Ruska ratna ekonomija je na ivici kolapsa, a mir bi mogao da bude još gori za Vladimira Putina

Ruska ekonomija neće moći da podrži rat predsednika Vladimira Putina protiv Ukrajina nakon 2025. godine ali bi kraj sukoba mmogao da predstavlja egzistencijalnu pretnju njegovom režimu, navode stručnjaci.

U analizi objavljenoj ranije ovog meseca u časopisu "Foreign Policy", Mark R. DeVore, viši predavač na Fakultetu za međunarodne odnose Univerziteta Sent Endruz, i Aleksandar Mertens, profesor finansija na Nacionalnoj akademiji Kijevo-Mogiljanske, objasnili su kako Rusija nije u stanju da proizvede dovoljno opreme da nadoknadi velike gubitke na bojnom polju.

Preporučujemo

Na primer, vojska gubi oko 320 tenkova i artljerijskih sistema mesečno, dok ruske fabrike mogu da ih proizvedu samo 20 mesečno, zbog čega je Kremlj primoran da koristi zastarele sovjetske zalihe, prenosi "Fotune".

Međutim, ni to nije dovoljno, i prema proceni DeVorea i Mertensa, Rusija će ostati bez ovog naoružanja tokom 2025. godine.

Pored toga, Rusija mesečno gubi i oko 155 borbenih vozila pešadije, dok njena odbrambena industrija može da proizvede samo 17 mesečno. Ekonomija ponude i potražnje kada su u pitanju artiljerijske granate i vojnici takođe nije održiva.

"Rusija ne može nastaviti vođenje ovog rata nakon kraja 2025. godine, kada će početi da ostaje bez ključnih sistema naoružanja", navodi se  izveštaju.

Međutim, mobilizacija ekonomije u svrhu podrške ratu ostavila je Kremlj ranjivim i na eventualni završetak neprijateljstava. DeVore i Mertens su istakli da će smanjenje ogromne potrošnje na odbranu izazvati ekonomsku recesiju i ostaviti na hiljade ljudi bez posla.

"Iskustva drugih društava posebno evropskih država nakon Prvog svetskog rata pokazuju da horde demobilisanih vojnika i nezaposlenih radnika u odbrambenoj industriji predstavljaju recept za političku nestabilnost", upozorili su oni.

Rat je takođe izobličio sastav ruske ekonomije, favorizujući odbrambene firme na račun malih i srednjih preduzeća, koja služe civilnom sektoru, a koja neće moći da apsorbuju vojnike i radnike raseljene završetkom rata.

Prema DeVoreu i Mertensu, mirovni sporazum bi Putina doveo pred tri neprihvatljive opcije. Prva bi bila smanjenje vojske i odbrambene industrije, što bi izazvalo recesiju koja ugrožava režim. Druga opcija je održavanje velike vojske, što bi na kraju ugušilo ekonomski rast.

"Pošto su iskusili pad Sovjetskog Saveza iz sličnih ekonomskih razloga, ruski lideri će verovatno pokušati da izbegnu ovu sudbinu", dodali su.

Treća opcija je održavanje vojske i korišćenje iste za prisvajanje resursa "drugim rečima, korišćenje osvajanja i pretnji za finansiranje vojske".  Ukazali su na morske gasne rezerve u Crnom moru, druge prirodne resurse u Ukrajini ili ukidanje zapadnih sankcija kao mogućnosti.

"Ruski prenaduvani vojni sektor podstiče Kremlj da koristi vojsku za eksploataciju resursa iz susednih država", naveli su DeVore i Mertens. "Alternativa je demobilizacija i upadanje u recesiju ili beskonačno finansiranje prekomerne vojske i odbrambene industrije predstavlja egzistencijalnu pretnju Putinovom režimu".

Mir, u nekom obliku, mogao bi doći pre nego kasnije jer novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp daje signale da želi da pronađe način za zaustavljanje borbi.

Za sada, aktuelni predsednik Džozef Bajden žuri da pomogne Kijevu pre nego što Tramp preuzme dužnost. Bela kuća je nedavno omogućila Ukrajini da ispaljuje američke dalekometne rakete na rusku teritoriju, nakon što je Severna Koreja poslala vojnike da pomognu Putinu.

(Telegraf.rs)