Izraelski moćni PVO sistemi imaju jednu veliku slabost, koju napadači sve češće koriste

Izraelska vazdušna i raketna odbrana važi za jednu od najboljih u svetu, a ove godine se dokazala u obaranju iranskih balističkih projektila, kao i Hamasovih i Hezbolahovih raketa. Gvozdena kupola je postala esencija njenog uspeha, iako je tek jedan od nekoliko sistema.

Međutim, dok se izraelska PVO pokazala i dokazala u odbrani gradova, ona ima jedan gorući problem - a to je da ne može da odbrani sebe od nisko letećih bespilotnih letelica, upozorila su dvojica izraelskih brigadnih generala, prenosi "Business insider".

Preporučujemo

"Moramo da branimo našu protivvazdušnu odbranu", napisali su Eran Ortal i Ran Kočav u blogu za Centar za stratešku odbranu Begin-Sadat pri Univerzitetu Bar-Ilan nedaleko od Tel Aviva.

Ortal i Kočav se plaše da bi neprijateljski dronovi mogli da unište sisteme PVO, kao što je čuvenaGvozdena kupola, omogućavajući balističkim raketama, avionima i artiljerijskim raketama da pogode Izrael bez da budu presretnuti.

"Izraelsko ratno vazduhoplovstvo i dalje suvereno vlada vazušnim prostorom, ali ispod nosa naprednih lovaca, nalazi se poseban deo neba". Autori ovaj deo nazivaju "niskim nebom".

"Neprijatelj je pronašao rupu u sistemu. Vazduhoplovstvne snage (i, unutar njih korpus protivvazdušne odbrane) u obavezi su da se brane od kombinovanih i koordinisanih pretnji raketama, bespilotnim letelicama i raketama".

Tokom poslednje godine, izraelski sistem za presretanje vazdušnih i raketnih pretnji postigao je izuzetne uspehe protiv različitih projektila koje su lansirali Iran, Hamas, Hezbolah i drugi iranski saveznici, uključujući balističke rakete, krstareće rakete, artiljerijske rakete i minobacače. Na primer, Izrael uz pomoć SAD, Velike Britanije i drugih zemalja, presreo je navodno 99 odsto od oko 300 balističkih raketa, krstarećih raketa i velikih napadačkih dronova, koje je Iran lansirao u napadu aprila ove godine.

Međutim, Izrael je imao problema sa malim eksplozivnim dronovima koje je lansirao Hezbolah, milicija koju podržava Iran u Libanu. Više od stotinu izraelskih vojnika i civila je ubijeno ili ranjeno od strane ovih bespilotnih letelica, uključujući 67 koji su povređeni kada je dron pogodio zgradu u severnom Izraelu u oktobru. Ipak, situacija je daleko od one u ratu u Ukrajini, gde su stotine malih dronova učinile manevarske operacije na bojištima gotovo nemogućim.

Ipak, Ortal i Kočav se plaše da su izraelske PVO snage razvijane u eri pre dronova, kada je pretnja za Izrael dolazila od aviona i balističkih raketa, što je i kritika koja se može primeniti na sisteme proizvedene u Zapadnim zemljama i Rusiji.

"Ovaj sistem je građen tokom godina pod pretpostavkom izraelske vazdušne nadmoćnosti. Sama protivvazdušna odbrana nije trebalo da bude meta napada. Neprijatelj može da prodre duboko u Izrael i angažuje sistem protivvazdušne odbrane u jednoj liniji, dok drugi avioni koriste diverziju i prodru u drugu, skrivenu liniju. Može da identifikuje ciljeve i odmah ih napadne pomoću naoružanih ili samoubilačkih bespilotnih letelica. Najvažniji cilj je da se lociraju, ugroze i unište ključni elementi samog sistema protivvazdušne odbrane", upozoravaju oni.

Izrael se oslanja na višeslojni sistem odbrane, sa raketama dugog dometa "Arrow" koje presreću balističke rakete iznad Zemljine atmosfere, srednjeg dometa "Davidovu praćku" koja presreće balističke i krstareće rakete na visini od oko 20 kilometara, i Gvozdenu kupolu koja presreće krstareće rakete, rakete kratkog dometa i artiljerijske i minobacačke granate na niskim visinama. Svi ovi sistemi zavise od proizvodnje i ponovnog punjenja raketa koje su adekvatne pretnjama. Problem je u tome što ovi sistemi ne mogu međusobno da se štite.

"Stepen uzajamne pomoći i zaštite između slojeva je relativno ograničen", napisali su Ortal i Kočav. Da bi optimizovali raspodelu ograničenog broja raketa za presretanje, "svaki sloj je dizajniran da se nosi sa specifičnim tipom rakete ili rakete. Gvozdena kupola zapravo ne može da pomogne raketama "Arrow" ili da podrži njihove misije. Ova ograničenja su jednako prisutna i među ostalim slojevima".

Takođe, izraelska PVO nije dizajnirana za preživljavanje, kreirajući lažne raketne baterie i radara kako bi zaštitili prave, ili često premeštanje sistema.

"Stepen mobilnosti, zaštite i sposobnosti skrivanje izraelskog sistema protivvazdušne odbrane nije dovoljan. Za razliku od sličnih sistema u svetu, naš sistem nije izgrađen sa sinhronizacijom kao ključnim ciljem".

Kakvo rešenje oni preporučuju

Stvaranje četvrtog sloja fokusiranog na zaštitu tačaka kao što su radari, raketni lanseri i vojnici koji ih koriste od raketa i dronova koji su prošli kroz prva tri sloja. Protivvazdušna odbrana mora biti kamuflirana i dovoljno mobilna da promeni lokaciju pre nego što neprijatelj može da ih pogodi.

Ironično, Izrael je bio jedan od pionira u korišćenju dronova za suzbijanje protivvazdušnih odbrana. Nakon što je pretrpeo velike gubitke od sovjetskih raketa zemlja-vazduh tokom Jomkipurskog rata 1973. godine, Izrael je koristio bespilotne letelice tokom Libanskog rata 1982. godine. Korišćenjem bespilotnih letelica koje su imitirale posade aviona, Izrael je namamio sirijske radare protivvazdušne odbrane da se aktiviraju, kako bi ih uništavali raketama koje uništavaju radare. Izraelsko ratno vazduhoplovstvo uništilo je 29 od 30 raketnih baterija u dolini Bekaa bez gubitaka i oborilo više od 60 sirijskih aviona.

U međuvremenu, protivvazdušni korpusIzraelskih odbrambenih snaga(IDF) promenio je fokus sa protivvazdušne odbrane na raketnu odbranu.

"Pretpostavka je bila, i još uvek jeste, da izraelsko ratno vazduhoplovstvo vlada nebesima Zadatak protivvazdušne odbrane, dakle, bio je da se fokusira na rakete i rakete. Ova pretpostavka više nije validna", zaključili su Ortal i Kočav..

(Teleraf.rs)