Zbačeni s vlasti, ubijeni, robija ili samoubistvo: Ovako su redom završavali karijeru predsednici Južne Koreje

Prošle godine, blokbaster film šokirao je Južnu Koreju dramatizacijom bolnog sećanja iz njene autoritarne prošlosti, kada je atentat na predsednika Park Čung Hija 1979. doveo do vojnog udara i gurnuo zemlju u gvozdeni stisak vanrednog stanja.

Kada su žitelji Južne Koreje u šoku i besu gledali kako njihov aktuelni predsednik, Jun Suk Jeol proglašava vanredno stanje uživo na TV u utorak kasno uveče, mnogi su se uplašili da se njihova demokratska zemlja opasno približila ponavljanju tog mračnog poglavlja u istoriji.

Preporučujemo

Predsednik Jun Suk Jeol bio je primoran da odustane i ukinuo je vanredno stanje samo nekoliko sati kasnije, nakon što su poslanici jednoglasno glasali za blokiranje dekreta usred žestokog nacionalnog negodovanja, prenosi CNN. Noć vanrednih događaja izazvala je šok širom zemlje.

"Ko bi rekao da bi on proglasio vannredno stanje u ranašnje vreme? Ali desilo se. I to je bilo iznenađenje za sve nas", rekao je penzionisani vojni general-potpukovnik Čun In Bum.

Ali politički udar je još daleko od kraja

Šest opozicionih partija podnelo je danas predlog zakona kojim se poziva na opoziv aktuelnog predsednika, izvestili su južnokorejskimediji.

"Predsedniku sada nedostaje nezavisna moć", kaže Sungmin Park, politički analitičar u Min Konsultingu u Seulu, navodeći da je predsednički dekret o uvođenju vanrednog stanja bilo "političko samoubistvo". Sramotan odlazak za šefa države bilo bi daleko od anomalije u Južnoj Koreji, jer su mnogi njegovi prethodnici takođe pali sa visokih funkcija u nemilost.

Predsednička istorija Južne Koreje obeležena je državnim udarima, zatvaranjem, opozivom i atentatom dok je zemlja prelazila iz decenija vojne diktature u demokratiju. Prvi predsednik republike nakon nezavisnosti od Japana nakon Drugog svetskog rata je bio primoran da ode u egzil zbog studentske pobune 1960. Njegov naslednik je bio na funkciji manje od dve godine pre nego što je svrgnut u državnom udaru.

Park, sledeći autoritarni predsednik koji je vladao 18 godina, ubijen je 1979. od strane svog šefa obaveštajne službe, koji je pokrenuo eru previranja i brutalne diktatorske vladavine koja je ostavila neizbrisiv trag na političkoj psihi nacije. Ubrzo nakon Parkove smrti, Čun Do Hvan, vojni general-major, preuzeo je vlast u državnom udaru i proglašeno je vanredno stanje. Usledilo je hapšenje političkih protivnika, zatvaranje univerziteta, zabrana političkih aktivnosti i gušenje štampe.

Tada je u Južnoj Koreji poslednji put proglašeno vanredno stanje. Za mnoge građane koji su preživeli to doba, dekret aktuelnog predsednika, koliko god kratko trajao, poslužio je kao bolan podsetnik na ugnjetavanje i teror vojne vladavine. Kada su 1980. prodemokratske demonstracije predvođene studentima izbile na jugu grada Gvangžua u znak protesta zbog upotrebe vanrednog stanja, Čun je poslao vojsku da uguši ustanak, ubivši skoro 200 ljudi.

Vladao je gvozdenom pesnicom do 1988. godine, nakon što je zbog masovnih protesta bio primoran da dozvoli slobodne predsedničke izbore koje je zahtevao nacionalni prodemokratski pokret. Devedesetih godina Čun je procesuiran zbog državnog udara i krvoproliće u Gvandžuu. Osuđen je na smrt, ali je kasnije pomilovan.

