Kako su Moskva i Kijev postali krvni neprijatelji: Najvažniji događaji u modernoj istoriji Ukrajine
Dana 24. februara 2022. svet je svedočio invaziji Rusije na susednu Ukrajinu. Kako su dve zemlje, nekada deo Sovjetskog Saveza, dospele do ove tačke? Ovo su ključni događaji koji su doveli do krize, kao i neki značajni trenuci koji su se zbili od početka rata pre više od dve godine.
1. decembar 1991: Ukrajina postaje nezavisna
Preporučujemo
Nemačka upozorava građane da se spreme za Treći svetski rat: Biće poligon za stotine hiljada NATO trupa
Zelenski na mukama, naredni potez Amerike ga brine: "Ako to urade, izgubićemo"
Ubrzo nakon raspada Sovjetskog Saveza, Ukrajinci su glasali za nezavisnost. Ukrajinski narod je ubedljivo podržao da njihova zemlja postane suverena država. Ukrajina je tako postala druga najveća zemlja u Evropi po površini, sa značajnom populacijom etničkih Rusa, pišu US News.
5. decembar 1994: Potpisan Budimpeštanski memorandum
Budimpeštanski memorandum o bezbednosnim garancijama potpisan je krajem 1994. godine. Ovaj dokument je rezultat ukrajinskog pristanka na predaju svih nuklearnih oružja iz perioda Hladnog rata Ruskoj Federaciji, čime je Ukrajina postala nenuklearna država. Pre toga, Ukrajina je imala treći najveći nuklearni arsenal na svetu. Memorandum su potpisale Ukrajina, Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Rusija, uz obavezu svih potpisnica da poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine.
Novembar–decembar 2004: "Narandžasta revolucija"
Predsednički izbori između Viktora Juščenka, kandidata orijentisanog ka Zapadu, i Viktora Janukoviča, koga je podržavala Rusija, izazvali su veliku kontroverzu. Juščenko je misteriozno otrovan pre izbora, ali se oporavio. Pobednikom je proglašen Janukovič, ali su izbori bili široko okarakterisani kao namešteni. Ukrajinci su izašli na ulice noseći narandžastu boju, simbol Juščenkove kampanje. Do decembra, demonstranti su uspeli da se izbore za ponovno glasanje, na kojem je Juščenko pobedio.
3. april 2008: Rusija se protivi ukrajinskom članstvu u NATO
Početkom aprila 2008. godine, NATO samit započeo je žustrim raspravama o proširenju Akcionog plana za članstvo (MAP) na Ukrajinu. Da bi postale članice NATO, vojnog saveza 28 evropskih i dve severnoameričke države posvećene očuvanju mira i bezbednosti u oblasti Severnog Atlantika, zemlje prvo moraju da dobiju MAP. Predsednik Rusije, Vladimir Putin, izrazio je protivljenje ukrajinskom članstvu, navodno rekavši predsedniku Džordžu Bušu da Ukrajina "nije prava nacija." NATO nije ponudio MAP Ukrajini.
Novembar 2013–februar 2014: Euromajdan
Nakon što je obećao da će raditi na uspostavljanju odnosa s Evropskom unijom, predsednik Viktor Janukovič, koji je ponovo izabran 2010. godine, menja politički pravac i počinje da orijentiše Ukrajinu ka Rusiji. Ova promena, zajedno sa kontroverznim hapšenjem političke protivnice Julije Timošenko, izaziva masovne proteste zbog percipirane korupcije u vladi. Protesti se šire zemljom, s epicentrom na Trgu nezavisnosti (Majdan) u Kijevu. U sukobima strada najmanje 130 ljudi, uglavnom civila. Janukovič beži u Rusiju, a nova vlast se obavezuje na približavanje Ukrajine Evropskoj uniji.
Februar–mart 2014: Rusija zauzima Krim
Rusija preuzima kontrolu nad Krimom, ukrajinskim poluostrvom sa pretežno etnički ruskim stanovništvom, nakon protesta Euromajdan. Ruske trupe zauzimaju ključne lokacije na poluostrvu, noseći uniforme bez ruskih oznaka. Aneksija izaziva međunarodni bes i osudu Ujedinjenih nacija i Evropske unije.
