Ukrajinski front može da se "sruši" ukoliko Rusija ovo uradi: Pred Kijevom ozbiljni problemi

Odluka predsednika Bajdena da Ukrajini obezbedi protivpešadijske mine i dozvoli upotrebu raketa dugog dometa na ruskoj teritoriji dolazi u trenutku kada ruska vojska ubrzava svoje osvajanje duž linije fronta.

Podaci Instituta za proučavanje rata (ISW) pokazuju da je Rusija 2024. godine osvojila skoro šest puta više teritorije nego 2023. i da napreduje ka ključnim ukrajinskim logističkim čvorištima u istočnom regionu Donbasa.

U međuvremenu, iznenadni upad Ukrajine u rusku oblast Kursk jenjava. Ruske trupe potisnule su ofanzivu Kijeva unazad. Stručnjaci su doveli u pitanje uspeh ofanzive, a jedan je nazvao "strateškom katastrofom" s obzirom na nedostatak ljudstva sa kojim se Ukrajina suočava.

Ovaj razvoj događaja dolazi u vreme povećane neizvesnosti kada se nazire druga administracija Donalda Trampa. Novoizabrani američki predsednik obećao je da će privesti kraju rat kada preuzme dužnost u januaru, a neki strahuju da bi mogao da smanji buduću vojnu pomoć Ukrajini.

Rusija napreduje na istoku Ukrajine

U prvih nekoliko meseci rata, linija fronta se brzo kretala, a Rusija je brzo osvajala položaj pre nego što je potisnuta ukrajinskom kontraofanzivom. Ali 2023. nijedna strana nije postigla bilo kakav veći uspeh.

Ali novi podaci sugerišu da je priča iz 2024. povoljnija za Rusiju. ISW svoju analizu zasniva na potvrđenim snimcima sa društvenih mreža i izveštajima o kretanju trupa.

Na osnovu njih, vidi se da su moskovske snage do sada ove godine zauzele oko 2.700 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije, u poređenju sa samo 465 kvadratnih kilometara u celoj 2023. godini, što je skoro šestostruko povećanje.

Foto: Tanjug/AP

Dr Marina Miron, istraživač odbrane na Kings koledžu u Londonu, sugerisala je za BBC da postoji mogućnost da bi ukrajinski istočni front "mogao da se sruši" ako Rusija nastavi da napreduje ovim tempom.

Više od 1.000 kvadratnih kilometara osvojeno je između 1. septembra i 3. novembra, što sugeriše da se napredovanje ubrzalo poslednjih meseci. Dve oblasti koje snose najveći teret ovih napretka su Kupijansk u oblasti Harkova i Kurahovo, odskočna daska do ključnog logističkog čvorišta Pokrovsk u regionu Donjecka.

Kupijansk i oblasti istočno od reke Oskil oslobođeni su u ofanzivi u Harkovu 2022. godine, ali je Rusija progresivno ponovo zauzimala ovu drugu oblast. U nedavnom ažuriranju obaveštajnih podataka, britansko Ministarstvo odbrane je saopštilo da ruske snage pokušavaju da probiju severoistočnu periferiju grada.

Snimak objavljen 13. novembra i koji je verifikovao BBC je u skladu sa ovom analizom. Video-snimak prikazuje konvoj ruskog oklopnog naoružanja koji je odbijen nakon što je stigao na četiri kilometra od ključnog mosta u Kupjansku, poslednjeg većeg prelaza u tom području.

Iako ovi izveštaji ne znače nužno kontrolu nad nekim područjem, oni indirektno ukazuju na to koliko je odbrambena linija Ukrajine postala rastegnuta.

Pukovnik Jevgenij Sasiko, bivši šef strateške komunikacije u ukrajinskom generalštabu, rekao je da Rusija postavlja "moćne čeljusti" oko bokova grada koji polako "brusi" svoju odbranu dok se ne sruše. Snimci iz grada koje je verifikovao BBC pokazuju ogromna razaranja, a stambene zgrade su teško oštećene.

Foto: Tanjug/AP

ISW zaključuje da Moskva sada ima ukupno 110.649 kvadratnih kilometara u Ukrajini. Poređenja radi, ukrajinske snage su zauzele nešto više od 1.171 kvadratnih kilometara u prvom mesecu svog upada u Kursk - iako su ruske snage sada ponovo zauzele skoro polovinu te teritorije.

