"Da li biste preživeli 72 sata?": Kako Evropske zemlje pripremaju građane za mogući rat, ovo su uputstva

Aplikacije i brošure nude savete građanima o tome kako da izgrade bunkere, nagomilaju hranu i žive bez struje u slučaju najgoreg scenarija.

Nemačka razvija aplikaciju koja će ljudima pomoći da pronađu najbliži bunker u slučaju napada. Švedska distribuira brošuru od 32 strane pod nazivom "Ako dođu kriza ili rat". Pola miliona Finaca je već preuzelo vodič za hitnu pripremu, piše The Guardian.

Preporučujemo

Iako se mnogima mogućnost šireg sukoba u Evropi čini udaljenom, neke zemlje je ozbiljno shvataju – i, kako je rekao nemački ministar odbrane Boris Pistorius, preduzimaju korake da pripreme stanovništvo za "kriegsfähig" (ratnu sposobnost).

"Živimo u nesigurnim vremenima"

Švedski ministar za civilnu odbranu Karl-Oskar Bolin sa novom verzijom brošure "Ako dođe kriza ili rat" Foto: Tanjug/AP

Invazija Rusije na Ukrajinu dramatično je podigla bezbednosne tenzije u baltičkom regionu, nateravši Finsku i Švedsku da napuste decenije neutralnosti i pridruže se NATO. Međutim, vojna sposobnost nije sve - i građani moraju biti spremni.

"Živimo u nesigurnim vremenima. U našem delu sveta trenutno se vode oružani sukobi. Terorizam, sajber napadi i kampanje dezinformacija koriste se da utiču na nas", kaže uvod u švedsku brošuru.

Brošura, koja je takođe dostupna na engleskom, dodaje da je kolektivna otpornost ključna i da ako Švedska bude napadnuta, "svako mora učiniti svoj deo da odbrani nezavisnost Švedske – i našu demokratiju... vi ste deo ukupne pripravnosti Švedske na vanredne situacije".

Detaljna uputstva

Šveđani su dugo bili upoznati sa takvim javnim informativnim brošurama: prva je izdata tokom Drugog svetskog rata. Najnovija savetuje o, među ostalim temama, sistemima za upozorenje, skloništima za vazdušne napade, digitalnoj bezbednosti i kako koristiti toalet ako nema vode.

Takođe se preporučuje da se kod kuće drži dovoljno zaliha vode (i proveri svake godine da li je i dalje bezbedna); ima mnogo pokrivača, tople odeće i alternativnog grejanja; nabavi radio na baterije; i skladišti hrana koja je bogata energijom i brzo se priprema.

"Ne brinu se ljudi..."

Foto: Shutterstock

Reakcije među švedskim građanima bile su pomešane. Džoni šamon, 36-godišnji frizer iz Solne kod Stokholma, rekao je da je "dobro biti spreman". Ali, dodao je, iako je brošura bila dobra ideja, nije bila mnogo tema razgovora.

"U salonu nisam čuo da je neko pričao o tome. Samo je jedan rekao da je dobio brošuru", rekao je. "Ne brinu se ljudi, ili nešto slično."

Međutim, Muna Ajan, zdravstvena radnica iz Stokholma, bila je zabrinuta zbog toga koliko su mnogi Šveđani nezainteresovani. Nakon što je lično doživela sukobe u Somaliji, Ajan je rekla da je uplašena. "Plašim se jer znam šta rat znači – preživela sam rat", rekla je, dodajući da je nagomilala vodu, baterijske lampe, sveće i vazelin.

"Ako dođe rat, znamo šta će se desiti"

Takođe je pokušavala da smisliti kako da kaže svojoj deci, koje ima petoro, a da ih ne uplaši. Za ljude iz Somalije, Sirije ili Iraka, razgovor o sukobima u Švedskoj bio je traumatičan, rekla je.

"Mi koji smo bili u ratu, nismo dobro. Jako smo zabrinuti, jer ako dođe rat, znamo šta će se desiti. U ratu smo gubili rođake, neka deca će nestati."

A Fatuma Mohamed, zdravstvena komunikatorka iz Stokholma, rekla je da mnoge porodice u siromašnijim područjima nemaju ni hranu za svakodnevni život, a kamoli za zalihe, dok su drugi pokušavali da saznaju gde su njihova lokalna skloništa.

Rekla je da bi volela da više informacija bude pruženo ljudima lično, a ne samo u brošuri.

