Da li Putin sada vrši invaziju na Gruziju? Kremlj napravio poređenje sa Ukrajinom

U Gruziji su se danima organizovali protesti širom države, koja je zgrožena političkim preokretima nakon što je njena promoskovska vlada, tek nakon parlamentarnih izbora koje su njeni kritičari proglasili nameštenim, odlučila da obustavi pregovore za pridruživanje male bivše sovjetske republike Evropskoj uniji.

Mala, ali drevna kavkaska zemlja, koja naseljava raskrsnicu između slovenske, turske i persijske kulture, nedavno se našla u geopolitičkom sukobu između Rusije pod moćnim predsednikom Vladimirom Putinom i demokratskog, bogatog Zapada.

Preporučujemo

Neki vide paralele između nedavnih protesta u Gruziji i onih u Ukrajini, još jednoj bivšoj sovjetskoj republici, početkom ovog veka, dok je Kijev nastojao da se približi Zapadu.

Potez gruzijske vlade da suspenduje proces članstva u EU usledio je nakon što je Evropski parlament usvojio rezoluciju u kojoj se kritikuju izbori 26. oktobra koji navodno nisu bili slobodni ni pošteni.

Putinov portparol Dmitrij Peskov rekao je da Moskva nedavne događaje u Gruziji smatra sličnim preokretu koji je potresao Ukrajinu 2013. i 2014. godine, kada je proruski predsednik odlučio da ne potpiše sporazum o pridruživanju sa EU — i na kraju pobegao usred političkih nemira koji su usledili.

Gruzija je, kao i Ukrajina, nastojala da se pridruži vojnom savezu NATO-a, što Putinova Rusija smatra korakom predalekom za zapadnu ekspanziju u bivšu sovjetsku — i rusku — sferu uticaja.

Rusija ima dugu granicu sa Gruzijom, koja se ne graniči ni sa jednom zemljom EU — iako deli granicu sa Turskom, članicom NATO-a.

U avgustu 2008. Rusija je vodila kratak rat sa Gruzijom, koja je napravila neuspešan pokušaj da povrati kontrolu nad svojom otcepljenom pokrajinom Južnom Osetijom. Moskva je priznala nezavisnost Južne Osetije i još jedne otcepljene pokrajine, Abhazije, i tamo postavila vojne baze.

Foto: Tanjug/AP

Zvanični rezultati na parlamentarnim izborima 26. oktobra odneli su pobedu vladajućoj partiji Gruzijski san, koju je stvorio Bidžina Ivanišvili, milijarder iz senke koji se obogatio u Rusiji, piše AP.

Istovremeno, istraživanja javnog mnjenja su u više navrata pokazala da većina Gruzijaca želi da se njihova zemlja pridruži Evropskoj uniji — a pristalice pristupanja 27-članom bloku su se ispostavile da protestuju protiv poteza vlade da obustavi proces.

Foto:Tanjug/AP

Više od 200 ljudi privedeno je nakon četiri noći protesta u glavnom gradu Tbilisiju, gde su se desetine hiljada ljudi okupile ispred parlamenta, što je značajan odziv za zemlju od 3,7 miliona ljudi.

Dok parlament kontroliše Gruzijski san, predsednica Salome Zurabičvili, koja ima uglavnom ceremonijalnu ulogu, izjasnila se protiv onoga što ona naziva gušenjem slobode govora od strane vladajuće stranke. Ona kaže da su mnogi uhapšeni demonstranti imali povrede po glavi i licu.

(Telegraf.rs)