21. april 2019: Volodimir Zelenski izabran za predsednika Ukrajine
Volodimir Zelenski, bivši komičar, ubedljivo pobeđuje aktuelnog predsednika Petra Porošenka na predsedničkim izborima. Stranka Zelenskog takođe osvaja većinu mesta u parlamentu. U svojoj kampanji Zelenski obećava okončanje rata sa separatistima koje podržava Rusija na istoku Ukrajine i iskorenjivanje korupcije u ukrajinskoj vladi.
Decembar 2021: Putin traži bezbednosne garancije
Početkom 2021. godine, Zelenski započinje obračun sa proruskim ukrajinskim oligarsima, uključujući Viktora Medvedčuka, bliskog prijatelja Vladimira Putina. Kao odgovor, Putin postepeno raspoređuje sve veći broj trupa blizu ukrajinske granice i objavljuje članak u kojem tvrdi da su Rusi i Ukrajinci "jedan narod".
Do decembra, desetine hiljada ruskih vojnika su raspoređeni na granicama, a Putin iznosi zahteve NATO-u i Sjedinjenim Američkim Državama, među kojima je i da Ukrajina nikada ne postane članica NATO. Bajdenova administracija odbacuje ovaj zahtev.
21. februar 2022: Rusija priznaje separatističke ukrajinske regione kao suverene države
Još 2014. godine, ukrajinski regioni Donjeck i Lugansk proglasili su nezavisnost, što je ukrajinska vlada smatrala činom ruskih separatista koje podržava Moskva. U februaru 2022, nakon zategnutih odnosa sa NATO i Zapadom, Vladimir Putin priznao je ove teritorije kao nezavisne države i poslao trupe da "održavaju mir".
24. februar 2022: Rusija započinje invaziju na Ukrajinu
Nekoliko dana nakon priznanja separatističkih teritorija, Rusija je započela sveobuhvatnu invaziju na Ukrajinu, počevši od istočnog regiona Donbasa. Predsednik Volodimir Zelenski proglasio je vanredno stanje u zemlji i prekinuo diplomatske odnose sa Rusijom. Putina su zbog ove invazije osudile mnoge države širom sveta, ali i deo javnosti u Rusiji.
11. septembar 2022: Ukrajinske snage teraju Ruse na povlačenje
Posle meseci ruskog napredovanja, ukrajinske snage uspevaju da povrate više od hiljadu kvadratnih milja teritorije. Rusija gubi gotovo celu severoistočnu oblast Harkova, što je razbesnelo Putina i pokazalo sposobnost Ukrajine da vojno odgovori. Kao odgovor, Rusija napada ukrajinsku infrastrukturu, ostavljajući mnoge građane bez struje i vode.
21. septembar 2022: Putin poziva rezerviste
Putin objavljuje plan za mobilizaciju dodatnih 300.000 vojnika kako bi povratio izgubljene teritorije. Ova odluka izaziva veliko nezadovoljstvo, uz izveštaje o regrutaciji muškaraca starijih od predviđene starosne granice. Kao odgovor, hiljade mladih ruskih muškaraca beže iz zemlje, mnogi bez namere da se vrate.
5. oktobar 2022: Rusija anektira četiri ukrajinske oblasti
Putin potpisuje dokumente kojima Rusija formalno anektira Donjecku, Lugansku, Hersonsku i Zaporošku oblast, nakon referenduma koje je Zapad proglasio nameštenim. Kao odgovor, SAD i njihovi saveznici uvode sankcije za više od 1.000 ruskih pojedinaca i kompanija, dodatno pojačavajući pritisak na rusku ekonomiju.
8. oktobar 2022: Eksplozija na Krimskom mostu dovodi do ruske odmazde
Most koji povezuje Rusiju sa Krimom, poluostrvom koje je Rusija okupirala 2014. godine, delimično je oštećen u eksploziji. Ruske vlasti nazivaju incident "terorističkim napadom" i optužuju ukrajinsku vojsku za njegovo organizovanje. Iako Ukrajina nije preuzela odgovornost, Rusija odgovara raketnim i napadima dronovima na ukrajinske gradove, uključujući civilne oblasti.
21. decembar 2022: Zelenski posetio Belu kuću
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski iznenadio je svet posetom predsedniku Džou Bajdenu u decembru 2022. godine, što je bio prvi put od vremena Vinstona Čerčila da strani lider poseti Sjedinjene Države dok je njegova zemlja bila u ratu.
Tog dana, administracija Bajdena objavila je pomoć u vrednosti od dve milijarde dolara za Ukrajinu, uključujući raketni sistem Patriot, koji je sposoban da obara krstareće rakete, kratkometne balističke rakete i avione, čime se poboljšava ukrajinska odbrana od ruskih napada.
