"Pa tu su Rusi imali tajne vežbe pre invazije na Ukrajinu": Ljutnja na bogatu zemlju, "čuvara vrata Evrope"

Dana 3. februara 2022. godine, samo tri nedelje pre nego što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, ruska mornarica je izvela tajne vežbe na iznenađujućoj lokaciji - kod obala Irske. Značajno je da su se vežbe odvijale tačno iznad tačke ukrštanja transatlantskih kablova za prenos podataka, od kojih tri četvrtine prolazi u blizini Irske. To nisu bile rutinske vežbe i Rusija nije tražila dozvolu za njihovo izvođenje, ali incident je razotkrio nesposobnost Irske da odvrati napad u vodama unutar svoje ekskluzivne ekonomske zone.

Uprkos tome što je ostrvo, Irska nikada nije razvila odbranu srazmernu njenom bogatstvu ili važnosti za globalnu ekonomiju. Njena mornarica ima šest malih brodova, a njeno vazduhoplovstvo još uvek nije punopravno vazduhoplovstvo jer Irska - nema borbene avione.

Preporučujemo

Te ruske vežbe su pokazale koliko je Irska postala presudna i kritična za evropsku ekonomiju, što je čini metom ruske vojne akcije. Uloga Dablina u međunarodnoj infrastrukturi podataka stavlja ga u centar evropske strateške faze na način na koji to nije bio tokom Hladnog rata.

Imajući u vidu ovu novu realnost i činjenicu da imigrantska populacija danas ima jake veze sa zemljama koje najviše ugrožava revanšistička Rusija, Irska bi trebalo da temeljno preispita svoje planove odbrane. Ali to će zahtevati odustajanje od određenih ideja koje su dugo vladale u načinu na koji ova zemlja doživljava svoju bezbednost.

Među evropskim zemljama, Irska ima prilično neobičnu prošlost. Iako je politički saveznik Sjedinjenih Država od nezavisnosti 1921. godine, Irska je proglasila vojnu neutralnost nakon izbijanja Drugog svetskog rata. Otvorenim stavljanjem na stranu Saveznika, naime, rizikovala bi i nemačku invaziju i britansku kontrainvaziju, čemu ova nova zemlja, tada slobodna samo 18 godina, nije mogla da odoli.

Neutralnost i meka moć

Ova specifična neutralnost je na kraju evoluirala tokom Hladnog rata u širi pacifizam koji je Irsku nekako pozicionirao između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza, uprkos snažnom antikomunističkom osećanju njenog katoličkog stanovništva.

Ideja da je neutralnost Irske u Drugom svetskom ratu sprečila da se pridruži vojnom savezu kao što je NATO, vremenom je postala uobičajena mudrost u Irskoj. Ali, kako Forin polisi navodi u svojoj analizi, to je bio mit. Iako Irska nije ušla u NATO, razlog je bio njen spor sa Ujedinjenim Kraljevstvom oko kontrole nad Severnom Irskom, a ne protivljenje antikomunističkom savezu. Zaista, 1949. Irska je predložila poseban, obavezujući sporazum o odbrani sa SAD.

U razmeni pisama sa zvaničnicima u Vašingtonu te godine, irska vlada je insistirala da je Irska "ostala, u većoj meri od bilo koje druge evropske zemlje, imuna na širenje komunizma... Sa opštim ciljem predloženog Ugovora, irska vlada se slaže", rečeno je.

Iako nije postojala tradicija nesvrstanosti, Irska je kasnije usvojila ovaj stav. Princip koji je primenjivan tokom Drugog svetskog rata vaskrsao je tokom Hladnog rata kako bi se ojačao legitimitet Irske u diplomatskim inicijativama kao što je Ugovor o neširenju nuklearnog oružja i u mirovnim misijama UN između 1960-ih i 1980-ih. Neutralnost je Irskoj dala značajnu "meku moć" i omogućila joj da se predstavi kao evropska i antikolonijalna zemlja.

Kontroverze su se ponovo pojavile decenijama kasnije kada je Evropska unija počela da razvija vojnu komponentu kroz Ugovor iz Nice 2001. godine, nakon čega je usledio Ugovor iz Lisabona 2007. godine. U Irskoj, protivnici su tvrdili da bi usvajanje sporazuma obavezalo Irsku da se pridruži evropskom vojnom savezu. Da bi se pozabavila takvim problemima i istovremeno osigurala da može da ratifikuje sporazum iz 2007. godine, Irska je obezbedila izuzeće od Zajedničke evropske odbrane, što joj je omogućilo da zadrži veto na raspoređivanje sopstvenih snaga, iako je Zajednička odbrana uskratila članicama EU takav veto .

Pored toga što nije učestvovala u ovome, Irska je pojačala politički značaj dugogodišnje politike raspoređivanja snaga koja je postala poznata kao "trostruka barijera", koja sprečava raspoređivanje irske vojske u inostranstvu ukoliko nisu ispunjena tri uslova - bezbednosna rezolucija od strane Savet bezbednosti ili Generalna skupština UN, a zvanična odluka irske vlade i rezolucija donjeg doma irskog parlamenta. Ovo je, međutim, usko ograničenje i ne sprečava Irsku da se pridruži projektima zajedničkih nabavki, kao što je inicijativa EU za vojnu saradnju PESCO, niti da je oslobodi zajedničkih obaveza odbrane.

Danas je Irska jedna od samo četiri zemlje u Evropskoj uniji koje nisu članice NATO. Iako su njeni susedi tolerisali nečlanstvo Irske, sada su mnogo više zabrinuti zbog praktične nesposobnosti zemlje da se odbrani od uznemiravanja Rusije. Ako članstvo u NATO za sada ostane van političkog dnevnog reda, uslediće promene u politici raspoređivanja i odbrambenim troškovima Irske.