Robusna, ali polarizovana demokratija

Od kasnih 80-ih godina prošlog veka, Južna Koreja se transformisala u snažnu demokratiju, gde su redovni protesti, gde se poštuje sloboda govora, pošteni izbori i u kojoj je uobičajen mirnan prenos vlasti. Ali njena domaća politička scena je i dalje polarizovana i nestabilna, pri čemu se predsednici sa obe strane političke podele često suočavaju sa pozivima na opoziv i krivično gonjenje. Ro Mu Hun, predsednik od 2003. do 2008. godine, izvršio je samoubistvo dok je bio pod krivičnom istragom zbog navodne korupcije nakon napuštanja funkcije. Njegov naslednik, Li Mjung Bak, osuđen je na 15 godina zatvora zbog korupcije nakon povlačenja s vlasti.

Park Geun Hje, prva žena predsednica Južne Koreje, ujedno i kćerka Park Čung Hija, opozvana je u Skupštini zbog trgovine uticajem njenog glavnog pomoćnika i bliskog prijatelja. Osuđena je na 24 godine zatvora zbog korupcije i zloupotrebe položaja. Kasnije je pomilovana.

Leif-Eric Easlei, profesor na Evha Univerzitetu u Seulu, rekao je da južnokorejska demokratija ima visok pristup i rukovodstvu i odgovornost.

"Političke stranke često rastu i padaju sa harizmatičnim pojedincima, a ne obezbeđuju institucionalni kontinuitet zasnovan na ideologiji ili politici", rekao je on.

Mediji željni skandala i javnost koja se brzo mobiliše za masovne demonstracije otežavaju predsednicima da održe odobravanje javnosti. Nasleđe razvojnih diktatura uključuje značajnu koncentraciju ovlašćenja u najvišoj funkciji, ali i ustav koji ograničava predsednika na jedan petogodišnji mandat.

"Kao rezultat toga, korupcija i zloupotreba moći su česti rizici, ali isto tako je i retributivna pravda jednom ili nakon što lider izgubi moralni mandat da vlada", dodaje profesor Easlei.

Politička budućnost aktuelnog šefa države sada visi o koncu, dok se pozivi na njegovu ostavku povećavaju širom političkog spektra, kao i pozivi za postupak opoziva. Glavna opoziciona Demokratska stranka navela je da formalizuje planove za optužbe za izdaju protiv predsednika i njegovih ministara odbrane i unutrašnjih poslova.

Predsednik Jun Suk Jeol se takođe suočava sa rastućim razdorom unutar svoje stranke, koja se protivila njegovom potezu da uvede vanredno stanje i nazvala ga neustavnim. Vladajuća Partija moći naroda razmatra da zatraži ostavku cele vlade  i smenu njegovog ministra odbrane.

Ovako su završili predsednici Južne Koreje

• 1. Singman Re (1948-1960), zbačen sa vlasti
• 2. Jun bo sun (1960-1962) zbačen s vlasti
• 3. Park Čung Hi (1962-1979) ubijen
• 4. Čoi Gju Ha (1979-1980) zbačen u vojnom udaru
• 5. Čun Do Hvan (1981-1988) osuđen na smrt
• 6. RoDdeu (1988-1993) osuđen na 22 godine robije
• 7. Kim Jong sam (1993-1998) osuđen na zatvor
• 8. Kim Dae Jung (1998-2003) osuđen na smrt, kasnije pomilovan, dobitnnik Nobela za mir
• 9. No Mu Hjun (2003-2008), počinio samoubistvo
• 10. Li Mung Bak (2008-2013), osuđen na 15 godina robije
• 11. Part Geun Hje (2013-2017), osuđena na 24 godine robije
• 12. Mun Jae In (2017-2022), BEZ OSUDE
• 13.  Jun Suk Jeol (2022- ?)

(Telegraf.rs)