Zelenski na mukama, naredni potez Amerike ga brine: "Ako to urade, izgubićemo"

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da veruje da će Ukrajina izgubiti rat sa Rusijom ako Sjedinjene Američke Države odluče da prekinu slanje vojne pomoći.

"Ostaćemo, borićemo se. Imamo sopstvenu proizvodnju, ali to nije dovoljno za pobedu, a mislim da nije dovoljno ni za opstanak", rekao je Volodimir Zelenski u intervjuu za američku mrežu Fox News.

Preporučujemo

Dodao je da je najteži period rata bio trenutak invazije, ali da sadašnji trenutak zavisi od jedinstva unutar Ukrajine. Ono što smatra "veoma opasnim" jeste gubitak jedinstva u Evropi.

"I ono što je najvažnije, jedinstvo između Ukrajine i Sjedinjenih Država", rekao je Zelenski.

Na pitanje da li se nada da će novoizabrani predsednik Donald Tramp moći da utiče na Putina da okonča rat, Zelenski je odgovorio:

"To neće biti jednostavno, ali mislim da, koristeći sve alate koje Sjedinjene Američke Države imaju, da, može. Zato što je mnogo jači od Putina. On je jači. Sjedinjene Američke Države su jače. Ekonomija, jača. Sjedinjene Američke Države imaju veoma veliki uticaj."

Zelenski je upitan i o mogućnosti smanjenja američkog finansiranja odbrane Ukrajine.

"Ako bi smanjili (pomoć), mislim da bismo izgubili. Naravno, bez obzira na sve, mi ćemo ostati i boriti se. Imamo proizvodnju, ali to nije dovoljno da pobedimo. Mislim da nije dovoljno ni da preživimo. Ali, ako bi to bio američki izbor, odlučili bismo šta dalje moramo da radimo," rekao je Zelenski.

Da brige Zelenskog nisu bez osnova može se videti iz izjava Donalda Trampa, narednog predsednika SAD, koji je nebrojeno puta izjavio da će završiti rat u Ukrajini kada se vrati u Belu kuću. U Kijevu, ali i širom Zapada, strahuju da bi Tramp mogao da obustavi slanje vojne pomoći Ukrajini ili da je drastično smanji kako bi naterao evropske partnere da se više fokusiraju na rat "u svom dvorištu".

Da li će tako biti, znaće se posle 20. januara, kada Tramp i njegov kabinet preuzmu dužnost. U međuvremenu, ostaje strah u Ukrajini.

Inače, kako je objavio Council on foreign relations, SAD su od početka ruske invazije Ukrajini obezbedile pomoć u vrednosti od 175 milijardi dolara. Naime, od početka rata Kongres je izglasao pet zakona kojima se Ukrajini obezbeđuje kontinuirana pomoć, poslednji put u aprilu 2024. Ukupan iznos odobren kroz ove zakone — "glavna" cifra koja se često pominje u medijima — iznosi 175 milijardi dolara.

Ova neverovatna cifra odnosi se na širok spektar ukrajinskog naroda i institucija, uključujući izbeglice, policiju i nezavisne radio-stanice, ali je većina pomoći vezana za vojsku. Desetine drugih zemalja, uključujući većinu članica NATO-a i Evropske unije (EU), takođe pružaju velike pakete pomoći Ukrajini.

Važno je napomenuti da od ukupnih 175 milijardi dolara, samo 106 milijardi direktno ide kao pomoć vladi Ukrajine. Veći deo preostalog iznosa finansira različite američke aktivnosti povezane s ratom u Ukrajini, dok mali deo podržava druge zemlje u regionu pogođene konfliktom.

Veliki deo novca iz ovih paketa pomoći troši se u Sjedinjenim Državama, gde se koristi za plaćanje američkih fabrika i radnika koji proizvode razno oružje koje se ili šalje Ukrajini ili se koristi za obnavljanje američkih zaliha naoružanja koje je Pentagon poslao Ukrajini tokom rata. Jedna analiza, koju je sprovela organizacija American Enterprise Institute, pokazala je da se sredstva za pomoć Ukrajini koriste za finansiranje proizvodnje odbrambene opreme u više od sedamdeset gradova širom SAD-a.

Najnovija pomoć u dugom nizu jesu protivpešadijske mine, koje će SAD poslati Ukrajini kako bi se usporilo rusko napredovanje na istoku te zemlje. Prethodno je, podsetimo, Bajden odobrio da Ukrajina sme da koriste američke rakete dugog dometa za udare na teritoriji Rusije.

Šta su SAD do sada poslale Ukrajini?

Prema podacima Stejt departmenta, SAD su od početka rata Ukrajini poslale širok spektar raznog naoružanja, opreme i municije.

Protivvazdušna odbrana

• 3 baterije sistema "Patriot" i municija
• 12 NASAMS sistema i municija
• Sistemi HAWK i odgovarajuća municija
• Projektili AIM-7, RIM-7 i AIM-9M
• Više od 3.000 raketa Stinger
• Sistemi Avenger i VAMPIRE za odbranu od bespilotnih letelica (c-UAS)
• Laserski vođeni raketni sistemi i oprema za integraciju sistema
• 21 radar za nadzor vazdušnog prostora

Artiljerijska podrška

• Više od 40 HIMARS sistema i municija
• Više od 200 haubica kalibra 155 mm i više od 3 miliona granata
• Više od 70.000 precizno vođenih granata
• Granate od 203 mm, 152 mm i 130 mm
• Više od 600.000 minobacačkih projektila
• Više od 100 radara za protivartiljerijsku odbranu

Oklopna vozila i transport

• 31 Abrams tenk
• 45 T-72B tenkova
• Više od 300 vozila Bredli i 900 M113
• Više od 5.000 HMMWV vozila
• 1.000 MRAP vozila
• Specijalizovana vozila za medicinsku evakuaciju i transport municije

Vazduhoplovstvo i dronovi

• 20 helikoptera Mi-17
• Različiti tipovi bespilotnih letelica, uključujući Switchblade, Phoenix Ghost i Puma
• Protivradarske rakete HARM i vođeni raketni sistemi

Protivoklopno naoružanje

• Više od 10.000 Javelin sistema
• Više od 120.000 drugih protivoklopnih sistema i municije
• Rakete TOW i protivoklopne mine

Pomorski kapaciteti

• 2 Harpoon obalska odbrambena sistema
• Više od 100 patrolnih čamaca i oprema za bezbednost luka

Ostala oprema i stručna pomoć

• Taktika za elektronsko ratovanje, oprema za hemijsku zaštitu, medicinske zalihe, oprema za hladne vremenske uslove, obuka za održavanje sistema

(Podaci sa sajta Stejt departmenta zaključno sa 21. oktobrom 2024. godine)

(Telegraf.rs)