Nuklearno oružje nije jedini način da Putin odgovori zapadu: Može da primeni i ovu lukavu taktiku

Moskva je zapretila da će uzvratiti zbog odluke koju su donele SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo da dozvole korišćenje njihovih raketa dugog dometa u napadima unutar ruske teritorije i upozorila je da ništa nije isključeno...

Ranije ove nedelje, Kremlj je najavio zvaničnu promenu svoje nuklearne doktrine koja predviđa mogući nuklearni odgovor na napade na ruskom tlu uz pomoć NATO-a. Sada se ceo svet brine koliko daleko je Vladimir Putin spreman da ide? Odnosno, koliko je verovatno da će Rusija upotrebiti nuklearno oružje u ratu sa Ukrajinom?

Preporučujemo

Kremlj je već koristio svoj strateški arsenal tokom ukrajinskog sukoba, u pokušaju da odvrati zapadnu umešanost. Ali uprkos svim pretnjama, SAD su rekle da nisu videle znake neobičnog kretanja kada je reč o ruskim skladištima nuklearnog oružja, što sugeriše da nije došlo do promene u fizičkom pozicioniranju taktičkih bojevih glava.

Većina stručnjaka misli da je malo verovatno da Rusija, bar sada, iskoristi nuklearno oružje, ali su oprezni...

Pavel Podvig, viši istraživač Instituta UN za istraživanje razoružanja, rekao je da ne veruje da je bacanje bombe u Ukrajinu na listi opcija Moskve "pre svega zato što to ne bi pomoglo u postizanju bilo kakvih vojnih ciljeva, a Rusija u ovom trenutku napreduje".

Štaviše, upotreba nuklearnog oružja u sukobu po prvi put od 1945. godine ujedinila bi veliki deo sveta protiv Rusije na načine koje Moskva nije mogla lako predvideti, tvrdi Podvig.

"Dakle, to bi bila ozbiljna kocka. Ali ne mogu, međutim, da isključim da je Kremlj spreman da rizikuje. Pogotovo ako Moskva oseća da može da računa na slab odgovor. Ne znamo da li može", naveo je Podvig na društvenoj platformi Bluesky.

Kako još Rusija može da udari na Zapad?

Moskva je pokazala veliku dozu mašte u svojoj upotrebi hibridne taktike, koja se odvija u "sivoj zoni" između mira i rata, protiv svojih neprijatelja, piše Guardian.

Naoružala je talas ljudi koji migriraju na zapad, usmeravajući ih ka poljskim, litvanskim i finskim granicama sa ciljem da tim zemljama izazove političke poteškoće.

Foto: Tanjug/AP

Ruska vojna obaveštajna služba je izvršila atentate u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Španiji, Austriji i Turskoj i u drugim zemaljama. Planirala je sabotaže, navodno uključujući upotrebu zapaljivih uređaja pronađenih u DHL kargo čvorištima u Nemačkoj i Velikoj Britaniji u julu. Zapadne obaveštajne službe veruju da su pokušaji bombaških napada bili priprema za slične potencijalne napade na letove za Severnu Ameriku.

U SAD i Evropi, ruski internet botovi su pojačali polarizovana pitanja, sa ciljem da olabave društvenu koheziju i ojačaju krajnju desnicu. Rusija je takođe optužena za ometanje GPS signala, posebno iznad Baltika, ometajući navigaciju hiljada putničkih aviona.

Danske vlasti su u sredu navele kineski teretni brod kao najbliži području Baltičkog mora gde su ranije ove nedelje prekinuta dva podmorska komunikaciona kabla. Međutim, Elizabet Brav, ekspert za konflikte u sivoj zoni u Atlantskom savetu, rekla je da to ne isključuje umešanost Rusije.

"Trgovački brodovi obično ne idu i seku podmorske kablove radi zabave. Ono što smo videli je da je Rusija veoma dobra u korišćenju proksija", navodi Brav.

Koje saveznike Rusija može da angažuje?

Moskva ima istoriju "sklapanja privremenih brakova" iz interesa sa saveznicima i punomoćnicima za izvođenje operacija ometanja na zapadu. Prema izveštaju Wall Street journal-a prošlog meseca, Rusija je pružila podatke o ciljanju jemenskim Hutima za gađanje zapadnih brodova u Crvenom moru.

U Velikoj Britaniji, šef MI5, domaće bezbednosne službe, rekao je u oktobru da je ruska obaveštajna služba dramatično pojačala svoju saradnju sa kriminalnim bandama kao deo "trajne misije stvaranja haosa na britanskim i evropskim ulicama: videli smo paljevine , sabotaže i drugo..."

Kako zapad može da odgovori na ruski hibridni rat?

Činjenica da se takvi napadi dešavaju u sivoj zoni, koristeći saradnike i uverljivo poricanje, čini ih posebno teškim za obuzdavanje ili reagovanje. Oni padaju ispod nivoa otvorenog ratovanja, krivična istraga ne čini mnogo da bi Moskvu pozvala na odgovornost, a obaveštajne agencije u zapadnim demokratijama uglavnom su ograničene da reaguju.

"Jednostavno nećemo ometati ruske navigacione signale na vodi ili u vazduhu, jer to može izazvati nesreće“, rekla je Brav.

"Rusi su veoma dobri u ovome. Oni nastavljaju da inoviraju i ako je uspešno, u redu. Ako je efekat zanemarljiv, nema štete, jer neće biti kažnjeni. Veoma je teško shvatiti kako ih kazniti", navodi ona.

(Telegraf.rs)