Kasnije iste godine, Zelenski je održao govor pred zajedničkom sednicom Kongresa, koji je bio dočekan ovacijama i ustajanjem svih prisutnih.
25. januar 2023: Nemačka i SAD najavljuju slanje tenkova Ukrajini
Kako je rat ulazio u dvanaesti mesec, Sjedinjene Države i Nemačka su saopštile da će poslati napredne borbene tenkove Ukrajini za odbranu od ruskih snaga.
Ovo je predstavljalo prvi korak u koordinisanoj akciji Zapada kako bi Ukrajini obezbedili tešku vojnu opremu. Naročito za Nemačku, ovo je bio značajan korak jer je prethodno oklevala da pošalje tenkove Ukrajini od početka rata. Ove dve zemlje imaju istoriju nesuglasica u vezi sa Rusijom.
Februar 2023: Rusija izgleda priprema novu ofanzivu u Ukrajini
U februaru 2023. godine, zapadni zvaničnici su izjavili da se čini da Rusija priprema novu ofanzivu, koja je možda već počela. Stručnjaci, uključujući Institut za proučavanje rata, navode faktore poput obuke i mobilizacije stotina hiljada ruskih vojnika, kao i ubrzanje tempa operacija u zapadnom delu Luganske oblasti, jedne od teritorija koje čine Donbas, a koju je Rusija prvi put napala 2014.
20. februar 2023: Bajden iznenada posetio Kijev
Džozef Bajden je posetio Ukrajinu tokom praznika povodom Dana predsednika SAD-a, što je bila šokantna odluka, posebno jer se desila nekoliko dana pre godišnjice ruske invazije. Bajden je doputovao vozom iz Poljske i proveo sate u Kijevu, šetajući zajedno sa Zelenskim dok su se oglašavali sirene za vazdušni napad. U zajedničkoj izjavi Bajden je najavio dodatnu pomoć Ukrajini u vrednosti od 500 miliona dolara i izjavio: "Godinu dana kasnije, Kijev stoji. I Ukrajina stoji. Demokracija stoji."
23. jun 2023: Ruska plaćenička grupa Vagner organizuje pokušaj puča
Desetine hiljada plaćenika iz Vagner grupe, paravojne organizacije koju je Putin koristio za obavljanje poslova u inostranstvu, mobilisale su se i krenule prema Moskvi u očiglednom pokušaju puča. Ovaj razvoj događaja izazvao je paniku u Rusiji, predstavljajući najveći izazov Putinovoj vlasti.
Vođa grupe, Jevgenij Prigožin, kritikovao je vojnu komandu Rusije i pozvao pripadnike oružanih snaga da se pridruže njegovom pokretu, što je navelo Putina da pozove vojnike da "ne naprave fatalnu i tragičnu, jedinstvenu grešku".
24. jun 2023: Okončan pokušaj puča Vagnerovaca
Nakon što je zauzela komandu u Rostovu na Donu, Vagner grupa je prekinula svoj marš prema Moskvi samo dan nakon što je počeo ovaj šokantni događaj. Prigožin je izjavio da je grupa ostvarila svoj cilj – privukla je pažnju Kremlja – i da se vraća na bojišta.
Nalog za njegovo hapšenje je povučen, a on je dobio azil u susednoj Belorusiji, čvrstoj ruskoj saveznici. Oko dva meseca kasnije, Prigožin je navodno poginuo u sumnjivoj avionskoj nesreći.
8. februar 2024: Zelenski menja glavnog generala
Usled problema sa nedostatkom ljudstva i municije, kao i zbog letnje kontraofanzive koja nije dala značajniji napredak, Zelenski je 8. februara 2024. godine najavio da smenjuje vrhovnog komandanta, generala Valerija Zalužnjija.
Zelenski je imenovao generala Oleksandra Sirskog za novog lidera ukrajinske vojske, koji je u Telegram poruci izjavio da postoji "potreba za promenom pristupa i strategije" u ratu protiv Rusije.
13. februar 2024: Dodatna američka pomoć Ukrajini pod znakom pitanja
Dodatna pomoć Ukrajini zaostala je u američkom Kongresu nakon što su tvrdi republikanci, povezani sa bivšim predsednikom Donaldom Trampom, izrazili protivljenje daljoj finansijskoj podršci ukrajinskoj ratnoj napori.
