"Sanjam o danu kada ću moći da te zagrlim": Jeziva priča tinejdžera koji je završio u zatvoru zbog Putina

Jednog hladnog novembarskog jutra, Irina Turbina spakovala je torbe pune hrane, dodala dva velika gela za tuširanje, dva glomazna pakovanja toalet papira, grickalicu za nokte, roman i geografski atlas, i kreće na iscrpljujuće dvodnevno putovanje. Torbe i knjige su namenjene njenom sinu, šesnaestogodišnjem Arseniju. Ovo bi mogla biti njena poslednja prilika da ga vidi pre nego što bude poslat u maloletničku popravnu koloniju na odsluženje petogodišnje kazne.

Arsenij Turbin je prepoznat od strane nekoliko organizacija za ljudska prava kao jedan od najmlađih političkih zatvorenika u Rusiji. Osuđen je u junu nakon što je proglašen krivim za terorističke delikte zbog navodnog pridruživanja Legiji slobodne Rusije, paravojnoj jedinici ruskih volontera koji se bore za Ukrajinu. On priznaje da je stupio u kontakt s grupom, ali negira da im se pridružio, dok njegova majka tvrdi da je nevin.

Preporučujemo

Arsenij je jedan od najmanje 35 maloletnika protiv kojih su u Rusiji od 2009. godine pokrenuti politički motivisani krivični postupci, prema nezavisnoj monitoring organizaciji OVD-Info. Od tog broja, 23 slučaja su pokrenuta nakon što je Rusija započela svoju punu invaziju na Ukrajinu 2022. godine.

Turbina, koja živi u malom gradu Livnju u Oreljskoj oblasti, oko 480 kilometara južno od Moskve, putuje na daleki put do pritvorskog centra na periferiji glavnog grada svake dve nedelje, jer su posete ograničene na dva puta mesečno. Nakon sati čekanja, vidi svog sina kroz staklenu pregradu sa rešetkama i razgovara s njim samo putem telefona. Držanje za ruke ili bilo kakav fizički kontakt strogo je zabranjeno.

"Poslednji put sam ga zagrlila 20. juna, na dan kada je izrečena presuda", ispričala je Irina u telefonskom razgovoru za CNN. "Zagrlio me je, plakao, a onda su stražari odmah prišli i odveli ga."

U avgustu, godinu dana nakon što je prvi put ispitan, Arsenij je proslavio 16. rođendan iza rešetaka.

"Molim te, učini sve što možeš da obezbediš moje oslobađanje", zamolio je Arsenij svoju majku u pismu napisanom uoči ročišta za žalbu prošlog meseca i podeljenog sa CNN-om. Naveo je da je izgubio 15 kilograma zbog stresa i nedostatka apetita, te da je premešten u drugu ćeliju nakon što je doživeo nasilje od strane drugih zatvorenika, opisujući situaciju kao "veoma tešku, kritičnu."

Kada je Irina primila pismo, nije mogla da zadrži suze. "Plakala sam jer shvatam da već činim najbolje što mogu", rekla je za CNN. "Ali znam da to nije dovoljno i da ne mogu da promenim sistem."

Njegova žalba za ukidanje petogodišnje kazne je odbijena. Sledećeg dana, Irina je ponovo otišla u posetu, odlučna da pokaže snagu i izdržljivost kako bi pomogla Arseniju da se izbori sa razarajućom presudom.

"Rekla sam mu: 'Arsenije, tako sam ponosna na tebe'", prisetila se. "'Ti si zapravo jači od ljudi koji su te osudili'", rekla mu je, "'jer imaš pravo da izraziš svoje mišljenje i stav, dok ti ljudi rade samo ono što moraju.'"

Njeno jedino dete suočava se s premeštanjem u maloletnički popravni dom, ali za sada ostaje u pritvorskom centru broj 5.

Foto: Shutterstock

"Užasnuta sam zbog njega"

Turbina se i dalje teško nosi s tim kako je do ovoga došlo. "On je samo dete, bio je drugačiji još od ranog detinjstva", rekla je. Arsenija opisuje kao nekoga ko "voli knjige i učenje", ko je već sa 14 godina pokazivao interesovanje za politiku, voleo da "istražuje sve" i nije se plašio da izrazi svoje mišljenje i razlikuje ispravno od pogrešnog, bilo u školi ili na internetu.

U aprilu 2023. godine, Arsenij je pozvao jutarnji program uživo na TV Dožd, nezavisnoj televiziji sa sedištem izvan Rusije, kako bi izrazio svoje razočaranje predsednikom Vladimirom Putinom i kritikovao državnu propagandu u svojoj školi. "Krše se ljudska prava", rekao je.

