalicije od 2017. godine.

Bajru, dugogodišnji gradonačelnik jugozapadnog grada Poa, koji je svoje ruralne korene stavio u središte političkog identiteta, odlučio je da ne učestvuje u četvrtom predsedničkom kandidovanju 2017. godine, već se priključio Makronu.

Makron je imenovao Bajrua za ministra pravde, ali je on podneo ostavku samo nekoliko nedelja kasnije zbog istrage o navodnoj prevari u zapošljavanju parlamentarnih asistenata u njegovoj stranci. Ove godine je bio oslobođen optužbi za prevaru.

Bernar Kaznev

Kaznev je bio visokopozicionirani član Socijalističke partije pre nego što je napustio 2022. godine zbog ljutnje zbog odluke partije da formira izborne saveze sa radikalno levom strankom Nesalomiva Francuska (LFI).

Kaznev (61) je bio premijer u poslednjim mesecima predsedništva socijaliste Fransoa Olanda. Pre toga je bio ministar unutrašnjih poslova, odgovoran za bezbednost tokom napada na satirični časopis Šarli Ebdo i napada islamističkih militanata u Parizu 13. novembra 2015.

Izbor Kazneva bio bi zamišljen kako bi podstakao socijalističke poslanike da se udalje od saveza sa LFI, Zelenima i Komunistima i prošire centrističku vladajuću grupu.

Njegovo ime se takođe pominjalo tokom leta dok je Makron tražio premijera nakon vanrednih izbora koji su rezultirali trenutnim razbijenim parlamentom. Na kraju je bio odbačen u korist Barnijea.

Ksavier Bertran

Bertran (59) je političar desnog centra koji vodi severnu, deindustrijalizovanu regiju O-de-Frans, gde je Makron pokušao da razvije ekosistem oko baterija za električna vozila.

Bertran je bio ministar u konzervativnim predsedništvima Žaka Širaka i Nikolasa Sarkozija i učestvovao je u primarnim izborima Republikanske stranke pred predsedničke izbore 2022. godine.

Bertran, bivši prodavac osiguranja, kojeg su nekada zvali "flok flok" zbog zvuka njegovih cipela sa gumenim đonovima na kamenim podovima parlamenta, takođe je bio među imenima koja je Makron razmatrao tokom leta za premijersku funkciju.

Fransoa Baroan

Baroan (59) je političar desnog centra sa dugom karijerom, čiji je otac bio prijatelj preminulog predsednika Širaka tokom njegovih studenstkih dana.

Kratko je bio ministar finansija, nakon što je bio ministar budžeta, za vreme evropske dužničke krize 2011-2012. godine. Imenovan je za predsednika Barclays Francuska 2022. godine.

Baroan je gradonačelnik Troa u Šampanji od 1995. godine.

(Telegraf.rs)