Umro čovek koji je ubio Adolfa Ajhmana: Njegovo ime su 30 godina skrivali

Šalom Nagar, izraelski zatvorski čuvar koji je igrom slučaja i protiv svoje volje odabran da obesi osuđenog nacističkog ratnog zločinca Adolfa Ajhmana, preminuo je u utorak u 88. godini. Nagar je izvršio prvu i jedinu smrtnu kaznu Države Izrael, piše The Times of Israel. Pogubljenje je izvršeno u ranim jutarnjim satima 1. juna 1962. godine.

Izraelske vlasti ćutale su o detaljima izvršenja smrtne kazne, a kratka vest o pogubljenju objavljena je na radio stanici Glas Izraela, koja je 1992, istražujući materijal za reportažu povodom obeležavanja 30 godina od pogubljenja, naišla na Nagarovo ime.

Preporučujemo

Nagar je u narednim godinama dao intervjue za brojne medije, opisujući šest meseci koje je proveo kao čuvar tokom suđenja Ajhmanu. Nagar je rođen u Jemenu 1936, a u Izrael je stigao sa 12 godina kao siroče. Služio je u IDF-ovoj padobranskoj brigadi, a kasnije se pridružio Izraelskoj zatvorskoj službi.

Adolf Ajhman, ključni mozak nacističkog konačnog rešenja, skrivao se nakon Drugog svetskog rata, a izraelska obavještajna služba uhvatila ga je u Argentini u maju 1960. i odvela kako bi mu se sudilo u Jerusalimu za njegovu ulogu u masovnom ubistvu miliona Jevreja. Osuđen je na smrt!

Tokom suđenja držan je prvo na severu zemlje, a zatim u zatvoru Ramle, gde je Nagar bio među 22 pomno odabrana člana zatvorskog osoblja, koja su bdila nad njim i postala poznata kao "Ajhmanovi čuvari". Nagar je u intervjuima objasnio da su čuvari detaljno birani kako bi se osiguralo da ntko od njih nema lični motiv da ubije zatvorenika.

Mnogi zatvorski čuvari u to su vreme još su nosili brojeve koje su na rukama tetovirali nacisti tokom Holokausta, pa im nije bilo dopušteno ni da uđu na sprat gde je držan Ajhman u posebnom krilu zatvora.

"Vlasti su bile zabrinute da će Ajhman pokušati da se ubije, a čuvari je trebalo to da spreče po svaku cenu. Postojao je i strah da bi neko pokušao da ga otruje", pričao je svojevremeno Nagar.

On je istakao da se Ajhmanu hrana donosila u zatvorenoj posudi i da bi je dežurni stražar prvi probao. Ako je čuvar nakon dva minuta još bio živ, ostatak obroka bio bi dat Ajhmanu. Nagar je takođe opisao svoje vreme s Ajhmanom, prisećajući se kako je bio pristojan u nekoliko reči koje su razmenili.

Kad je Vrhovni sud potvrdio smrtnu kaznu za Ajhmana, postavilo se pitanje ko će izvršiti vešanje. Iako su mnogi stražari želeli da preuzu dužnost, Nagar je rekao da to ne želi. Pitanje je otišlo sve do ministra policije, koji je naredio šefovima u zatvoru da "jednostavno izaberu nekoga".

Održano je izvlačenje i žreb je pao na Nagara, kojeg su uverili da prihvati zadatak tako što mu pokazali fotografije zločina počinjenih nad decom tokom Holokausta.

Ajhman napisao pismo dva dana pred smrt

Podsetimo, Adolf Ajhman je, samo dva dana pre nego što će biti pogubljen, napisao pismo u kojem je tražio milost.

U molbi, koju je sastavio nakon što je prebačen u Izrael 1960. godine, gde je osuđen na smrt, Ajhman kaže da je izraelski sud preuveličao njegovu ulogu u organizovanju logistike Hitlerovog "Finalnog rešenja" koje je dovelo do istrebljenja šest miliona Jevreja.

U pismu, koje je Ajhman uputio tadašnjem predsedniku Jicaku Ben-Zviju, naveo je da "treba napraviti razliku između odgovornih lidera i ljudi poput njega" koji su, kako kaže, bili primorani da služe kao "obični instrumenti u rukama lidera".

"Ja nisam bio odgovoran lider i kao takav se ne osećam krivim", napisao je tada.

Ajhman je istakao da ne može da prizna odluku suda kao takvu te traži od predsednika da upotrebi svoje pravo da dodeli oproštaj i naloži neizvršenje smrtne kazne nad njim.

Pismo nosi datum 29. maj 1962. godine, a Ajhman je pogubljen vešanjem oko ponoći 31. maja.

(Telegraf.rs)