Zatim je 12. juna, na Dan Rusije, prema rečima njegove majke, Arsenij održao solo protest u svom rodnom gradu i odštampao letke sa sloganima poput "Protiv sam Putina" i "Sloboda za političke zatvorenike", uz druge antivladine poruke. Irina je pokušala da ga odvrati, strahujući od posledica.

"Rekao je: 'Mama, ne brini, ne kršim zakon'", ispričala je Irina. Upozorila ga je da će vlasti krenuti na njih, ali on joj nije poverovao.

Rano ujutru 29. avgusta 2023. godine, službenici Federalne službe bezbednosti (FSB) zakucali su na njihova vrata. Pretražili su stan i odneli lične predmete, uključujući tablet, laptop i mobilne telefone.

Arsenij je u septembru stavljen u kućni pritvor s pravom da pohađa školu. U jesen 2023. godine, ruska agencija za finansijski nadzor označila je Turbina kao "teroristu i ekstremistu“ na svojoj zvaničnoj listi. Zatim je, ovog leta, 20. juna, doneta presuda.

Turbina duboko strahuje od uticaja koji bi zatvorski sistem mogao imati na njenog sina. "Užasnuta sam zbog njega", poverila se CNN-u. "Brinem se kako će provesti ove godine i da li će deo njega biti slomljen. Želim da verujem da će biti jak do kraja i dostojanstveno položiti ovaj ispit. Ali on je ipak samo dete, i šta ako ga, u nekom trenutku, neke okolnosti slome?"

Arsenijev slučaj nije usamljen. Ruski zakon dozvoljava gonjenje dece već od 14 godina za teška krivična dela, uključujući terorizam i izdaju – široke optužbe koje se sve češće koriste protiv mladih od početka ruske invazije na Ukrajinu, rekao je Sergej Davidis, šef Programa podrške političkim zatvorenicima pri Centru za ljudska prava Memorial.

Ovo je deo šireg pooštravanja mera protiv neslaganja u Moskvi, koje je počelo pre rata, ali se intenziviralo od februara 2022. godine. Od tada, najmanje 20.070 ljudi je pritvoreno zbog antiratnih stavova, a zabeleženo je 9.369 slučajeva "diskreditacije vojske", koji se odnose na dela poput objava na društvenim mrežama ili nošenja odeće sa simbolima ukrajinske zastave, rekao je Dmitrij Anisimov, portparol OVD-Info.

Roditelji i staratelji takođe su bili meta uznemiravanja, proizvoljnih hapšenja, pa čak i pretnji oduzimanjem starateljstva nad decom, prema nezavisnim monitoring organizacijama kao što su OVD-Info i Memorial.

Kremlj dosledno negira postojanje političkih zatvorenika u Rusiji, tvrdeći da su sva hapšenja zasnovana na kršenju zakona, uprkos tvrdnjama organizacija za ljudska prava koje ukazuju na suprotno.

Foto: Shutterstock

"Nisu samo statistika"

Kevin Lik, devetnaestogodišnji dvostruki državljanin Rusije i Nemačke, vrlo dobro zna cenu neslaganja u savremenoj Rusiji. Uhvaćen sa 17 godina, godinu dana nakon početka rata u Ukrajini, osuđen je na četiri godine u kaznenoj koloniji, postavši najmlađa osoba u savremenoj ruskoj istoriji osuđena za izdaju države.

Tužioci su ga optužili da je fotografisao vojne objekte sa namerom da ih podeli sa stranim obaveštajnim službama – optužbe koje Lik negira.

Tokom zatvora, tinejdžer kaže da je bio stavljen u samicu, trpeo fizičko zlostavljanje i brutalne zatvorske uslove. "Gledajući unazad, naravno da je ostavilo ožiljke", rekao je, priznajući da se i dalje bori sa posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP).

Ruske vlasti nisu javno reagovale na ove tvrdnje, niti je Federalna kaznena služba Rusije odgovorila na upit CNN-a u vezi s navodima da su tinejdžeri u pritvoru trpeli nasilje i maltretiranje.

Lik je oslobođen u avgustu kao deo velike razmene zarobljenika između Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i drugih zapadnih zemalja. Iako je to bila najveća razmena zarobljenika od Hladnog rata, oslobođeni zatvorenici čine manje od 2% ukupnog broja političkih zatvorenika u Rusiji.

Prema OVD-Info, najmanje 2.942 osobe suočavaju se sa krivičnim gonjenjem iz političkih razloga u Rusiji, dok se 1.402 trenutno nalaze u pritvoru, uključujući one koji čekaju suđenje ili su podvrgnuti obaveznom lečenju po nalogu suda.