Šta raditi u najgorem slučaju

Foto: Tanjug/AP

Norveška uprava za civilnu zaštitu (DSB) distribuirala je sličnu brošuru za 2,6 miliona domaćinstava. "Živimo u sve turbulentnijem svetu", piše, pod uticajem klimatskih promena, digitalnih pretnji i "u najgorem slučaju, ratnih dejstava".

Norveška brošura savetuje ljude, na primer, da imaju najmanje nedeljnu zalihu nekvarljivih namirnica, uključujući "hrskavi hleb, konzervisane mahunarke i pasulj, konzervirane namaze, energetske pločice, suvo voće, čokoladu, med, biskvite i orašaste plodove".

Norveška takođe savetuje stanovnicima da naprave zalihe lekova – uključujući tablete joda, u slučaju nuklearne nesreće, kao i Švedska, koja preporučuje da ljudi imaju nekoliko bankovnih kartica i drže gotovinu kod kuće.

U Finskoj, iscrpan onlajn vodič pod nazivom "Priprema za incidente i krize" nudi stanovnicima informacije i savete o svim temama od nestanka vode do požara u prirodi, kolapsa interneta ili "dugoročnih kriza... kao što je vojni sukob".

Testovi za proveru veština za preživljavanje

Praktičnije, na zasebnoj veb stranici, 72tuntia.fi, Finska – koja deli 1.340 km granice sa Rusijom – direktno pita svoje građane: "Da li biste preživeli 72 sata?" u različitim kriznim situacijama, pozivajući ih da provere svoje veštine i zalihe kroz niz testova.

Stranica nudi savete o jačanju psihološke otpornosti "kako bi povećali svoju sposobnost da se nosite sa teškim okolnostima", poboljšanju lične sajber bezbednosti i zaklonu u zatvorenom ("Zapečatite vrata i prozore. Uključite radio. Čekajte smireno uputstva").

Suvi Aksela iz nacionalne ženske organizacije za pripravnost na vanredne situacije (Nasta), koja je član stručnog odbora za "72 sata", rekla je da su razmatrali da preporuku za skladištenje hrane u Finskoj podignu na celu nedelju, kao što su to učinile Švedska i Norveška.

Ali na kraju su odlučili da to ne učine jer je poruka o 72 sata već dobro ustaljena u Finskoj. "72 sata su ovde postala brend, pa nismo želeli da to menjamo. Ali to je samo minimum."

Poziv na buđenje

Foto: Shutterstock

Ruski rat protiv Ukrajine bio je "poziv na buđenje", čak i u zemlji koja je dugo bila pripremljena, rekla je ona: žene su se prijavljivale za kurseve pripreme, radio-aparati na baterije su nestajali s polica radnji, a pitanja kao što su "koliko vode imate kod kuće?" ili "imate li kampersku peć?" postala su "više mejnstrim".

Nemačka se, s druge strane, fokusira na povećanje broja svojih bunkera i zaštitnih skloništa nakon zvanične procene da ova zemlja od 84 miliona ljudi ima manje od 600 javnih skloništa, koja zajedno mogu da prime samo 480.000 ljudi.

Vreme ističe, a skloništa nema dovoljno

Mnoga skloništa iz hladnog rata su demontirana zbog verovanja da neće biti potrebna, ali Berlin je sada pokrenuo nacionalni plan za bunkere pod Saveznim uredom za zaštitu stanovništva, uključujući aplikaciju za geolokaciju.

Stručnjaci predviđaju da bi napad Rusije mogao biti moguć u narednih pet godina, a potraga je sada u toku za svim objektima koji bi mogli da se koriste ako dođe do takvog događaja, uključujući metro stanice i podrume javnih kancelarija, škola i gradskih većnica.

Nemačka domaćinstva su pozvana da prilagode svoje vlastite podrumske, garažne ili skladišne prostore, ili iskopaju stara skloništa, dok će graditelji kuća biti zakonski obavezani da uključuju sigurna skloništa u nove domove – kao što je to već učinila Poljska.

Novine Frankfurter Allgemeine Zeitung ovog meseca su otkrile detalje o dokumentu od 1.000 strana namenjenom nemačkim firmama – savetujući ih, na primer, da obučavaju dodatne vozače kamiona – ali koji sadrži i preporuke za civilnu pripravnost i za pojedince.

(Telegraf.rs)