Mračne poruke vojnika o ratu sa Rusima: Otkrili situaciju u Kursku, čeka se prelomni trenutak krajem januara

Gotovo četiri meseca nakon što su ukrajinske snage pokrenule munjevitu ofanzivu na rusku regiju Kursk, poruke ukrajinskih vojnika koji se tamo bore oslikavaju turobnu sliku bitke koju ne razumeju i strahuju da bi je mogli izgubiti.

Ukrajinski vojnici u Kursku kažu da je tamo situacija zaista loša, da je raspoloživa snaga mračna, čak i ljuta, a da je situacija u kojoj se nalaze svaki dan sve gora i gora, piše BBC.

BBC je preko Telegrama bio u kontaktu sa nekoliko vojnika koji služe u Kursku. Pristali su pod uslovom da ostanu anonimni da ispričaju svoj pogled na situaciju. Nijedno od imena u ovom članku nije stvarno. Govore o užasnim vremenskim uslovima i hroničnom nedostatku sna uzrokovanom stalnim ruskim bombardovanjem, koje uključuje korištenje zastrašujućih klizećih bombi od 3000 kg.

"Ovaj trend će se nastaviti. Samo je pitanje vremena", napisao je Pavlo 26. novembra dok se njegovi ratni saborci povlače pred ruskim trupama. On je govorio o ogromnom umoru i nedostatku rotacija te dolasku novih jedinica, sastavljenih uglavnom od sredovečnih muškaraca, koji su dovedeni pravo sa drugih ratišta sa malo ili nimalo vremena za odmor između.

Rekli su kako se vojnici žale na svoje starešine, naređenja i nedostatak opreme nije čudno. To vojnici rade u teškim okolnostima. Pod ogromnim pritiskom neprijatelja i teške z ime, bilo bi iznenađujuće čuti mnogo optimizma.

Međutim, poruke do kojih je BBC došao u posed su jednolično mračne što sugeriše da bi motivacija, preko potrebna na ratnom polju, mogla da bude problem u budućnosti. Neki su dovodili u pitanje početni cilj operacije - da se ruski vojnici odvrate od istočnog fronta Ukrajine - uspeo. Međutim, sada naređenja glase da bi trebalo da se drže na malom parčetu ruske teritorije dok novi američki presednik Donald Tramp ne stigne u Belu kuću krajem januara.

"Glavni zadatak sa kojim se suočavamo je zadržati maksimalnu teritoriju do Trampove inauguracije i početka pregovora kako bismo ga kasnije zamenili za nešto. Nitko ne zna šta", napomenuo je Pavlo.

Foto: Tanjug/AP

Krajem novembra predsednik Zelenski je naznačio da obe strane imaju na umu promenu u Beloj kući.

"Siguran sam da nas Putin želi izgurati do 20. januara. Vrlo mu je važno da pokaže da kontroliše situaciju. Ali on ne kontroliše situaciju", rekao je tada Zelenski.

U nastojanju da pomognu Ukrajini da osujeti ruske protivnapade u Kursku, SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska dopustili su Kijevu da koristi dalekometno oružje na ciljevima unutar Rusije. Čini se da to nije mnogo doprinelo podizanju raspoloženja.

"Niko ne sedi u hladnom rovu i ne moli se za projektile. Živimo i borimo se ovde i sada. A projektili lete negde drugde", rekao je Pavlo.

Projektili ATACMS i Storm Shadow imaju snažan, čak i razoran, učinak na udaljena mesta i skladišta, ali takvi se uspesi čine nevažnim vojnicima na prvim crtama.

"Ne govorimo o projektilima. U bunkerima razgovaramo o porodici i rotaciji. O jednostavnim stvarima", poručio je Miroslav.

Foto: Tanjug/AP

Za Ukrajinu, sporo, mukotrpno napredovanje Rusije u istočnoj Ukrajini naglašava nužnost držanja Kurska. Samo u oktobru Rusija je uspela da zauzme procenjenih 500 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije, najviše što je uzela od prvih dana invazije punog opsega 2022. Nasuprot tome, Ukrajina je već izgubila oko 40% teritorija koje je zauzela u Kursku.

"Ključ nije osvojiti, već zadržati. I tako se borimo", naveo je Vadim, dodajući da uprskos gubicima, pohod na Kursk još uvek je važan.

"Uspeli smo operacijom u Kursku da odvratimo neke ruske snage iz regija Zaporižja i Harkiva", dodao je. Međutim, neki od vojnika sa kojima je BBC razgovarao priznali su kako osećaju da su na pogrešnom mestu, da je važnije biti na istočnom frontu Ukrajine nego okupirati deo Rusije.

"Naše mesto je trebalo biti tamo u istočnoj Ukrajini, a ne ovde u tuđoj zemlji. Ne trebaju nam ove Kurske šume, u kojima smo ostavili toliko ratnika", rekao je Pavlo.

Uprkos izveštajima koji sugerišu kako je čak 10.000 severnokorejskih vojnika poslato u Kursk da se pridruže ruskoj protivofanzivi, vojnici s kojima je BBC bio u kontaktu još se nisu susreli s njima.

"Nisam video niti čuo ništa o Korejcima, živim ili mrtvim", odgovorio je Vadim i rekao kako im je rečeno da zarobe najmanje jednog severnokorejskog zarobljenika, po mogućnosti s dokumentima.

Govorili su o nagradama - dronovima ili dodatnom odmoru - koje se nudi svakom ko uspešno zarobi severnokorejskog vojnika.

"Vrlo je teško pronaći Korejca u mračnoj Kurskoj šumi. Pogotovo ako on nije ovde", sarkastično je primijetio Pavlo.

Vojni analitičari insistiraju da usprkos svim poteškoćama, kampanja Kursk i dalje igra važnu ulogu.

"To je jedino područje u kojem održavamo inicijativu", uveren je Serhij Kuzan iz Ukrajinskog centra za sigurnost i saradnju koji je priznao da se ukrajinske snage nalaze u "neverovatno teškim uslovima" u Kursku, ali je dodao da Rusija posvećuje ogromne resurse njihovom izbacivanju - resurse koje bi radije koristila negde drugde.

"Što duže budemo mogli držati Kursk - sa odgovarajućom opremom - to bolje", smatra Kuzan.

(Telegraf.rs)