Vetar promena

Novi zakon tako planira da ukloni uslov koji se odnosi na Savet bezbednosti UN jer Irska ne želi da Rusija ili Kina mogu da stave veto na raspoređivanje svojih snaga. Predlozi za remont ovog dela trostruke brane uključuju samo zahtev za potpis "regionalne organizacije", koja očigledno uključuje EU, ali bi mogla da uključi i NATO.

Ove promene u stavu Irske, koje se očekuju u narednoj godini, međutim, još nisu praćene dovoljnim promenama u budžetima. Neposredno pre nego što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, Irska je izvršila reviziju svog odbrambenog stava koji je postavio tri nivoa ambicija (LOA) za njene odbrambene snage.

Sadašnja vlada je uspela da dobije podršku samo za usvajanje LOA 2, koji bi obezbedio budžet za odbranu od 1,5 milijardi evra do 2028. godine. Ovaj plan će povećati potrošnju na odbranu na 0,56 odsto modifikovanog bruto nacionalnog dohotka (BND) - brojka koja uzima u obzir matičnu bazu Irske za mnoge multinacionalne kompanije i industriju međunarodnog lizinga aviona, koja menja stavke bruto nacionalnog proizvoda (BDP) sa 0,42 odsto više.

Irska bi trebalo da održi izbore 29. novembra, a ako se ankete pokažu tačnim, Fine Gael, stranka koja se najviše zalaže za reformu odbrane, verovatno će pobediti, iako će joj biti potrebna podrška sadašnjeg partnera Fiane Fail i verovatno Zelenih za skupštinsku većinu. Takva vlada suočiće se sa pritiskom sve opasnije međunarodne situacije, ali i pritiskom saveznika - koji smatraju da bi bogata Irska trebalo više da doprinese odbrani ekonomskog sistema koji to bogatstvo proizvodi, da poveća odbrambene napore zemlje.

To bi podstaklo Irsku da naruči borbene avione i poveća svoju mornaricu sa šest na 12 brodova, a istovremeno poveća budžet za odbranu na 3 milijarde evra godišnje ili 1,13 odsto bruto nacionalnog dohotka. Ovo je ono što je pregled iz 2022. procijenio kao minimum koji je Irskoj potreban da postigne LOA 3 i zadrži sposobnost punog spektra da brani svoje priobalne vode, potencijal vjetra na moru i transatlantske kablove od sabotaže.

Analize irske odbrambene situacije i srodni dokumenti retko pominju verovatne neprijatelje po imenu, ali veliki neprijatelj koji se proteže širom Evroazije, Rusija, nesumnjivo je bio u mislima autora tih dela. Međutim, čak su i ti planovi zastareli nakon invazije Rusije na Ukrajinu u punom obimu. Sledeća vlada mora da razmotri kako bi izgledao LOA 4, dovoljan da obezbedi čitav niz odbrambenih sposobnosti prikladnih za malu pomorsku zemlju i doprinoseći zajedničkoj evropskoj odbrani i bezbednosti, navodi Forin polisi.

Sada treba da ubedimo građane

Da bismo dali predstavu o tome šta bi dalje povećanje moglo da postigne, dva procenta modifikovanog BND-a odgovara budžetu od 5,3 milijarde evra godišnje, što je skoro isto koliko i vojni budžet Finske, ali i oko petine projektovanog budžetskog suficita Irske ove godine. Međutim, odbrambene potrebe Irske su, naravno, veoma različite od onih u Finskoj, koja ima dugu kopnenu granicu sa Rusijom. U slučaju Irske, prioritet treba dati zadacima i opremi pomorske odbrane koja može biti od koristi i za zaštitu evropskih mora i za zaštitu Irskog mora, uključujući protivpodmornički rat i modernu protivvazdušnu odbranu, što Irska trenutno ne koristi.

Rusko-ukrajinski rat je pokazao sve veći značaj bespilotnih sistema u pomorskom ratu, uključujući podmornice i pomorske bespilotne bespilotne letelice, kao i bespilotne letelice, neophodne za zaštitu infrastrukture obnovljive energije.

S obzirom na visoko konkurentno tržište rada u Irskoj - početna godišnja plata mlađeg oficira je oko 50.000 evra, ulaganje u automatizaciju vojnih sistema čini se neophodnim i iz ekonomskih razloga. Dugoročno gledano, Irska bi čak mogla da razmotri učešće u britanskom programu razarača Tip 83, moćnom novom površinskom brodu sposobnom da se brani od podmorničkih i vazdušnih napada. Ako bi se brodovi gradili u Belfastu, sada kada je Sporazum na Veliki petak rešio sukob u Severnoj Irskoj, za razliku od 1949. godine, to bi omogućilo Ircima da postanu simbol britansko-irske saradnje.

Međutim, usvajanje takve odbrambene politike zahtevaće da Dablin ubedi svoje građane novim političkim argumentom - svojom ulogom u evropskoj bezbednosti. Tokom Hladnog rata, kombinacija vojnog nesvrstanosti i političkog učvršćivanja u zapadnom svetu imala je smisla za relativno siromašnu zemlju, koja je još uvek bila pod snažnim britanskim uticajem.

Ali to vreme je prošlo. Ako je Irska 20. veka bila uglavnom fokusirana na englesko govorno područje, Irska 21. veka je sada definitivno više evropska, uključujući i svoje stanovništvo. Kao što je sopstvenu slobodu Irske pomogla njena dijaspora u Sjedinjenim Američkim Državama, tako bi trebalo da se posveti slobodi Istočne i Centralne Evrope, čija dijaspora sada živi u Irskoj. Njen odbrambeni položaj i budžet treba da odražavaju ovu novu, evropsku realnost.

(Telegraf.rs/Jutarnji.hr)