Upaljen alarm u EU i NATO posle izbora u Rumuniji: Da li će i Bukurešt pasti pod uticaj Moskve?

Pobeda ultranacionaliste Kalina Đorđeskua u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji upalila je alarm u Briselu, sedištu EU i NATO, zbog straha da bi zemlja koja ima najdužu granicu sa Ukrajinom od svih članica Unije, mogla da padne pod uticaj vlasti u Moskvi.

Gruzija, Moldavija i sad Rumunija? Navodi se u analizi portala "Politico". Šokantna pobeda Đorđeskua, koji se pojavio niotkuda najava je neizvesnosti u zemlji sa 19 miliona stanovnika, koja ima ključan položaj na istoku Evrope.

Preporučujemo

Reformistkinja Elena Laskoni iz saveza "Spasimo Rumuniju" je drugoplasirana i ona će izaći na crtu Kalinu Đorđesku 8. decembra. Ona je uozorila da Rumuni moraju da se ujedine kako bi sprečili da njihova zemlja padne pod uticaj Rusije, koja ih je okupirala posle Drugog svetskog rata.

Na mitingu u Bukureštu ona je urgirala građanima da ne dozvole da "Rusija iskoristi njihovu frustriranost aktuelnim establišmentom".

Rezultati prvog kruga izbora u nedelju bili su šokantni jer se na Rumuniju gleda kao na pouzdanu članicu EU i NATO saveznika u oštrom kontrastu sa manjim zemljama poput Mađarske, Slovačke i Bugarske, koje imaju velikih problema sa vladavinom prava i proruskim sklonostima.

Ako bi Bukurešt takođe skrenuo ka više anti-EU, proruskom putu, to bi ozbiljno ugrozilo sposobnost EU da funkcioniše, što bi otežalo izgradnju konsenzusa među zemljama članicama. Đorđesku, koji ne pripada nijednoj političkoj stranci i ima oko 3,8 miliona pratilaca na društvenim mrežama, na mnogo načina odgovara modelu radikalnog desnog populiste iz 2024.

On govori otvoreno, izbegava zapadnu ideologiju, mrze ga mejnstrim mediji i član je je kluba skeptika EU i NATO.

"Rezultat ovog tihog, ali ekstremističkog, proruskog kandidata je deo hibridnog rata Rusije protiv evropske demokratije", rekao je Zigfrid Murešan, konzervativni rumunski poslanik u Evropskom parlamentu.

Zaista, iznenađujućii rezutat izbora u Rumuniji poklapa se sa širim pokušajima Rusije da uvede zemlje članice EU ili u njenom susedstvu u promoskovski tabor. Izborni posmatrači su upozorili na napore da se utiče na ishod nedavnih izbora u Moldaviji i Gruziji.

U međuvremenu, lideri Mađarske i Slovačke, obe u EU, već zastupaju proruske stavove, a uskoro bi im se mogla pridružiti i Češka, ako bivši premijer Andrej Babiš pobedi na parlamentarnim izborima sledeće godine.

"Ako pratite šta Rusi rade u ovom regionu, znate da im je Rumunija super važna", rekao je Milan Nič, analitičar nemačkog Saveta za spoljne poslove. "Njihov plan je da odseku Rumuniju od Crnog mora. To je uobičajena ruska knjiga!

Do sada je Rumunija, koja se graniči sa Ukrajinom na istočnoj ivici bloka, igrala ulogu podrške u podršci Zapada Kijevu. Sukob je, na primer, podigao strateški značaj vazdušne baze Mihail Kogalničeanu na Crnom moru.

Ali sve bi se to moglo okrenuti naopako ako Đorđesku pobedi. Zabrinutost o mogućem još nedokazanom mešanju Rusije u rumunske izbore pokreće činjenica da je on pobedio sa 22,94 odsto glasova uprkos tome što nema podršku stranke i ankete su potpuno promašile njegovu popularnost.

"On je proizvod vakuuma u rumunskoj politici i verovatno ruskog novca. Ako odjednom možete da potrošite toliko novca na TikTok, to postavlja pitanja", dodao je Nič.

Ultranacionalistički kandidat pobedio je Elenu Laskoni iz saveza "Spasimo Rumuniju" koja je osvojila 19,8 odsto glasova.

Zigfrid Murešan, ličnost visokog profila u konzervativnoj Evropskoj Narodnoj partiji, povukao je vezu između Rumunije i Moldavije, gde je proevropska predsednica Maja Sandu u više navrata upozoravala na velike napore Rusije da natera izbore u svojoj zemlji ka promoskovskim kandidatima.

"Pre tri nedelje, Moldavija je odbacila takav uticaj i izabrala proevropskog predsednika. Sada Rumuni moraju da urade isto", dodao je Murešan.

Sada, u Briselu strahuju da bi Đorđesku mogao da pobedi u drugom krugu 8. decembra, dodajući Rumuniju na rastuću listu zemalja čiji lideri kritikuju EU i NATO i prijateljski s prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

I mađarski premijer Viktor Orban i Slovački premijer Robert Fico osudili su napore Zapada da pomognu Ukrajini u borbi protiv ruskog agresorskog rata. Georgesku je kritikovao činjenicu da SAD imaju antiraketni štit baziran u Rumuniji i opisao Putina kao "čoveka koji je voleo svoju zemlju".

Tanasis Bakolas, generalni sekretar EPP, upozorio je da je Georgeskuov nastup dokaz rastućeg "ekstremizma" širom EU.

"Ova borba protiv populizma, protiv ekstremizma nema kraja i mora da se nastavi", rekao je on.

Nisu svi preterano zabrinuti da će Đorđesku postati sledeći rumunski vođa. Trajan Basesku, predsednik Rumunije od 2004. do 2014. godine, rekao je da ne veruje da će Đorđesku pobediti u drugom krugu i da su Rumuni uglavnom i dalje „veoma pozitivni" prema EU i NATO.

Ali, upozorio je, Rumunski glasači su bili "veoma ljuti" što se korupcija vratila u njihovu zemlju i što je pravosudni sistem ponovo "pod političkom kontrolom".

"To bi moglo dovesti do poraza vladajućih partija u zemlji na predstojećim parlamentarnim izborima", rekao je on i nastavio:

"Ono što su dve stranke u vladajućoj koaliciji uradile u poslednje dve godine je katastrofa", rekao je, misleći na Socijaldemokratsku partiju i Nacionalno-liberalnu partiju.

(Telegraf.rs)