Ruski tajni rat protiv Zapada je već počeo: Ovo su do sada njegovi najočigledniji primeri

Pretnje bombaškim napadima u Londonu i rušenje aviona u Litvaniji, deo su mreže sabotaža i to je verovatno samo početak. Posmatrani izolovano, ovi incidenti bi se mogli objasniti kao slučajnosti - neočekivane nesreće, pojedinačni napadi ili sistemi infrastrukture u kvaru, prenosi britanski Telegraph.

Teretni avion DHL koji se srušio prošlog ponedeljka dok se približavao aerodromu u Viljnusu. Pretnje bombaškim napadima u Londonu koje su izazvale saobraćajni haos. Dronovi koji lete u blizini baza američkih vazdugoplovnih snaga u Velikoj Britaniji. Eksplozija u fabrici oružja u Velsu u aprilu. Prekinuti telekomunikacioni kablovi u Baltičkom moru. Napadi i podmetanje požara na preduzeće u Lejtonu koje je u vlasništvu Ukrajine. Ometanje železničih operatera u Češkoj. Hakerski napad na britansku zdravstvenu službu. Televizijski sateliti su oštećeni što je izazvalo promene kod korisnika širom Evrope. Jedan ruskih prebeg je likvidiran u Španiji. Pokušaj atentata na izvršnog direktora nemačkog proizvođača oružja...

Preporučujemo

Ovako na jednom mestu ova dešavanja nisu više tako izolovana kao što se čini gledajući ih pojedinačno. A tu je još desetine drugih zabrinjavajućih incidenata, koji bi lako mogli da se nađu u ovom društvu.

Kada se oni poređaju zajedno zaključak je neizbežan - tokom poslednjih 12 meseci, dok je Zapad nastavio da podržava ukrajinske ratne napore, Rusija je dramatično eskalirala svoje akte sabotaže širom Evrope i van kontinenta, sejući veći osećaj nestabilnosti nego u eri Hladnog rata. Službe bezbednosti su već oglasile alarm.

"Trebalo bi očekivati da ćemo videti nastavak čina agresije ovde kod kuće", rekao je generalni direktor MI5 Ken Mekalum u govoru prošlog meseca i nastavio:

"GRU [ruska vojna obaveštajna služba] posebno je u stalnoj misiji da stvori haos na britanskim i evropskim ulicama: Videli smo paljevine, sabotaže i još mnogo toga. Opasne radnje vođene sa sve većom nesmotrenošću". To je, rekao je on, "usklađena kampanja" koja zahteva "snažan i održiv odgovor".

Ove nedelje, Bruno Kal, šef nemačke spoljne obaveštajne službe, rekao je da ruske "hibridne mere" samo povećavaju "rizik da će NATO na kraju razmotriti da se pozove na svoju klauzulu o uzajamnoj odbrani [član 5]". A u zajedničkom govoru sa svojim francuskim kolegom u petak, ser Ričard Mur, šef MI6, govorio je o "moralno bankrotiranoj osovini agresije" koju nadgleda Vladimir Putin.

"Nedavno smo otkrili zapanjujuće bezobzirnu kampanju ruske sabotaže u Evropi, čak i dok Putin i njegovi pomoćnici pribegavaju zveckanju nuklearnim oružjem, kako bi posejali strah od posledica pomaganja Ukrajini i time osporili rešenost Zapada", rekao je on i dodao: "Ali naša bezbednost, britanska, francuska, evropska i transatlantska biće ugrožena. Cena podrške Ukrajini je dobro poznata, ali cena da to ne učinite bila bi beskonačno veća".

Eskalacija u smislu onoga što se postigne

Sada, kako se 2024. bliži kraju, jedva jedan dan prolazi bez novog naslova koji bi doprineo gomili potencijalnih ruskih napada ili mešanja, zbog čega stručnjaci širom sveta pozivaju na još veći nivo političke i javne pažnje da se posveti pretnji čak i ako nije svako krivično delo dokazano. Rusija možda nije odgovorna za apsolutno svaki agresivni potez, koji je navodno povukla na globalnoj sceni, ali ne mora ni da bude.

"Oseća se eskalacija u smislu onoga što postižu, i teško je ne povući granicu između toga i još većeg nivoa pomoći koju šaljemo Ukrajini", kaže Džonatan Hol KC, nezavisni recenzent Vlade Velike Britanije zakona o terorizmu.

