Haos na političkoj sceni u Francuskoj: Marin Le Pen želi da iskoristi šansu i uništi Makrona

Ekstremna desnica u Francuskoj na korak je do toga da sruši vladu, a Marin Le Pen ima dva glavna cilja. Da izazove haos i da sruši aktuelnog predsednika Emanuela Makrona.

Dramatični događaji poslednjih dana, dok se francuski politički sistem rasparčao i doveo drugu po veličini državu Evropske unije u jednu od najozbiljnijih političkih kriza u njenoj modernoj istoriji, sugeriše da su njeni protivnici u pravu, preneo je "Politico".

Preporučujemo

Otkad je u septembru na dužnost stupio opsednuti premijer Mišel Barnije on je Marin Le Pen, vatrenoj govornici ekstremne desnice, nedvosmisleno dao mnogo od onoga o čemu je godinama sanjala: To su institucionalno poštovanje njene stranke "Nacionalno okupljanje", mesto na čelu stola i mogućnost da svoju politiku pretvori u zakon. Ali ništa od toga se nije pokazalo dovoljnim.

Marin Le Pen želi više. Izuzimajući bilo kakva iznenađenja u poslednjem trenutku, Barnije i njegova vlada, koja je na vlasti samo tri meseca, biće žrtva glasanja o nepoverenju i zaradiće sumnjivo priznanje da služi najkraći mandat u istorija moderne francuske republike, koja je osnovana 1958. Francuski sistem funkcioniše u dva sloja, pri čemu vlada i premijer kontrolišu svakodnevne poslove, a predsednik ima moćnu, sveobuhvatnu ulogu. Ovo je nagrada za kojom Le Penova žudi. Tri puta je bezuspešno trčala za njom i planira još jednu priliku 2027.

Glasanje o nepoverenju došlo je usled neuspeha vlade da ubedi Main Le Pen da podrži budžet, koji bi ubacio 60 milijardi evra u državnu kasu kroz povećanje poreza i smanjenje potrošnje kako bi se rešio rastući deficit Francuske. Uprkos nizu ustupaka u rešavanju njenih zabrinutosti, Barnijeov tim veruje da je ona više puta pomerala stative.

Njen interes je bio da francusku politiku učini haotičnijom. Ostavljanje Francuske bez vlade bi, na kraju krajeva, izazvalo političku krizu, izložilo zemlju finansijskim previranjima i potencijalno otvorilo put za novog premijera koji bi mogao biti još manje naklonjen njoj partiji.

"Uslovi Marin Le Pen su se stalno menjali, kako su razgovarali o predlogu budžeta", rekao je konzervativni član Barnijeove vlade, kome je data anonimnost zbog politički osetljive prirode diskusije.

"U nedelju je ona dala 17. različitu verziju o tome kakvi su bili njeni uslovi. Premijer je odgovorio u ponedeljak, i još jednom, to nije bilo dovoljno".

U intervjuu za dnevnik "La Tribune", izgledalo je da je Marin Le Pen nagovestila da će joj biti potreban samo ustupak u pogledu cena lekova ili penzija da bi Barnijeu dala drugu šansu. Dan kasnije, zahtevala je i jedno i drugo.

"Uloženi su krajni napori za dogovor ali su ocenjeni nedovoljnim, morate se zapitati nije li sve to samo pretvaranje i da su se već odlučili iz nekog drugog razloga", rekao je član kabineta.

Neki veruju da je prava motivacija Marin Le Pen da primora samog predsednika Emanuela Makrona, centrističko oličenje svega onoga čega se ona gnuša, da se povuče. Do sada on nije formalno pozivala Makrona da se povuče sa vlasti ali daleko od toga da je odbacila tu ideju.

"Naš ustav je jasan", rekla je ona u ponedeljak i nastavila:

"U slučaju ozbiljne političke krize, predsednik republike ima tri opcije. Rekonstrukcija vlade, raspuštanje vlade ili ostavka".

Dakle, pošto su prve dve opcije već iscrpljene, jasno je šta ona vidi kao krajnji ishod. Ali ne tako brzo, rekao je Makron u utorak uveče.

"Francuski narod me je dva puta birao. Izuzetno sam ponosan na ovo i poštovaću njihovo poverenje svom energijom do poslednje sekunde svog mandata da služim zemlji", rekao je Makron.

Ako Makron odstupi, to bi bio zaista seizmički trenutak za Francusku  gde predsednički izbori nisu u planu još dve i po godine i nijedan predsednik u modernoj republici nije podneo ostavku osim Šarla de Gola posle nasilnih nemira 1968.

Međutim, takav dramatičan potez bi odjeknuo u većem delu baze Nacionalnog okupljanja. Anketa koju je ranije ove nedelje objavila konzervativna agencija "CNevs" pokazala je da 62 odsto ispitanika veruje da bi francuski predsednik trebalo da podnese ostavku ako Barnije bude svrgnut. Među glasačima ekstremne desice, taj broj se popeo na 87 odsto.

"Birači su uznemireni stavom vlade”, rekao je jedan poslanik Nacionalnog okupljanja i nastavio: "Ljudi ne žele da osuđujemo Mišela Barnijea, oni žele da osuđujemo Emanuela Makrona".

Slični misle i na drugom političkom spektru - levici. I Levica je pobedila Makrona na njegovim julskim izborima i čini najveći blok u parlamentu. Oni su pozvali predsednika da podnese ostavku otkako ih je ignorisao i umesto kandidata levice imenovao Barnijea za premijera.

Na desnici, bar jedan glas je pozvao Makrona baci peškir u ringu. To je Žan Fransoa Kope, ugledni francuski konzervativac, koji je ranije pozivao svoju stranku "Les Republicains", da radi zajedno sa predsednikom. On je prošle nedelje rekao da su novi predsednički izbori "jedino rešenje" za trenutnu krizu.

Dok Makronov odlazak ne bi rešio blokadu parlamenta jer je francuski donji dom, Narodna skupština, podeljen na tri približno jednaka bloka, levo krilo, desno od centra i krajnju desnicu, koji odbijaju da sarađuju, to bi, tvrde njegove pristalice, obezbedilo demokratsko resetovanje i dozvolilo novom predsedniku da počne ispočetka.

Tačnije, što se Marin Le Pen tiče, odlazak Makrona bi joj  pružio najveću priliku u karijeri.

(Telegraf.rs)