Ona je bila sve, samo ne klasična princeza: Lovila je tigrove, vozila se u Rols-Rojsu i umalo ubila muža

Abida Sultan bila je sve, samo ne klasična princeza. Nosila je kratku kosu, lovila je tigrove i igrala je polo. Od svoje devete godine je letela avionima i vozila se Rols-Rojsom.

Rođena je 1913. godine u porodici hrabrih "beguma" (muslimanke visokog ranga) koje su vladale severnom kneževskom državom Bopal u Britanskoj Indiji više od jednog veka. Abida je nastavila svoje nasleđe prkošenja stereotipima o ženama uopšte, a pogotovo muslimankama. Odbila je da ispoštuje purdu, da nosi odeću koja je prikriva i da se izoluje od muškaraca.

Preporučujemo

Prestolonaslednica je postala sa 15 godina. Vodila je očev kabinet više od decenije, družila se sa istaknutim indijskim borcima za slobodu i na kraju je u prvim redovima gledala mržnju i nasilje u zemlji nakon što je podeljena 1947. godine da bi se stvorio Pakistan.

Od malih nogu je bila negovana da preuzme mantiju vladara pod vođstvom svoje bake, Sultan Džehan, stroge žene, pobornika discipline, koja je bila vladarka Bopala, piše BBC.

U svojoj autobiografiji iz 2004. godine, Memoari jedne pobunjeničke princeze, Abida piše o tome kako je morala da se probudi u četiri ujutru da bi pročitala Kuran, a zatim nastavila sa danom ispunjenim aktivnostima - koje su uključivale učenje o sportu, muziku i jahanje - ali je uključivao i poslove poput čišćenja poda i kupatila.

"Nama devojkama nije bilo dozvoljeno da osećamo bilo kakvu inferiornost zbog svog pola. Sve je bilo jednako. Imale smo svu slobodu koju je imao dečak; mogle smo da jašemo, da se penjemo na drveće, da igramo bilo koju igru. Nije bilo ograničenja", rekla je u intervjuu o svom detinjstvu.

Abida je imala žestoku, nezavisnu crtu čak i kao dete, i pobunila se protiv svoje bake kada ju je naterala na purdu (običaj da se žene skrivaju od očiju javnosti nošenjem posebne odeće) u dobi od 13 godina. Njen bezobrazluk u kombinaciji sa očevom širokogrudnošću pomogao joj je da izbegne ovu praksu do kraja života.

Kao naslednica prestola Bopala, Abida je imala šansu da postane deo kraljevske porodice susedne kneževske države Kurvai kada se sa 12 godina udala za Sarvara Ali Kana, svog prijatelja iz detinjstva i vladara Kurvaija. Svoje nikah (venčanje), o čemu nije imala pojma, opisala je u urnebesnim detaljima u svojim memoarima.

Ona je istakla kako za venčanje nije imala pojma sve dok jednog dana, dok se tukla jastucima sa svojim rođacima, nije u sobu ušla njena baka i zamolila je da se obuče za venčanje. Ali, niko joj nije rekao da je ona mlada.

"Niko me nije pripremio niti uputio kako da se ponašam, tako da sam bila iznenađena kada sam ušla u prostoriju gde se održavala ceremonija, gurala okupljene žene sa puta, otkrivenog lica, dureći se kao i obično što sam ponovo izabrana za neki novi eksperiment", piše ona, prenosi BBC.

Venčanje je bilo kratko kao i Abidin brak, koji je trajao manje od jedne decenije.

Bračni život je bio težak za Abidu, ne samo zbog njene mladosti, već i zbog njenog strogog, pobožnog vaspitanja. Iskreno opisuje kako su nedostatak znanja i nelagoda u vezi sa seksom uticali na njen brak.

"Odmah nakon venčanja, ušla sam u svet bračne traume. Nisam znala da će me 'konzumacija' koja je usledila ostaviti tako užasnutu, otupelu i nečednu", piše ona i dodaje da nikada nije mogla da se natera da "prihvati bračne odnose između muža i žene". To je dovelo do raspada njenog braka.

U svom radu o intimnosti i seksualnosti u autobiografskim spisima muslimanskih žena u Južnoj Aziji, istoričar Siobhan Lambert-Hurlei naglašava kako Abidino iskreno razmišljanje o seksualnoj intimnosti sa njenim mužem razbija stereotip da muslimanske žene ne pišu o seksu, predstavljajući nepokolebljiv glas na temu.

Nakon što se njen brak raspao, Abida je napustila svoj bračni dom u Kurvaiju i vratila se u Bopal. Ali jedini sin para, Šahriar Mohamad Kan, postao je predmet ružnog spora oko starateljstva. Frustrirana dugotrajnom bitkom i ne želeći da se rastane od sina, Abida je preduzela hrabar korak da natera svog muža da se povuče.

Tople noći u martu 1935. godine, Abida je vozila tri sata ravno do kuće svog muža u Kurvaiju. Ušla je u njegovu spavaću sobu, izvadila revolver, bacila ga mužu u krilo i rekla: "Pucaj u mene ili ću ja pucati u tebe".

Foto: Wikipedia

Ovaj incident, zajedno sa fizičkim sukobom između para u kojem je Abida izašla kao pobednik, stavio je tačku na spor oko starateljstva. Nastavila je da odgaja sina kao samohrana majka, dok je žonglirala sa svojim dužnostima prestolonaslednika. Vodila je državni kabinet od 1935. do 1949. godine, kada je Bopal spojen sa indijskom državom Mahdja Pradeš.

Abida je takođe prisustvovala konferencijama za okruglim stolom - koje je sazvala britanska vlada da odluči o budućoj vladi Indije - tokom kojih se susrela sa uticajnim liderima poput Mahatme Gandija, Motilala Nehrua i njegovog sina Džavaharlala Nehrua, koji je trebalo da postane prvi premijer Indije.

Takođe je iz prve ruke iskusila pogoršanje odnosa između Hindusa i muslimana i nasilje koje je izbilo nakon podele Indije 1947. godine.

U svojim memoarima Abida opisuje diskriminaciju sa kojom je počela da se suočava u Bopalu; kako je njena porodica, koja je tu živela u miru generacijama, počela da se tretira kao "autsajderska". U jednom od svojih intervjua govorila je o posebno uznemirujućem sećanju na nasilje koje je izbilo između Hindusa i muslimana.

Jednog dana, nakon što ju je indijska vlada obavestila da će voz sa muslimanskim izbeglicama stići u Bopal, otišla je na železničku stanicu da nadgleda dolazak.

"Kada su se kupei otvorili, svi su bili mrtvi", rekla je ona i dodala da su je upravo to nasilje i nepoverenje nagnali da se 1950. godine preseli u Pakistan.

Abida je otišla tiho, samo uz sina i nadom u svetliju budućnost. U Pakistanu se zalagala za demokratiju i prava žena kroz svoju političku karijeru. Na kraju života živela je u Karačiju, gde je i umrla 2002.

Nakon što je otišla u Pakistan, indijska vlada je postavila njenu sestru za prestolonaslednicu. Ali Abida je još uvek poznata u Bopalu, gde je ljudi nazivaju njenim nadimkom "bia huzoor" - sestro gospodine.

"Religijska politika u poslednjih nekoliko godina uništila je njeno nasleđe i o njoj se više ne govori toliko", kaže novinar Šams Ur Rehman Alavi, koji istražuje žene vladarke Bopala.

"Ali njeno ime verovatno neće uskoro biti zaboravljeno", dodaje.

(Telegraf.rs)