Čime je Putin gađao Dnjepar? Poznati stručnjak kaže da je malo verovatno da je koristio ICBM, evo i zašto

Ukrajina je danas optužila Rusiju da je jutros izvela napad na Dnjepar interkontinentalnim balističkim raketama (ICBM), što je jedan zapadni zvaničnik odbacio kao "malo verovatan scenario". Vesti o Putinovim ubojitim raketama dolaze u jeku tenzija, a nakon što je Džo Bajden odobrio da Ukrajina koristi ATACMS da gađa duboko u teritoriju Rusije, što je Kijev i uradio, a potom je juče koristio i britanske rakete Storm Shadow.

I dok svet sa strahom gleda u Moskvu i čeka naredni Putinov potez, budući da je potpisao ukaz kojim se odobrava nova nuklearna doktrina, stručnjaci komentarišu da je malo verovatno da je udario interkontinentalnim balističkim raketama na Ukrajinu.

Preporučujemo

Pavel Podvig, analitičar i stručnjak za nuklearno oružje je na društvenim mrežama obrazložio zašto misli da je malo verovatno da Moskva koristi ICBM za napad na Dnjepar.

Podvig, koji je naučni saradnik Centra za proučavanje kontrole naoružanja pri Moskovskom institutu za fiziku i tehnologiju, rekao je da upotreba ICBM-a na meti tako blizu "nema mnogo smisla".

"Razdaljina od Kapustin Jara do Dnjepra je oko 800 kilometara, to nije interkontinentalna udaljenost", naveo je Podvig.

ICBM su balističke rakete koje mogu da pređu razdaljinu veću od 5.500 kilometara. Prvi ukrajinski izveštaji govorili su da je korišćen RS-26. Međutim, Podvig tvrdi da je ruski raketni program RS-26 "zaustavljen" 2018. godine.

"Ne može se isključiti da je RS-26 vraćen iz ’penzionije‘ radi napada, ali to implicira da je Rusija imala određeni broj ovih projektila u skladištu skoro deset godina“, rekao je on.

"To nije nemoguće, ali je malo verovatno", rekao je stručnjak za nuklearno oružje.

Podvig je istakao i da mnoge interkontinentalne balističke rakete imaju minimalnu razdaljinu koju moraju da prelete.

Takođe nije bilo nagoveštaja da je Moskva unapred obavestila Vašington o napadu, što je neophodno prema uslovima sporazuma između SAD i Sovjetskog Saveza iz 1988. godine. Sporazum predviđa obaveštenje, ne manje od 24 sata unapred, o planiranom datumu, području lansiranja i oblasti udara za svako lansiranje ICBM ili SLBM.

Sporazumom je takođe predviđeno da se ova obaveštenja dostavljaju preko centara za smanjenje nuklearnog rizika. Sporazum je stupio na snagu danom potpisivanja.

Podvig je završio svoja razmišljanja rečima: "Pozvao bih ljude da ostanu mirni, a ne da automatski pretpostavljaju da je 'interkontinentalno' nešto inherentno i odmah opasno. Ali to treba shvatiti ozbiljno. Svi treba da budu oprezni u pogledu iznošenja tvrdnji ili slanja i tumačenja signala“, naveo je Podvig.

(Telegraf.rs)