"Može da bude novi Černobilj, i gore": Najnoviji ruski udari na Ukrajinu mogu izazvati katastrofu za svet

Energetska mreža Ukrajine je u povećanom riziku od "katastrofalnog otkazivanja" nakon što je Rusija građala ciljeve dronovima i projektilima u nedelju, upozorava Greenpeace, ističući da treba strahovati za bezbednost tri ukrajinske nuklearke koje su operativne.

Moskva je gađala električne podstanice "ključne za rad ukrajinskih nuklearnih elektrana“ i postoji mogućnost da bi reaktori mogli da izgube struju i postanu nesigurni, prenosi Guardian.

Preporučujemo

Šon Burni, stručnja za nuklearnu energiju u Greenpeace-u u Ukrajini rekao je da je "jasno da Rusija koristi pretnju nuklearne katastrofe kao glavnu vojnu polugu da porazi Ukrajinu.

"Ali tim napadima Rusija rizikuje nuklearnu katastrofu u Evropi, koja je uporediva sa Fukušimom 2011. godine, Černobiljom 1986. ili čak i gore", navodi Burni.

Grupa je pozvala Rusiju da odmah zaustavi napade na ukrajinsku energetsku mrežu i da Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) rasporedi stalne monitore u podstanicama kritičnim za nuklearne elektrane u zemlji. IAEA je sprovela jednu inspekciju krajem oktobra, ali se nije obavezala da će se vratiti.

Iako je Greenpeace nezavisne organizacije, ona je u stalnom kontaktu sa ukrajinskom vladom. Zvanični ukrajinski izvori, koje je kontaktirao Guardian, kažu da znaju za analizu o krizi.

Ukrajina je 1986. godine bila mesto najgore nuklearne katastrofe na svetu, kada je došlo do eksplozije i uništenja reaktora u Černobilju. Trideset ljudi je umrlo u roku od mesec dana, a radioaktivni materijal se proširio u Ukrajinu, Belorusiju i Rusiju i u manjoj meri u Skandinaviju i Evropu.

Tokom noći sa subote na nedelju i u nedelju ujutru, Rusija je ispalila više od 210 raketa i dronova na elektro-mrežu i podstanice širom zemlje. Nekoliko sati kasnije, Ukrenergo - glavni snabdevač električnom energijom u zemlji - najavio je restrikcije širom zemlje kako bi pomogao sistemu da se oporavi.

Eksplozije su se čule u Kijevu, Odesi i Nikolajevu na jugu, u Krivom Rogu, Pavlogradu, Vinici u centralnoj Ukrajini i Rivnu i Ivano-Frankovsku na zapadu. Čule su se eksplozije i blizu granice sa Moldavijom gde se Ukrajinska mreža spaja sa komšijskom i dalje u Evropu.

Iako se ne smatra da su direktno ciljali tri preostale operativne nuklearne elektrane u Ukrajini, u Rivnu i Hmeljnickom na zapadu, i elektranu u Južnoj Ukrajini, Greenpeace kaže da je Rusija namerno pokušavala da poveća pritisak ciljajući podstanice koje su povezane sa elektranama.

U nedelju je IAEA izvestila da su glavni dalekovodi od četiri trafostanice do tri nuklearne elektrane prekinuti, a da su monitori u fabrici Hmeljnicki "čuli jaku eksploziju". Dva dalekovoda do Rivna postala su nedostupna, a proizvodnja je smanjena u šest od devet operativnih nuklearnih reaktora na tri lokacije.

Na tri lokacije otpada oko dve trećine ukrajinske električne energije jer su prethodni napadi Rusije uništili većinu elektrana na ugalj i naftu u zemlji, dok su neke od hidroelektrana u zemlji takođe oštećene.

Posebna zabrinutost je da ozbiljna oštećenja ukrajinskog elektroenergetskog sistema, uključujući trafostanice, izazivaju veliku nestabilnost, rekao je Greenpeace, što bi moglo značiti produženi gubitak spoljne struje reaktorima. Za hlađenje reaktora i istrošenog goriva potrebna je struja, čije je stabilno snabdevanje ugroženo, dodala je ekološka grupa.

U slučaju nestanka snabdevanja, ukrajinski reaktori imaju na dizel generatore i agregate za obezbeđivanje osnovnog snabdevanja električnom energijom sa dovoljno goriva za sedam do 10 dana, ali ako gorivo ne može da se održi ili vrati struja, posledice bi mogle dovesti do nuklearne katastrofe, navodi Grinpis.

"Gubitak funkcije hlađenja u jednom ili više reaktora neizbežno bi doveo do topljenja nuklearnog goriva i radiološkog oslobađanja velikih razmera. Najugroženiji su ljudi i životna sredina Ukrajine, ali postoji potencijal da veliki deo Evrope i šire bude ozbiljno , u zavisnosti od smera vetra u to vreme“, dodaje se u analizi.

(Telegraf.rs)