Hitler ga nije poslao u logor iako je bio oženjen Jevrejkom: Kažu da je pred kraj rata svirao njegovo delo

Na obali reke Traun u austrijskom termalnom raju Bad Išlu nalazi se Lehar vila, u kojoj je živeo i umro čuveni kompozitor čiju je muziku obožavao i nacistički vođa Adolf Hitler.

Franc Lehar bio je austrijsko-mađarski kompozitor. Najpoznatiji je po svojim operetama, a najpoznatija i najuspešnija među njima jeste "The Merry Widow" (Vesela udovica). Navodno je upravo ovo njegovo delo zaslužno za to što za vreme Drugog svetskog rata Lehar i njegova supruga, koja je bila jevrejka, nisu poslati u koncentracioni logor jer je Hitler rado slušao kompoziciju.

Preporučujemo

U njegovoj vili na obali reke Traun, u kojoj je živeo i umro nekoliko godina nakon završetka Drugog svetskog rata, na svakom koraku nalaze se stvari koje svedoče o njegovom životu i stvaralaštvu, bogatoj i uspešnoj karijeri. Kažu da je među prvima imao pokretni bar za piće, koji je bio napravljen od drveta, ali i kiblu za led. U jednoj od soba nalazi se kutija za duvan, a miris duvana može i dalje da se oseti u njoj. Bio je cenjen i poštovan umetnik, a jedan od prijatelja mu je bio čuveni Đakomo Pučini, italijanski operski kompozitor. U Lehar vili, koja je sada pretvorena u muzej, nalaze se i zajedničke fotografije dvojice kompozitora.

Kao dete važio je za uspešnog pijanistu. Sa 11 godina komponovao je svoju prvu pesmu. Kasnije je studirao violinu na praškom konzervatorijumu. Svoju muzičku karijeru počeo je kao dirigent u Vupertalu u Nemačkoj. Zatim je postao dirigent u vojsci Austrougarske, da bi se pridružio kapeli svog oca. Sa kapelom svog oca gostovao je u Puli, Trstu, Budimpešti i od 1899. do 1902. u Beču. U Beču je najzad ostao, i nakon prvih kompozicija od kojih je mogao da živi, posvetio se komponovanjem opereta.

Lehar i Pučini Foto: Privatna arhiva

Lehar je bio najpoznatiji po svojim operetama, ali je takođe pisao sonate, simfonijske pesme i muziku za marševe.

Preko puta njegove vile i danas se nalazi hotel, u kojem su, kako kažu, rado odsedale dame, želeći da stupe u kontakt sa Leharom i upoznaju ga. On ih je rado pozivao u svoj dom i svirao im svoja najlepša dela. Bio je oženjen sa Sofi, koju je čekao čak 20 godina da bi se razvela i postala njegova žena.

Tokom Drugog svetskog rata Lehar je boravio u Austriji, a njegov odnos sa nacističkim režimom je bio težak. Uvek je koristio jevrejske libretiste za svoje opere i bio je deo kulturnog miljea u Beču koji je uključivao značajan jevrejski kontingent. Pored toga, iako je Lehar bio rimokatolik, njegova supruga Sofi (rođena Paškis) bila je jevrejka pre nego što je prešla u katoličanstvo nakon udaje, i to je bilo dovoljno da se stvori neprijateljstvo prema njima lično i prema njegovom radu. Hitler je uživao u Leharovoj muzici, a neprijateljstvo se smanjilo širom Nemačke nakon intervencije Jozefa Gebelsa u Leharovo ime. Gospođa Lehar je 1938. godine dobila status "Ehrenarierin" (počasni Arijevac po braku). Ipak, bar jednom je pokušano da se ona deportuje.

Nacistički režim je bio svestan upotrebe Leharove muzike u propagandne svrhe: koncerti njegove muzike održani su u okupiranom Parizu 1941. Opereta je više puta postavljena u Nemačkoj i okupiranim zemljama, uz izdašne državne subvencije. I pored toga Leharov uticaj je bio ograničen. Navodno je pokušao lično da obezbedi Hitlerovu garanciju za bezbednost jednog od svojih libretista, Frica Lenera-Beda, ali nije uspeo da spreči ubistvo Bedea u Aušvicu.

Takođe je pokušao da spreči hapšenje Luisa Trojmana, prvog Danila u Veseloj udovici, ali su Trojman (70) i njegova supruga Stefani poslati u koncentracioni kamp Terezienštat 1942. godine, gde su oboje umrli.

Lehar je 12. januara 1939. i 30. aprila 1940. godine lično primio nagrade od Hitlera u Berlinu i Beču, uključujući i Geteovu medalju. Na Hitlerov rođendan 1938. godine, Lehar mu je dao kao poseban poklon crvenu marokansku kožnu svesku u znak sećanja na 50. izvođenje Vesele udovice.

Hitler je operetu Vesela udovica nazvao "jednakom najboljoj operi", a priča se da je to jedino muzičko delo koje je Hitelr svirao tokom poslednje dve godine rata.

Nakon Drugog svetskog rata Lehar je živeo povučeno.

"Moja savest je čista. Moja Vesela udovica je bila Hitlerova omiljena opereta. To nije moja greška", rekao je Lehar.

Umro je 1948. godine, kada je imao 78 godina, u Bad Išlu i tamo je sahranjen. Njegov mlađi brat Anton postao je upravnik njegovog imanja, promovišući popularnost muzike Franca Lehara.

Lehar je umro u ovom krevetu, sahranjen je u Bad Išlu Foto: Privatna arhiva

Lehar je svoju vilu u Bad Išlu zaveštao gradu sa obavezom da naprave Lehar-muzej. Od svojih prihoda usvojio je Lehar-fond za pomoć starim ljudima, koji su bez sopstvene krivice zapali u bedu. Iz fonda se nisu smeli podržavati mladi talenti, pošto je Lehar smatrao da se pravi talenti sami izbore.

(Telegraf.rs)