"U martu ove godine, Putin je počeo više da govori o ratu, a ne o specijalnoj vojnoj operaciji, i možete zamisliti da ako on to sada smatra ratom i onda kada imate ljude, koji pomažu Ukrajini, postoji još veći stepen neprijateljstva između njih i nas".

Činjenica je da ljudi sada u polušali kažu - Ah, to su Rusi: kad god dođe do nestanka struje u zapadnoj Evropi.

"Primamljivo je reći da su pobedili u oba smera, zar ne? Jer ako to nisu oni, oni mogu da projektuju ovu sliku ultra-sposobnosti", dodaje Hol.

Viljar Lubi, estonski ambasador u Velikoj Britaniji, sve je to već video ranije:

"Postoji stara izreka u ruskoj politici, da oni vole da stvaraju 'kontrolisani haos'. Ali haos se ne može kontrolisati, oni sami sebi laskaju. Ovo je, međutim, rat narativa, rat vrednosti i uverenja, i o tome treba mnogo više da razgovaramo. Hibridni rat nije uvek vidljiv, ali zapravo je već veliki rat".

Dok su mnoga dela zaista počinjena u takozvanoj "sivoj zoni" rata, tom nejasnom prostoru koji postoji između direktnog sukoba i mira u međunarodnim odnosima, desetine incidenata su savršeno vidljive. Ne manje važno, mnogi bukvalni požari su počeli širom Evrope ove godine, uključujući i istočni London.

Prošle nedelje, Džek Rivs (23), čovek iz Krojdona koji je u martu učestvovao u podmetnutom požaru preduzeća povezanog sa Ukrajinom u Lejtonu, izjasnio se krivim za krivično delo koje potpada pod Zakon o nacionalnoj bezbednosti pribavljanja materijalne koristi od strane obaveštajne službe. Tužioci su ovaj slučaj povezali sa Rusijom. Rivs je postao jedan od prvih koji je uhapšen optužen i osuđen korišćenjem ovlašćenja predviđenih Zakonom, koji je uveden prošle godine kao odgovor na pretnju neprijateljskim aktivnostima država koje ciljaju Veliku Britaniju.

Mesec dana ranije, još jedan muškarac, Dilan Erl (20), iz Elmestorpa u Lesterširu, priznao je planiranje i podmetanje požara. Na prethodnim sudskim saslušanjima, Erl je optužen da je izvršio delo u ime ruske plaćeničke grupe "Vagner", koja deluje pod upravom Kremlja.

Rusija je voljna da razmotri mogućnost izazivanja masovnih žrtava u Evropi

To je daleko od jedinog požara koji je indirektno pokrenula Rusija na evropskom tlu ove godine. U julu su zapadni bezbednosni zvaničnici rekli da je Rusija odgovorna za slanje dve zapaljive naprave u logistička čvorišta DHL u Nemačkoji Velikoj Britaniji kao deo šire kampanje za paljenje požara u avionima. Kada se prošle nedelje avion DHL srušio u blizini Vilnjusa, ljudi su neizbežno počeli da izvlače zaključke, čak i ako je litvanska vlada rekla da je uzrok pada aviona tehnički problem.

"Nemoguće je reći koliko je ovo rasprostranjeno, jer vidimo samo ono što izlazi na videlo i nešto od onoga što izlazi na videlo je slučajno. Neke zemlje su veoma zainteresovane da to zadrže dalje od javnosti", kaže Keir Giles, viši konsultant u Čatam Hausu i autor knjige "Ko će braniti Evropu?

"Trebalo bi da budemo zabrinuti da je Rusija voljna da razmotri mogućnost izazivanja masovnih žrtava u Evropi, o čemu svedoči zavera aviona. To je bio jedini element koji je nedostajao u kampanjama sabotaže ubistava prethodnih decenija. I to zabrinjava".

Kao što je to često slučaj u savremenoj geopolitici, stručnjaci paniče šta će se sledeće dogoditi, dok istoričari tiho govore o prošlosti. Akademik i istoričar Kalder Volton, autor knjige "Špijuni: Epski obaveštajni rat između istoka i zapada", ukazuje na dugu evidenciju sabotaža i svedočanstvo o tome koje Putin, kao bivši obaveštajac KGB, dobro zna.

