"Kao da mi je neko utrljao čili u oči": U najzagađenijem gradu na svetu više ne može normalno da se živi

U prvoj klinici u Nju Delhiju posvećenoj bolestima uzrokovanim zagađenjem, Dipak Radžak se bori da dođe do daha.

Astma ovog 64-godišnjaka pogoršala se poslednjih dana, pa ga je ćerka hitno odvela u kliniku, zabrinuta zbog njegovog sve lošijeg zdravstvenog stanja.

Preporučujemo

Sedeći u čekaonici, Radžak je za CNN rekao da je ostao "veoma bez daha" i da ne može prestati da kašlje.

"Nemoguće je disati. Upravo sam došao autobusom i imao sam osećaj da se gušim", kaže on.

Specijalistička klinika u bolnici Ram Manohar Lohija (RML) u Delhiju otvorena je prošle godine kako bi se pružila pomoć sve većem broju pacijenata pogođenih opasnim zagađenjem vazduha, koje se svakog zimskog perioda dodatno pogoršava u glavnom gradu Indije.

Napolju se od kraja prošlog meseca nad gradom nadvio gust sloj otrovnog smoga, koji grebe grlo, pretvara dan u noć, ometa letove, zaklanja zgrade i ugrožava živote miliona ljudi.

Prema globalnim monitorima kvaliteta vazduha, prošle nedelje nigde na planeti vazduh nije bio tako štetan za ljudsko zdravlje.

Situacija je postala toliko loša da je glavna ministarka Delhija, Atiši, koja koristi samo jedno ime, proglasila "medicinsku vanrednu situaciju", pa su vlasti zatvorile škole i apelovale na ljude da ostanu kod kuće.

Ali to nije opcija i za Radžaka, koji se oslanja na svoj posao u hemijskoj čistionici kako bi prehranio porodicu.

"Šta mogu da uradim? Moram da izađem iz kuće i idem na posao", kaže on. "Ako ne zaradim novac, kako ću jesti? Kada izađem iz kuće, grlo mi se potpuno zapuši. Do večeri imam osećaj kao da sam bez života."

Radžak je već jednom ove godine bio hospitalizovan jer mu je smog pogoršao astmu.

Bez ikakvog znaka poboljšanja kada je reč o opasnom zagađenju, njegova ćerka Kadžal Radžak kaže da se boji da će njen otac morati ponovo u bolnicu – što je dodatni finansijski teret dok se već bore da plate inhalatore i skupe dijagnostičke testove.

Čak i odlazak s ocem u kliniku bio je opasan, kaže ona.

"Ne možete videti šta vam je ispred nosa", kaže Kadžal. "Bili smo na autobuskoj stanici i nismo mogli da vidimo ni broj autobusa, niti da li autobus uopšte dolazi – toliko je maglovito bilo."

"Kao da mi je neko utrljao čili u oči"

U nekim delovima Delhija ove sedmice, nivoi zagađenja premašli su 1.750 na Indeksu kvaliteta vazduha, prema IQAir-u, koji prati globalni kvalitet vazduha. Očitavanje iznad 300 smatra se opasnim za zdravlje.

U sredu je očitavanje za najmanji i najopasniji zagađivač, PM2.5, bilo više od 77 puta veće od bezbednih nivoa koje je postavila Svetska zdravstvena organizacija.

CNN je kontaktirao Indijsko ministarstvo za šumsko okruženje i klimatske promene za komentar.

Kada se udahne, PM2.5 ulazi duboko u plućno tkivo, gde može preći u krvotok, a povezano je sa astmom, bolestima srca i pluća, rakom, kao i drugim respiratornim oboljenjima, te kognitivnim oštećenjima kod dece.

CNN je razgovarao sa desetak stanovnika Delhija tokom prošle nedelje – većina njih je rekla da ima poteškoća sa disanjem zbog zagađenja. Nekoliko njih je opisalo osećaj gušenja jer im je zagađeni vazduh izazivao pečenje u očima i svrab u grlu.

"Osećam se kao da mi je neko utrljao čili u oči", rekao je Mohamad Ibrahim, dugogodišnji vozač auto-rikše u tom gradu, dodajući da ga stalno bole grudi od rada na otvorenom u zagađenom gradu tokom celog dana.

"Kada se vratim kući uveče i operem ruke i lice, crna materija izlazi iz mog nosa. To se nikada ranije nije dešavalo", rekao je Ibrahim.

Kao i Radžak, Ibrahim ne može da si priušti da prestane da radi, iako mu zdravlje trpi.

"Ako ne izađem da radim, kako ću da napunim stomak? Kako ću da platim kiriju? Ja sam siromašan čovek", rekao je on.

