Parlamentarni izbori će biti pravi test i pokazaće da li je Rumunija skrenula udesno i pala pod Putinov uticaj

Da li je šokantna pobeda nacionaliste Kalina Đorđeskua u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji prošle nedelje bila anomalija, ili ova članica EU i NATO doživljava dublji zaokret ka krajnjoj desnici?

To je ključno pitanje dok se Rumuni ovog vikenda ponovo vraćaju na birališta kako bi izabrali novi sastav parlamenta.

Preporučujemo

Đorđeskua, koji se divi ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, do pobede je iz anonimnosti doveo izuzetno uspešan TikTok video, što je izazvalo sumnje na prikrivenu spoljnu intervenciju i upozorenja političkih rivala na ruski uticaj, o čemuje Telegraf.rs ranije izvestio.

Iako su privlačni video-snimci bili neočekivani dobitak, Đorđeskuovi glavni motivi u kampanji imali su klasičnu populističku privlačnost. Isticao je tradicionalne hrišćanske vrednosti, obećavao da će se zauzeti za ekonomski isključene građane i tvrdio da će učiniti Rumuniju samodovoljnijom u oblastima poput hrane i energije.

Adrian Aksinija, potpredsednik krajnje desničarske Alijanse za uniju Rumuna (AUR) i član Evropskog parlamenta, rekao je da će ta pitanja dominirati u parlamentarnim izborima u nedelju. Đorđeskku je bio član AUR pre nego što se kandidovao za predsednika kao nezavisni kandidat.

"Čini se da se narod okreće suverenističkoj opciji i pokazuje da više ne prihvata da bude tretiran kao građanin drugog reda u Evropi", rekao je on.

AUR je trenutno na vrhu anketa uoči parlamentarnih izbora u nedelju i očekuje se da će osvojiti nešto više od 22 odsto glasova, ispred establišmentske Socijaldemokratske partije (PSD), koja je na nešto više od 21 odsto, prema istraživanju kompanije AtlasIntel sprovedenom proteklih dana.

Dve druge krajnje desničarske partije, SOS Rumunija, na čijem je čelu poslanica EP Diana Sosoaca, i Stranka mladih, osnovana prošle godine od strane bivšeg člana AUR, nalaze se ispod praga od petodsto potrebnog za ulazak u parlament.

Stranka koja osvoji najviše glasova u nedelju verovatno će nominovati sledećeg premijera. Ako nijedna stranka ne osvoji više od polovine glasova, biće potrebna koalicija.

U slučaju da AUR pobedi, mogla bi da pokuša da formira manjinsku vladu sa drugim krajnje desničarskim partijama, ako pređu prag. Glavne stranke, čije biračko telo opada jer Rumuni odbacuju establišment, mogle bi biti nevoljne da sklope savez s krajnjom desnicom.

"Verovatnoća da Rumunija nakon ovih izbora ima manjinsku vladu je izuzetno velika", rekao je Andrei Roman, izvršni direktor kompanije AtlasIntel.

U oktobru je Ustavni sud Rumunije zabranio liderski SOS Rumunija da se kandiduje za predsednika, navodeći da bi njeni antisemitistički i prorusi stavovi ugrozili poziciju zemlje u EU i NATO.

Sada tvrdi da će njena partija profitirati od istog "antiglobalističkog i prosuverenističkog" talasa koji je Đorđeskua doveo na vlast.

"Stranka SOS Rumunija koju vodim osvetiće se na parlamentarnim izborima 1. decembra i osvojiće parlamentarnu većinu, a ja ću postati premijerka", rekla je Diana Sosoaca.

Ovog vikenda, mnogo će zavisiti od toga da li će Rumuni ozbiljno shvatiti upozorenja glavnih političkih stranaka i nacionalnih vlasti da se Rusija mešala u prvi krug izbora.

Reformistička predsednička kandidatkinja Elena Lasconi, koja će se suočiti s Đorđeskuom u drugom krugu 8. decembra, upozorava Rumune da se nalaze pred "egzistencijalnom borbom" za demokratiju i da bi Đorđesku i krajnja desnica mogli da vrate zemlju ka Rusiji i mračnim danima diktature.

Rumunske nacionalne vlasti takođe tvrde da su izbori bili predmet sajber napada i snažno sugerišu rusku umešanost. U presedanu, Ustavni sud je u četvrtak naredio ponovno brojanje glasova.

(Telegraf.rs)