Analiza koju je sproveo BBC Rusija potvrdila je da je najmanje 78.329 vojnika ubijeno od početka invazije Rusije u februaru 2022. godine, pri čemu su gubici Moskve od septembra do novembra ove godine više od jedan i po puta veći od u istom periodu 2023.

Gubici su pojačani pristupom "mašina za mlevenje mesa" za koji se navodi da ga favorizuju ruski komandanti – koji opisuje talase regruta bačenih ka ukrajinskim položajima u pokušaju da iscrpe trupe.

Uprkos napretku Rusije, neki stručnjaci su primetili da je stvarna brzina ofanzive i dalje spora. Dejvid Hendlman, vojni analitičar, sugerisao je da se ukrajinske trupe na istoku polako povlače kako bi sačuvale ljudstvo i resurse, umesto da trpe širenje kolapsa.

Upad u Kursk

Ukrajina je u avgustu započela šokantni upad u rusku oblast Kursk. Nejasno je zašto je Rusiji trebalo toliko vremena da odgovori na operaciju, u kojoj su kijevske trupe brzo preuzele kontrolu nad nizom pograničnih zajednica.

Dr Miron je sugerisala da, iako će Kremlj trpeti unutrašnju političku cenu sve dok se upad nastavi, ruski generalštab je želeo da zadrži ukrajinske snage vezane u Kursku dok su njene snage ostvarivale uspehe na drugim mestima duž linije fronta. Ali Moskva sada očigledno namerava da povrati teritoriju izgubljenu na sopstvenom tlu. Oko 50.000 vojnika je raspoređeno u regionu.

Provereni video snimci iz regiona Kurska pokazuju da se vode žestoke borbe – i da Rusija trpi znatne gubitke u ljudstvu i opremi. Ali podaci jasno pokazuju da se ukrajinska kontrola nad regionom smanjuje. Od početka oktobra, ruski kontranapadi su povratili oko 593 kvadratnih kilometara teritorije u pograničnom regionu, pokazuju podaci ISW.

Foto: Tanjug/Russian Defense Ministry Press Service photo via AP

Upad u Kursk je u početku bio velika blagodat za Ukrajinu u smislu morala u vreme ozbiljnih neuspeha, a smelost operacije bila je podsetnik na njenu sposobnost da iznenadi i naudi svom neprijatelju.

Ali dr Miron je rekla da je upad na Kursk bio trenutak "sjaja", on je bio i "strateška katastrofa" za Ukrajinu.

"Cela ideja je bila da se možda dobije neka politička poluga u potencijalnim pregovorima, ali da se vojno odvuku ruske snage iz Donbasa kako bi se oslobodio Kursk. Umesto toga, vidimo da su ukrajinske jedinice vezane tamo", objašnjava dr Miron.

Poznato je da se neke od najiskusnijih i najefikasnijih jedinica Kijeva bore u Kursku. U ofanzivu su uključene i mehanizovane jedinice opremljene najsavremenijim zapadnim oklopima.

Ukrajinski lideri su nagovestili da se nadaju da će upad naterati Moskvu da preusmeri neke od svojih snaga iz istočne Ukrajine, usporavajući rusko napredovanje tamo. Umesto toga, stručnjaci kažu da je većina pojačanja premeštena u Kursk iz delova Ukrajine gde borbe nisu toliko intenzivne.

"Prema ukrajinskim vojnicima sa različitih delova fronta, ruske trupe koje su pojačavale Kursk uglavnom su povučene iz Hersona i Zaporožja", rekao je za BBC Jurij Klavilije, kopneni analitičar Međunarodnog instituta za strateške studije.

"Tamo borbe nisu tako intenzivne kao na istoku. Neke ruske jedinice koje su napale Harkov takođe su preusmerene na Kursk, pošto je Ukrajina uspela da zaustavi ruske napade tamo", dodao je on.

Foto:Tanjug/AP

Važnost teritorije za obe strane je snaga koju ona daje njihovoj poziciji u svim potencijalnim pregovorima. Iako se nije razgovaralo o mirovnim pregovorima, novoizabrani američki predsednik Tramp tvrdi da bi mogao da okonča rat u roku od 24 sata, ne govoreći tačno kako.

U Ukrajini i dalje postoji strah da bi Tramp mogao da smanji vojnu pomoć kao sredstvo da primora Kijev za sto. Predsednik Volodimir Zelenski rekao je da "misli da će izgubiti rat ako se smanji pomoć".

"Imamo svoju proizvodnju, ali to nije dovoljno da prevladamo i mislim da nije dovoljno da opstanemo", rekao je on.

(Telegraf.rs)