Neki osetljivi stanovnici kažu da je postalo teško preživeti u Delhiju. Penzionisani član Indijskog ratnog vazduhoplovstva Aditja Kumar Šukla (64) rekao je da pokušava da ne izlazi napolje danima kada je visoka zagađenost.

"Ne možete ništa da uradite da se zaštitite od zagađenja, čak i ako ste u kući, zagađenje ulazi i unutra jer je vazduh veoma prljav", rekao je on CNN-u iz delhijske bolnice Batra, gde se leči od astme.

Šukla je rekao da je ove godine bio hospitalizovan tri puta i da bi voleo da se preseli iz grada da može.

"To izaziva stres, i veoma je opasno, ali u ovom trenutku, gde da idem?", rekao je. "Veoma me ljuti, želim da odem iz Delhija, ali u Indiji nema uslova, naročito za ljude sa astmom i bolestima pluća."

Na klinici za zagađenje, doktor Amit Džindal kaže da su on i njegove kolege primetili značajan porast pacijenata sa problemima sa grudima i plućima od kada su nivoi zagađenja eksplodirali. Potvrdio je da je ovaj porast direktno povezan sa smogom.

Pacijenti pate od upornog kašlja, problema sa grudima i plućima, kao i pečenja u očima, ali oni koji već imaju zdravstvene probleme kao što su Radžak i Šukla, ili oni koji rade na otvorenom, više su ugroženi, kaže Džindal.

Doktor Gaurav Džajn, pulmolog u bolnici Batra, kaže da čak i nepušači razvijaju hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP) – stanje pluća koje ograničava protok vazduha i izaziva probleme sa disanjem.

"Mnogi pacijenti koji hronično udišu zagađivače, koji rade u blizini prašnjavih područja, razvijaju HOBP", kaže on. "Njihova pluća su nezdrava; razvijaju kratkoću daha u prilično ranom dobu u poređenju sa normalnom populacijom i imaju povećan rizik od raka pluća."

Dugoročna kriza

Delhi se bori sa visokim nivoima zagađenja vazduha više od dve decenije.

Kvalitet vazduha pogoršava se svake godine kako letnja vrućina popušta pred hladnijim mesecima. Dani bez vetra znače da smog od požara na poljoprivrednim otpadima, termoelektrana na ugalj i saobraćaja prekrivaju nebo grada.

Indijska vlast za zagađenje vazduha je u nedelju saopštila da su nekoliko delova Delhija imali "težak" kvalitet vazduha i pokušali da smanje smog, primenjujući hitne mere, uključujući obustavu saobraćaja kamiona koji nisu od esencijalnog značaja i obustavu građevinskih radova.

Zvaničnici takođe prskaju ulice vodom i supstancama za smanjenje prašine, te pojačavaju čišćenje ulica.

Međutim, stručnjaci kažu da su ovi napori, koji se primenjuju svake godine, samo privremene mere koje ne rešavaju osnovne uzroke zagađenja vazduha.

"U pogledu stvarnih akcija za smanjenje emisija na izvoru, bilo je vrlo ograničeno, i mogu prilično sigurno reći da intenzitet odgovora vlade na smanjenje ovih opasnih nivoa zagađenja ne odgovara intenzitetu vanredne situacije u kojoj se nalazimo", rekao je analitičar za životnu sredinu Sunil Dahija.

Godine 2019. indijska vlada je pokrenula Nacionalni program za čist vazduh kako bi poboljšala kvalitet vazduha u gradovima, a nekoliko drugih komiteta osnovano je na nacionalnom i državnom nivou za rešavanje problema zagađenja vazduha.

Međutim, analitičari kažu da se vlade više fokusiraju na hitne odgovore nego na dugoročne napore za poboljšanje kvaliteta vazduha. Dok spaljivanje slame tokom sezone zimske žetve pogoršava nivoe zagađenja, da bi se rešila kriza, zagađenje mora da se rešava tokom cele godine, rekao je Dahija.

"Moramo raditi na sistematskim i sveobuhvatnim akcijama koje smanjuju zagađenje na izvoru, što znači da moramo početi da govorimo o tome koliko se zagađenja emituje iz sektora saobraćaja, energetskog sektora, industrije, otpada i u kojoj geografskoj oblasti", rekao je Dahija.

Na klinici, Kadžal Radžak je zabrinuta zbog pogoršanja zdravlja svog oca, koji ima poteškoća sa disanjem i hodanjem. Ljuta je, ali kaže da ljutnja neće rešiti problem.

"Vlada mora nešto da preduzme", zaključila je ona.

(Telegraf.rs)