Žozep Borelj: Sudbina Ukrajine odrediće sudbinu Evropske unije

Visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borelj izjavio je danas da će sudbina Ukrajine odrediti sudbinu Evropske unije i upozorio da bi EU, ako bi ruski predsednik Vladimir Putin bio uspešan u Ukrajini, platila veoma visoku cenu, mnogo veću od bilo koje vrste vojne podrške koju danas može da pruži toj zemlji.

U Briselu je danas održan sastanak Saveta EU za spoljne poslove o odbrani, tokom kojeg se razgovaralo o podršci Ukrajini, a nakon sastanka Borelj je rekao da je "ruska agresija na Ukrajinu najveća pretnja evropskoj bezbednosti i stabilnosti od kraja Drugog svetskog rata".

Preporučujemo

On je na konferenciji za novinare u Briselu, održanoj u vreme kada se obeležava 1.000 dana od početka rata u Ukrajini, istakao da je bezbednost "najvažnija vrednost društva" i da je bez nje, teško izgraditi bilo šta drugo.

"Nažalost, rat se vratio na granice Evrope i sve više postaje globalni bezbednosni rizik na granicama Evrope, istočnim granicama Evrope i na mnogim drugim mestima širom sveta. Rat protiv Ukrajine direktno utiče na naše vrednosti i principe. Sudbina Ukrajine odrediće sudbinu Evropske unije", upozorio je Borelj i dodao da se sa time saglasila većina članova Saveta EU za spoljne poslove.

On je istakao da je danas 1.000 dana od početka rata u Ukrajini, ali i 4.000 dana od "prve invazije na Krim" i naveo da su od 2014. do danas Evropljani prošli kroz tihi proces razoružanja i nisu brzo povratili vojni kapacitet koji su izgubili nakon krize evra.

Borelj je pozvao na vraćanje tih kapaciteta kroz zajedništvo, donošenje hrabrih odluka i obavezom da će EU podržavati Ukrajinu svim mogućim sredstvima.

"I na taj način poslati snažan signal Putinu da Evropa neće biti podeljena i da se neće odreći podrške Ukrajini", rekao je Borelj.

Navodeći da je Ukrajina bila u centru rasprava tokom sastanka Saveta EU za spoljne poslove o odbrani, Borelj je rekao da su sastanku prisustvovali generalni sekretar NATO Mark Rute, a putem video-konferencije učestvovali su ministar odbrane Ukrajine Rustemom Umerovim i savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog za strateška pitanja Aleksandrom Kamišinom.

Istovremeno je podsetio da su države članice EU obezbedile Ukrajini oko 45 milijardi vojne podrške, kao i da je Ukrajini isporučeno milion metaka artiljerijske municije.

"Nastavićemo to da radimo jer Rusija i dalje dobija značajne isporuke municije i projektila iz Severne Koreje i Irana. Bez podrške Severne Koreje i Irana, Rusija neće moći da nastavi da vodi ovaj rat", rekao je Borelj, koji tvrdi i da je Kina najveći dobavljač robe dvostruke namene i osetljivih predmeta "koji održavaju rusku vojnu industrijsku bazu".

Istakao je i da je EU najveći pružalac kapaciteta za obuku ukrajinskih oružanih snaga i pozvao ministre da razmotre njegov predlog da se uspostavi "koordinaciona ćelija" u Kijevu, koja bi mogla bolje da koordiniše aktivnostima EU sa potrebama ukrajinskih snaga.

On je dodao da je o tome razgovarano i sa generalnim sekretarom NATO.

Naveo je i da Evropljani moraju da urade više i da rade brže kako bi povećali svoje odbrambene kapacitete, ne samo da bi podržali Ukrajinu, već i zbog sopstvene bezbednosti.

Borelj je danas predsedavao i Upravnim odborom Evropske odbrambene agencije, tokom kojeg su, kako je naveo, potpisana pisma o namerama za prilike za saradnju u četiri oblasti - integrisana protivvazdušna i protivraketna odbrana, lutajuća municija, elektronsko ratovanje i ratovanju i evropsko borbeno plovilo.

Žozep Borelj izjavio je i da se sečenje dva optička telekomunikaciona kabla u Baltičkom moru ne može pripisati bilo kome.

Borelj je na konferenciji za novinare u Briselu rekao da bi bilo neodgovorno kada bi taj incident bio pripisan bilo kome jer bi to značilo podsticanje tenzija, što, kako je naveo, nije njegova namera, preneo je Rojters. Pojedine evropske vlade optužile su Rusiju da intenzivira hibridne napade na zapadne saveznike Ukrajine.

Borelju je ovo bilo poslednje učeće u svojstvu šefa evropske diplomatije na Savetu za spoljne poslove, budući da bi uskoro trebalo da počne sa radom nova Evropska komisija, u okviru koje će, ako joj bude potvrđena funkcija, nova visoka predstavnica EU biti Kaja Kalas.

Na agendi današnjeg sastanka bila je i diskusija o odbrambenoj spremnosti i pripremljenosti, kao i Kapacitet EU za brzo raspoređivanje i strateški pregled Stalne strukturisane saradnje (PESCO).

(Telegraf.rs/Tanjug)