Nakon ponovnog spajanja sa porodicom u Nemačkoj, Lik se sada zalaže za političke zatvorenike. Prošlog meseca učestvovao je u protestu u Berlinu zajedno s Julijom NavalJnom, udovicom Alekseja NavalJnog, i drugim opozicionim liderima u egzilu.

Lik tvrdi da u Rusiji ima još mnogo ljudi, uključujući tinejdžere, koji se suočavaju s represijom zbog svog antiratnog stava.

"Oni nisu samo statistika", rekao je. "Oni su deo Rusije i deo budućnosti Rusije. I moramo osigurati da ta budućnost ne bude ukradena od strane vlade."

Obraćajući se mladim Rusima, poziva ih da se odupru regrutaciji. "Ako vas planiraju pozvati u vojsku, jednostavno nemojte ići. Po mom mišljenju, bolje je otići u zatvor nego postati mašina za ubijanje u Ukrajini."

Iako bi uslovi u pritvoru za tinejdžere trebalo da budu nešto blaži nego za odrasle, maloletničke kaznene kolonije mogu biti čak i surovije zbog haotične i nasilne sredine među mladim zatvorenicima, rekao je Davidis iz organizacije Memorial.

Davidis smatra da država goni mlade ljude jer ih doživljava kao manje zastrašene državnim autoritetom, manje podložne propagandi i sklonije delovanju protiv percipirane nepravde.

Dok su nezavisni ruski mediji detaljno izveštavali o slučaju Turbin, državni mediji to nisu činili – možda zato što je veći deo postupka vođen iza zatvorenih vrata.

"Nažalost, obično nemamo pristup slučajevima niti detaljima tih slučajeva", rekao je Davidis, objašnjavajući da država to opravdava zaštitom privatnosti, budući da su uključeni maloletnici.

Drugi stručnjaci, poput Nine Hruščove, profesorke međunarodnih odnosa na New School univerzitetu i praunuke bivšeg sovjetskog lidera Nikite Hruščova, ukazuju na dugu istoriju Rusije u korišćenju straha i indoktrinacije za održavanje kontrole.

Ruska država nastoji da oblikuje stavove građana od najranijeg detinjstva, rekla je Hruščova. "Jer smatraju da, ako ih od malih nogu na pravi način 'ispiraju mozak', sa 16 godina će reći: 'Divno, Putin je sjajan'."

Zatvoren zbog detetovog antiratnog crteža

Kada su deca previše mlada da bi bila procesuirana prema ruskom zakonu, nije nepoznato da roditelji snose posledice. Takav je bio slučaj preduzetnika i samohranog oca Alekseja Moskaliova, koji je osuđen na skoro dve godine zatvora zbog "diskreditacije ruske vojske" na društvenim mrežama.

Optužbe protiv njega usledile su ubrzo nakon što je njegova tada dvanaestogodišnja ćerka Maša u aprilu 2022. godine, dva meseca nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, nacrtala antiratni crtež. Na crtežu su se nalazile ruska zastava s natpisom "Ne ratu", ukrajinska zastava sa sloganom "Slava Ukrajini" i žena koja štiti dete od raketa ispaljenih iz Rusije. Crtež je privukao pažnju školskih vlasti; Moskaliov je prvo kažnjen novčano, a zatim uhapšen zbog svojih objava protiv rata, dok je Maša privremeno smeštena u sirotište.

Pušten u oktobru, Moskaliov je izašao iz zatvora iscrpljen, u tankoj i izbledeloj zatvorskoj uniformi. Snimci su pokazali kako grli uplakanu ćerku.

"Uslovi su bili... nema reči da se opišu. To je bila prosto prostorija za mučenje", rekao je, prisećajući se brutalnog iskustva. Držan u maloj ćeliji, ponekad sa još jednim zatvorenikom ili pacovima iz kanalizacije, morao je provoditi 16 sati dnevno stojeći na nogama u ledenim temperaturama.

Surovi uslovi u ruskim zatvorima ostavili su traga na zatvorenicima savesti, a neki su izgubili život, poput pokojnog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog.

Razmišljajući o sudbini opozicionog lidera kojeg je njen šesnaestogodišnji sin toliko cenio, Turbina se teško suočava s mišlju o tome kakva mračna budućnost može čekati Arsenija.

"Bože sačuvaj... da se ponovi sudbina Alekseja Navalnog. To je jednostavno... van reči. U tom slučaju... verovatno neće biti moguće preživeti", rekla je glasom koji je drhtao, pre nego što je zastala da povrati prisebnost.

Nada se da će njen sin, kao dete, dobiti neku vrstu zaštite. A za sada ima poruku za Arsenija: "Moramo prihvatiti ono što se dešava, ne gubiti nadu i nastaviti borbu."

(Telegraf.rs)