"On je biti obučen u mračnim veštinama sabotaže u KGB. U Hladnom ratu, KGB je imao čitavo odeljenje koje se fokusiralo na sabotažne operacije koje će se odigrati kada izbije Treći svetski rat između Sovjetskog Saveza i Zapada. Sve je to bilo u domenu fizičkog, stvarnog sveta: dizanje u vazduh železničkih šina, postavljanje kanistera sa otrovnim gasom u londonskom metrou... I ovo nije svojstveno Rusiji, uzgred, sabotaža je inherentna taktika u ratu, ali Rusija ima određeni, recimo, fetiš za to".

KGB je bio poznat po svojim aktivnim merama, koje su se kretale od špijunaže i propagande do sabotaže i atentata, što se sve u raznim oblicima nastavilo u Putinovoj eri. Neki planovi imaju poseban odjek. Operacija Cedar, na primer, bila je hladnoratovska zavera KGB da se ozbiljno poremeti snabdevanje SAD i Kanade strujom uništavanjem hidroelektrana, naftovoda i bombardovanjem luke Njujork. Planirana je više od deset godina, ali je iz nepoznatih razloga onda navodno prekinuta.

Drski pokušaji atentata poslednjih godina, ne samo oni na Aleksandra Litvinjenka i Sergeja Skripalja, obojica javno na britanskom tlu, ilustruju kako je Rusija nastavila nekažnjeno da deluje u inostranstvu. Ali priroda tih operacija je evoluirala od izbijanja rata u Ukrajini krajem februara 2022, kada su ruski tenkovi prešli granicu.

"Dok su ranije ruski vojni oficiri vršljali kontinentom u grupama vršeći ubistvima, sada su se promenile sve stvari. Prvo, svi nasilnici GRU deluju u pozadini, a drugo otkriveni su i proterani iz evropskih zemlja", kaže Giles i dodaje:

"To znači da su prešli na ovu novu strategiju, regrutovanja lokalaca. To su organizovane kriminalne grupe ili nezadovoljni ljudi u ciljnim zemljama. S jedne strane, to znači da je odbrambenim službama lakše da ih otkriju. S druge strane, Rusima je potrebna samo veoma niska stopa uspeha da bi postigli svoje ciljeve".

Požar u Lejtonu je potencijalno jedan od takvih primera. Ali, prema Gilesu, "to izaziva mnogo pitanja. Ne znamo ko ih je regrutovao, kako i koja je bila motivacija, a to su britanske vlasti očigledno veoma pažljivo držale u tajnosti iz razloga o kojima možemo samo da nagađamo".

Nedavni izveštaj akademika Kraljevskog instituta za ujedinjene službe (Rusi) identifikovao je isti pomak: Da u eri gig-ekonomije, Kremlj može da prepusti svoju agresiju bilo kome ko želi da dobije platu i spreman da rizikuje da privuče pažnju službi bezbednosti". Prednosti postavljanja sve više i više slojeva između Rusije i konačnog počinioca su očigledne kada je u pitanju verodostojno poricanje, kao i sam obim i brzina posla, ali i osnovna ekonomija posla.

Kao što je navedeno u izveštaju Rusi, požar i atentat su "plaćeni po nekoliko stotina dolara, što je izuzetno niska cifra s obzirom na prirodu posla", dok su druge "akrobacije", uključujući oslikavanje 250 simbola Davidove zvezde na zidovima u Parizu 2023. godine, koštali manje od 60 evra po osobi.

"Čini se da, baš kao i u drugim oblastima ekonomije, beneficije uglavnom pripadaju poslodavcu. U slučaju ruskih obaveštajnih službi, troškovi su toliko niski da su neuporedivi sa stalnim obaveštajnim oficirom ili vođenjem agenta", navodi se u izveštaju.

U akutnoj smo fazi u krize

Izuzetan je raspon taktika koje je Rusija navodno koristila protiv Zapada od sajber napada do mešanja u izbore, preko plaćanja desničara uticajnih u SAD za širenje anti-Ukrajine propaganda, toliko je ogromna da za nju nema očiglednog rešenja. Ipak, razuman način za početak je da slušate Istok.

"Političko vođstvo, u izvesnoj meri, negira ovaj problem, tako da je prvi korak da se prizna da je Rusija u tajnom ratu protiv Zapada i da su već došli do nasilne faze tog rata", kaže Oleksandr V Daniljuk, saradnik u Rusi i bivši glavni savetnik ministra odbrane i šef Spoljne obaveštajne službe u Ukrajini.

