Tramp u diplomatskoj ofanzivi: Želi direktne razgovore sa Kim Džong Unom, koga je ranije zvao "mali raketaš"

Tim novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa razmatra mogućnost direktnih pregovora sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom, što je potez koji se vidi kao potencijalni napor za smanjenje rizika od oružanog sukoba kroz obnovljenu diplomatiju.

Iako su razgovori u toku, konačne odluke još nisu donete, izvestio je "Reuters", pozivajući se na dva izvora upoznata sa pregovorima, peneli su mediji u Južnoj Koreji.

Preporučujemo

Inicijalni cilj bio bi ponovno uspostavljanje osnovnog dijaloga Vašingtona sa Pjongjangom, iako dalji politički ciljevi ili detaljan vremenski okvir još nisu definisani.

Tokom svoje predizborne kampanje, Tramp je često naglašavao svoju "posebnu vezu" sa Kimom, nagoveštavajući obnavljanje procesa diplomatskih razgovora. Na Nacionalnoj konvenciji republikanaca u julu, Tramp je rekao da je "lepo slagati se sa nekim ko ima mnogo nuklearnog oružja", dodajući da bi se, ako bude ponovo izabran, "dobro slagao" sa severnokorejskim liderom.

U petak je Tramp imenovao Aleksa Vonga, bivšeg zvaničnika Stejt departmenta koji je igrao ključnu ulogu u ranijim pregovorima između SAD i Severne Koreje, za zamenika savetnika za nacionalnu bezbednost. Analitičari ovo tumače kao signal obnovljenog interesa za nastavak pregovora sa Pjongjangom.

"Kao zamenik specijalnog predstavnika za Severnu Koreju, pomogao je u pregovorima za moj samit sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom", naveo je Tramp u izjavi.

Ovaj pristup podseća na Trampov prvi mandat u Beloj kući od 2017. do 2021. godine, tokom kojeg se tri puta sastao sa Kimom: u Singapuru u junu 2018, u Hanoju u februaru 2019. i na granici između dve Koreje u Panmundžomu u junu 2019. zajedno sa tadašnjim predsednikom Južne Koreje Mun Džae Inom. Tramp je bio prvi aktuelni predsednik SAD koji se sastao sa severnokorejskim liderom.

Uprkos istorijskoj prirodi ovih samita, oni nisu rezultirali trajnim sporazumima. Prekid samita u Hanoju u februaru 2019. dogodio se jer je Kim nije pristao na zahtev SAD da se demontira nuklearno postrojenje u Severnoj Koreji. Tada je Tramp bio sumnjičav prema Kimovoj iskrenosti, što je dovelo do kolapsa pregovora. Iz tog perioda je ostalo upamćeno da je Tramp Kima nazvao "mali raketaš" ludirajući na učestala lansiranja balističkh projektila.

Severna Koreja izgleda sve sigurnija u svoje nuklearne i raketne kapacitete, što se vidi kroz javno prikazivanje postrojenja za obogaćivanje uranijuma u septembru i bliže odnose sa Rusijom.

Tokom izložbe "Razvoj odbrane 2024", Kim je dao svoju prvu zvaničnu izjavu upućenu budućoj Trampovoj administraciji, rekavši:

"Već smo učinili sve moguće u bilateralnim pregovorima sa Sjedinjenim Državama".

Dok je Kim postavio granicu protiv denuklearizacije Korejskog poluostrva, stručnjaci sugerišu da bi Severna Koreja mogla da založi za pregovore o kontroli naoružanja, pozicionirajući se kao nuklearna sila, kako bi povećala svoju pregovaračku moć.

Posmatrači predviđaju da bi dijalog između SAD i Severne Koreje tokom Trampovog drugog mandata mogao da se razvije kasnije tokom njegovog mandata, jer se očekuje da će Tramp prvo rešavati hitna pitanja poput rata Rusije protiv Ukrajine pre nego što se okrene Severnoj Koreji kao potencijalnom diplomatskom proboju.

"Realizacija diplomatije samita između SAD i Severne Koreje je samo pitanje vremena", rekao je Jang Mu Džin, predsednik Univerziteta za severnokorejske studije.

"Uzimajući u obzir globalne prioritete i potrebu za angažovanjem, samit bi se mogao održati u drugoj polovini 2025. ili prvoj polovini 2026. godine", dodao je on i nastavio:

"Severna Koreja bi mogla imati prednost u pregovorima zbog minimalnih promenljivih faktora, dok se Sjedinjene Države suočavaju sa brojnim unutrašnjim i međunarodnim pitanjima".

(Telegraf.rs)