Zelenski je ponizio Putina u Kursku: Sad bi se sve moglo da se pretvori u katastrofu

Ruske snage sve snažnije prodiru u Kursk, regiju čiji je deo munjevitom i uspešnom akcijom zauzela Ukrajina početkom avgusta. Prvobitno slavljen udar Ukrajine sad se sve više doživljava kao potez koji nije opravdao očekivanja te se njegove strateške prednosti pokazuju ograničenima.

Pre nekoliko dana visoki ukrajinski vojni izvor izjavio je da je Ukrajina izgubila više od 40 odsto teritorija koje je prethodno zauzela u Kursku.

Preporučujemo

"Pod kontrolom smo imali oko 1.376 kvadratnih kilometara teritorije, a sada je ta teritorija smanjena. Neprijatelj pojačava protivnapade", rekao je izvor.

Rusi, pak, tvrde da su Oružane snage Ukrajine izgubile više od 36.850 vojnika i 225 tenkova. Prema procenama, ukupno 20.000 ukrajinskih vojnika se suočava s oko 50.000 ruskih i severnokorejskih vojnika u Kursku dok Vladimir Putin pokušava ponovno da zauzme tu teritoriju, piše Index.

Šta je pošlo po zlu za Ukrajinu?

Rusi su već sredinom oktobra pokrenuli kontraofanzivu i tako su počeli da preokreću situaciju u regiji. Nedugo zatim Kremlj je svoje snage ojačao hiljadama trupa iz Severne Koreje. Nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima, Rusi su počeli još jače da napadaju uz ogromne gubitke.

Analitičari smatraju kako Rusi napadaju toliko žestoko jer je jedan od Trampovih predloga da Ukrajina i Rusija pristanu na primirje s granicama duž teritorijalne linije fronta.

Može li se Kursk pretvoriti u blamažu za Kijev?

Gubitak Kurska značio bi da bi se Rusija morala odreći 440 kvadratnih kilometara sopstvene teritoriju u zamenu za 72.400 kvadratnih kilometara teritorija Ukrajine koji je trenutno pod njihovom okupacijom. U tom svetlu treba posmatrati i poslednje vesti koje pristižu iz Kurska, a prema kojima Rusija i dalje snažno napreduje uz velike gubitke.

I ponovo treba podvući pitanje koje se zapravo postavlja od upada Ukrajine u Rusiju - može li se, uprkos moralnom podsticaju i ogromnom vojnom i političkom poniženju za Rusiju, Kursk pretvoriti u blamažu za Kijev i predsednika Volodimira Zelenskog?

Foto: Tanjug/AP

Osim pobede na simboličkom nivou, jasno je kako je upad u Kursk za ukrajinski politički i vojni vrh značio i zalog u budućim mirovnim pregovorima s Rusijom. Ako izgubi ovu teritoriju, od te poluge u pregovorima neće biti ništa.

Drugi cilj upada u Kursk bio je da se Rusija prisili na premeštanje dela svojih snaga s prioritetnih linija fronta, poput Donbasa, na osiguranje sopstvene teritorije. To je trebalo da smanji pritisak na ukrajinsku odbranu u istočnoj Ukrajini i pruži priliku za konsolidaciju ili protivnapade.

Iako to nije javno iskomunicirano, treba spomenuti i kako je mogući cilj napada na rusku teritoriju bio da se pokaže Zapadu da je Ukrajina i dalje sposobna da sprovodi ofanzivne operacije, uprkos iscrpljenosti dugotrajnim ratom, kako bi se osigurala dalja vojna i finansijska podrška saveznika.

Šta rade Rusi?

Očigledno je kako se barem u vezi s razvlačenjem ruskih snaga dogodio kontraefekat, jer je Ukrajina u Kursk poslala svoje najiskusnije jedinice, dok je Rusija napredovala u istočnoj Ukrajini, odnosno Donbasu, koji ima veoma važnu stratešku i političku važnost.

Iako je ofanziva na Kursk prisilila Rusiju da preraspodeli trupe s delova fronta, ti potezi nisu uticali na bitku za Pokrovsk. Upravo obratno, Rusi su u septembru, dok je Ukrajina slavila svoj proboj u Kursk, najbrže napredovali u Donbasu.

Ruske snage zauzele su u novembru površinu koja odgovara Singapuru, više nego u oktobru, kada su zauzele 610 kilometara kvadratnih. Rusi su poslednjih nedelja zauzeli mnoga naselja južno i istočno od Pokrovska, približivši mu se na manje od pet kilometara.

Foto: Tanjug/AP

"Ovde su ciljevi očigledno bili pod pritiskom politike"

Vojni analitičar Marinko Ogorec za Index govori da ne vidi vojnu logiku u ukrajinskoj operaciji u Kursku.

"Jedini vojni cilj mogao je biti da se zauzme ruska nuklearka Kursk, ali nisu joj došli ni blizu. Drugi mogući cilj jeste odvlačenje ruskih vojnih snaga iz Donbasa. I to se pokazalo neefikasnim, kao promašaj od starta. Realnost je pokazala da Ukrajina gubi i ljudstvo i opremu u potpuno neperspektivnoj operaciji. Oni su tamo poslali svoje najperspektivnije snage", rekao je Ogorec dodajući da mu se čini da je politika ovde dirigovala stvarima.

"Uvek volim da istaknem da ratove počinju političari, vode vojnici, a završavaju diplomate. Kad na jednoj strani političar radi posao generala, ta strana je osuđena na propast. Ovde su očigledno ciljevi bili pod pritiskom politike koja je htela promotivne konotacije bez vojnog efekta", rekao je analitičar.

"Kursk je za Ukrajinu ratni promašaj"

Ogorec govori da je u Donbasu došlo do sistema spojenih posuda.

"Ako negde oduzmete, drugde ćete dobiti. Tako je bilo i u ovom slučaju. Za očekivati je bilo da Ukrajina nakon Kurska neće imati snage protiv Rusije u regiji koja joj je važnija. Rusi su iskoristili tu priliku i došlo je do prodora značajnih snaga prema Pokrovsku. Ako on padne, onda je ceo logistički prostor Donbasa upitan i Ukrajinci tu puno gube", rekao je Ogorec.

Što se tiče mogućnosti da se u Kursk išlo zbog aduta u pregovorima, Ogorec govori da Ukrajinci predobro znaju Ruse da bi pomislili kako će pristati na pregovore dok nisu poterali suparničke snage sa svog područja.

"Teško je reći da je ovo blamaža, ta reč asocira na sramotu. A ovde se radi o ljudskim životima, što je daleko ozbiljnije od blamaže. To je ratni promašaj", zaključio je Ogorec.

Kursk je i dalje važan 

Vojni analitičari, piše BBC, insistiraju na tome da, uprkos svim poteškoćama, Kursk i dalje igra važnu ulogu."To je jedino područje u kojem održavamo inicijativu", uveren je Sergej Kuzan iz Ukrajinskog centra za sigurnost i saradnju. Priznao je da se ukrajinske snage nalaze u "neverovatno teškim uslovima" u Kursku, ali je dodao da Rusija posvećuje ogromne resurse njihovom izbacivanju - resurse koje bi radije koristila negde drugde.

U istom tekstu BBC-ja stoje i navodi o prilično demoralisanoj ukrajinskoj vojsci, dok su ruska bombardovanja sve jača. Ukrajina će imati težak zadatak da zadrži ovaj mali deo ruske teritorije sve dok novi američki predsednik, s novom politikom, ne stigne u Belu kuću krajem januara.

(Telegraf.rs)