Prema podacima Instituta Kiel za svetsku ekonomiju, Sjedinjene Države su do januara 2024. godine pružile najviše vojne pomoći Ukrajini.
Bajden je upozorio da bi odbijanje da se usvoji paket pomoći "odigralo u korist Putina", dok su vojni analitičari predviđali da bi obustava američke pomoći mogla negativno uticati na Ukrajinu u borbi protiv Rusije.
20. april 2024: Predstavnički dom usvaja novi paket pomoći Ukrajini
Usprkos nesuglasicama unutar Republikanske stranke, Predstavnički dom Sjedinjenih Američkih Država 20. aprila usvojio je paket pomoći koji uključuje zakon koji obezbeđuje dodatna sredstva za Ukrajinu. Ovaj zakon nije dobio veliku podršku, jer je više republikanskih članova glasalo protiv nego za, ali je ipak usvojen. Zelenski je na društvenim mrežama napisao da će dodatna pomoć "sprečiti širenje rata, spasiti hiljade i hiljade života i pomoći da obe naše nacije postanu jače".
6. avgust 2024: Ukrajina pokreće veliku ofanzivu u Rusiji
Početkom avgusta ukrajinske snage pokrenule su iznenadnu ofanzivu u ruskoj regiji Kursk blizu granice – najveći strani napad na Rusiju od Drugog svetskog rata. Ukrajina je preuzela kontrolu nad delom ruske teritorije tokom ofanzive, koja je uključivala hiljade vojnika, dronova i teško naoružanje.
U septembru, Rusija je pokrenula kontranapad na Ukrajinu u toj regiji.
Ruski zvaničnici su kasnije izjavili da je tokom ukrajinske ofanzive ubijeno na desetine civila, na što je Ukrajina odgovorila da ne cilja civile.
Oktobar-novembar 2024: Severnokorejci na frontu, pobeda Tramp, šok odluka Bajdena
Međunarodni zvaničnici su u oktobru upozorili da bi rat Rusije i Ukrajine mogao da krene zabrinjavajućim novim pravcem kada se pojavila vest da bi se trupe iz Severne Koreje mogle uskoro pridružiti ruskoj strani. Zvaničnici iz SAD, Ukrajine i Južne Koreje od tada su izjavili da je do sredine novembra bilo 10.000 severnokorejskih vojnika u Rusiji, od kojih su neki učestvovali u borbama u Kursku.
Sudbina sukoba bila je ponovo pod znakom pitanja kada je Tramp pobedio na izborima u novembru. Bivši i novoizabrani predsednik SAD često je kritikovao obim zapadne pomoći Ukrajini i obećao brz kraj rata kada preuzme vlast u januaru 2025. Zelenski je čestitao Trampu nakon pobede na izborima, a 14. novembra ruski ambasador pri UN izjavio je da je Rusija spremna za pregovore o okončanju rata ako mirne pregovore inicira Tramp.
Međutim, samo nekoliko dana kasnije, Bajden je dozvolio Ukrajini da počne da koristi američko oružje dužeg dometa za napade na rusku teritoriju, što su ukrajinski zvaničnici tražili duže vreme. Kremlj je upozorio da će ova odluka "dodati gorivo vatri".
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Poraz Amerike u Vijetnamu mogao bi da bude ključan deo strategije za pobedu Ukrajine protiv Rusije
Prvi let aviona Tu-214 sa potpuno ruskim komponentama
Ažurirana nuklearna doktrina Rusije je lukav Putinov potez protiv Bajdena i ide na ruku Donadu Trampu
<% post.title %>
Lojd Ostin, šef Pentagona: Za 1.000 dana rata Putin nije postigao nijedan strateški cilj
Video: Poruka Jevgenija Prigožina
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
POSLE AMERIKE, 3 EVROPSKE ZEMLJE ZATVORILE AMBASADE U KIJEVU! "Rusi lažu, ne nasedajte!": Nova uzbuna širom Ukrajine, oglasili se ukrajinski obaveštajci
(VIDEO) STIGLA RUSKA OSVETA Operacija tajne jedinice bez ijednog metka mogla bi da košta Zapad desetine milijardi dolara i ugrozi evropsku bezbednost!
"PONESITE JOD I ZALIHE HRANE": Evropa se sprema za rat! 3 zemlje izdale hitna uputstva građanima, dele se spiskovi za PREŽIVLJAVANJE