"Izuzetno je važno stvoriti međunarodnu platformu sličnu onoj uspostavljenoj tokom 'Rata protiv terorizma', fokusiranu na islamski terorizam u Evropi. Centralno čvorište za suprotstavljanje ruskoj subverziji protiv zemalja EU i NATO trebalo bi da se uspostavi što je pre moguće. Takođe, možete biti proaktivniji u prikupljanju dokaza unutar tih radikalnih grupa i organizovanih kriminalnih grupa. Već smo u akutnoj fazi krize, tako da su potrebne dodatne mere".

"Greška bi bila da ne preduzmemo mere dovoljno brzo ili uopšte, jer smo mi na Zapadu toliko zapanjeni smelošću Rusije. Osećam se kao da su države više nespremne, u smislu da pokazuju daleko manje samoograničenja. Dva najneverovatnija napada na Veliku Britaniju napadi Litvinjenka i Solsberija bili su toliko neobuzdani i neverovatni", kaže Džonatan Hol, koji je identifikovao promenu:

"Ono što svakako možete reći je da obaveštajne agencije ovde u Britaniji mnogo govore o državnim pretnjama na način na koji nisu ranije, i govore o odvlačenju resursa od terorizma".

Upitan da li ruska sabotaža sada predstavlja veću pretnju od islamističkog terorizma, on tvrdi:

"To je dobro pitanje, ali ne, jer ne osećam da ga javnost doživljava kao veće pitanje. To zvuči malo kružno, ali poenta terorizma je da uplaši ljude, a ljudi su još uvek uplašeni od islamističkog terorizma, a nisu toliko uplašeni od državnih pretnji. Mada je to, pretpostavljam, donekle zbog neznanja".

Naravno, pravac odgovora Zapada u velikoj meri je vođen hirovima budućeg predsednika SAD. Donald Tramp je u četvrtak najavio da će izabrati Kita Keloga (80) penzionisanog general-potpukovnika američke vojske, za svog specijalnog izaslanika za Ukrajinu i Rusiju. Sam Tramp je bez davanja detalja obećao da će okončati rat za 24 sata kada dođe na vlast.

"Zajedno ćemo obezbediti mir kroz snagu i učinićemo Ameriku ponovo bezbednom", navao je Tramp.

Donošenje mira u region bio je ključni zalog kampanje, ali kako on to planira da postigne, osim "kroz snagu", ostaje strogo čuvana tajna.

"Ne treba da se libimo upotrebe sile ako je potrebno"

"Možda je upravo to stvar“, kaže ambasador Lubi i nastavlja: "Svi želimo mir, ali ne treba da bežimo od upotrebe sile ako je potrebno. Nemam dobar odgovor na to kako to izgleda, ali imamo i svoje pravne mehanizme, imamo svoje sankcije i moramo da budemo vidljivi. Ako su ruski ratni brodovi tu, onda su i naši. Mora da bude izbalansiran odgovor, ali ne možemo dozvoliti da naš protivnik osvoji krunu jer nam  treba predugo vremena da reagujemo".

Lubi je još jedan koji naglašava važnost međunarodnog saveza.

"Moramo da shvatimo stvari ozbiljno i jedinstveno kako to možemo zajednički da uradimo, između Ujedinjenog Kraljevstva i EU i NATO. Svi smo u ovome, zajedno, jer ovo nije protiv pojedinačne zemlje, to je protiv svih nas - Zapada".

Alternativa miru i posledice nedovoljnog reagovanja na rusku agresiju mogu još biti neobuzdana eskalacija kao poenta punog napada.

Istoričar Volton je oprezan u preispitivanju Putina, jer "ne znamo, a možda i Putin ne zna, koja je njegova ukupna strategija". Ipak, on može da identifikuje jezive odjeke 1914, da mi na neki način ulazimo u globalni sukob ovde. Pripreme za globalni konflikt su ovde. To je klasično vreme kada se koriste sabotaže".

Giles ima manje sumnje:

"Ako zanemarite neke od nasumičnijih događaja, onda je srž ovoga, izviđanje i pripreme za napade na logistiku i komunikacije širom Evrope, i na spremnost za vanredne situacije. Ako postoji tema koja ovo spaja, to je ona koju smo do sada identifikovali još 2019. Rusija traži načine na koje može da se pripremi za otvoreni napad na Evropu i spreči njen odgovor na katastrofu. Od tada pratimo sva dešavanje".

Malo po malo, iz dana u dan, Rusija testira strpljenje Zapada. Sada je pitanje da će se nešto preduzeti po tom pitanju?

(Telegraf.rs)