Putin u ovom trenutku vodi borbu na 3 fronta: Jedan scenario mu nikako ne odgovara, da li je otišao predaleko?
Ruski lider Vladimir Putin trenutno vodi borbu na tri fronta. Ukrajina, Sirija, Gruzija - Putinovo pravo na vlast trenutno se dovodi u pitanje u tri zemlje. Da li je ruski lider otišao predaleko?
Rusija vodi rat u Ukrajini već 33 meseca i navodno trenutno ima 500.000 vojnika u borbi da potčini susednu zemlju. Ali ukrajinska vojska, uz pomoć svojih zapadnih saveznika, pruža žestok otpor duže od dve godine.
Prema nekim procenama, sumnja se da je Rusija do sada izgubila 150.000 vojnika, kao i značajan deo svog bombastičnog sovjetskog arsenala naoružanja. Prošlog leta deo vojske se pobunio i plaćenici su krenuli ka Moskvi. Putinova ekonomija takođe posustaje. Na kraju treće godine rata, inflacija čini sve skupljim i skupljnim život Rusima. To je slabost koju Putinovi protivnici u regionu koriste, piše Bild.
U Gruziji ljudi već nedeljama protestuju na ulici protiv proruskog režima. Oni pokušavaju da zaustave proruski kurs svoje vlade posle lažnih izbora i da ponovo pomere zemlju ka EU.
Kremlj je tada izjavio da su uslovi u Tbilisiju "kao na Majdanu". Ovo je bila jasna pretnja demonstrantima u Tbilisiju da intervenišu kao što se dogodilo u Ukrajini 2014. Ali za razliku od Belorusije 2021. godine, kada je Putinov prijatelj Aleksandar Lukašenko teško izgubio izbore, a zatim se obračunao sa opozicijom, Kremlj do sada nije slao ni nasilnike ni državne propagandiste. Putinu trenutno jednostavno nedostaje snage da to učini, piše Bild.
Što se tiče Sirije, u zemlji se nemilosrdno iskorišćava vakuum moći izazvan povlačenjem velikog dela ruske vazdušne armade ka Ukrajini. Sirijski pobunjenici, uz podršku Turske, pokrenuli su veliku ofanzivu pre nekoliko nedelja. Za nekoliko dana osvojili su grad Alepo, koji ima milion stanovnika, i još 9.500 kvadratnih kilometara. Putinov saveznik Asad je naprasno molio za rusku pomoć. Međutim, vazduhoplovstvo Moskve i dalje je desetkovano u zemlji.
Ako pobunjenici stignu do ruskih vazduhoplovnih i pomorskih baza u Latakiji i Tartusu, to bi značilo kraj ruskog vojnog prisustva na Sredozemlju, za šta se Putin bori već devet godina. To bi za ruskog lidera bio horor scenario.
Sirijska luka Tartus više od pet decenija predstavlja ključnu bazu za ruske brodove, a njena važnost je porasla od početka invazije ruskog predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu 24. februara 2022. Ova baza pruža Rusiji stratešku prisutnost u Sredozemlju i svojevrsni bedem protiv NATO-a, piše Newsweek.
Prema izveštaju Naval Newsa, u luci Tartus trenutno se nalaze dve ruske fregate klase Gorškov, jedna fregata klase Grigorovič, dva pomoćna broda i jedna podmornica klase Improved-Kilo. Međutim, analitičar otvorenih izvora MT Anderson objavio je na platformi X satelitske snimke od 30. novembra i 3. decembra koje pokazuju da su svi brodovi premešteni.
S obzirom na to da Konvencija iz Montroa, koju sprovodi Ankara, sprečava prolazak ruskih ratnih brodova kroz turske moreuze, američki Institut za proučavanje rata (ISW) navodi kako je Moskva verovatno premestila brodove u svoje baze na severozapadu Rusije i Kalinjingradu, enklavi na Baltičkom moru.
Ovo povlačenje brodova dolazi nakon što je Moskva, kao odgovor na ukrajinske napade dronovima na Crnomorsku flotu, premestila brojne ratne brodove iz mornaričke baze u Sevastopolju na Krimu u luku Novorosijsk u julu.
U oktobru je ruski senator, postavljen na okupiranom području ukrajinske Zaporoške oblasti, potvrdio da su ruski brodovi napustili luku na poluostrvu koje je Moskva anektirala 2014.
Prema ISW, premeštanje ruskih brodova iz Sirije možda ukazuje na to da Putin ne namerava da šalje značajna pojačanja za podršku Asadu, koji se opet suočava sa pobunjenicima predvođenim sunitskim islamistima iz organizacije Hajat Tahrir al Šam (HTS).
Putin je bio ključni saveznik Asada tokom sirijskog građanskog rata, pošto je slao avione, vojnike i opremu kojim je bombardovan Alep 2016. godine, čime je predsednik Sirije zadržao vlast.
"Ruska vazdušna moć, koja je bila presudna za preokretanje situacije u korist Asadovog režima, sada je zauzeta u Ukrajini. Sirijski režim, iscrpljen sankcijama i ekonomskom krizom, moraće da balansira između vojne zavisnosti od oslabljene Rusije i Irana kako bi zaustavio napredovanje pobunjenika", izjavio je Bilal Sukar, viši saradnik u konsultantskoj kući S-RM specijalizovanoj za geopolitičke i sajber rizike.
(Telegraf.rs)
Video: Ceo svet danas gleda u Kinu: Svečani doček za ruskog predsednika Vladimira Putina
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.