Kako vojno stoje Rusija i Ukrajina nakon 1.000 dana ratovanja?

Rat u Ukrajini traje već 1.000 dana... Skoro tri godine je prošlo otkako je predsednik Rusije Vladimir Putin izvršio invaziju na Ukrajinu, a konflikt koji odnosi na hiljade života i u kojem se koristi ogromna količina naoružanja donosi stranama mala, ali sigurna osvajanja teritorija.

Rusija i dalje tuče po ukrajinskoj energetskoj infrastrukturi, a Ukrajinci se bore da zadrže svoje položaje u Kursku. Nije poznato koliko je vojnika stradalo na obe strane, a civilne žrtve broje se u stotinama. Nije poznato kako će se dalje rat odvijati, a odbrambeni i vojni ekspert Sajmon Digins i Džon Forman, bivši britanski ataše za odbranu u Moskvi i Kijevu, analizirali su za Sky News gde se Ukrajina i Rusija trenutno nalaze u vojnom pogledu i kako bi moglo da izgleda narednih 1.000 dana sukoba.

Preporučujemo

Kakvo je trenutno stanje na frontu?

Kada su tenkovi ušli u Ukrajinu u februaru 2022. godine, Rusija je htela da sruši aktuelnu ukrajinsku vladu i da natera da se ta zemlja ponovo okrene ka Moskvi, umesto ka zapadu, započinje Digins.

Iako do sada u tome Putin nije uspeo, Digins kaže da je Rusija bila uspešna u tome da preuzme kontrolu nad značajnim delom istočne Ukrajine.

"U istočnim provincijama je industrijska moć Ukrajine i ima most do Krima koji su Rusi okupirali 2014", podseća Digins.

Gledajući iz te perspektive, prema njegovim rečima, čini se da su Rusi uspeli, ili da su svakako na putu da to učine.

"Nisu preuzeli potpunu kontrolu na svim provincijama, ali drže veći deo kaže", ističe Digins i dodaje da, u smilu njihove vojne pozicije, ruske trupe nastavljaju da napreduju, iako veoma polako, i da imaju prednost kada se govori o tome koliko štete mogu da nanesu putem vazdušnih napada.

Džon Forman se slaže sa analizom Diginsom i dodaje da Rusija ima inicijativu po ratu i da "gura" već poslednjih godinu dana.

Upad Ukrajine u rusku oblast Kursk je možda iznenadio Moskvu, ali nije promenio putanju rata u korist Ukrajine, kaže Forman.

Digins dodaje da Ukrajina nema "apsolutno nikakve šanse" da ponovo preuzme provincije pod ruskom okupacijom, ali je dokazala da je uspešna u odbrani.

"Ukrajina je ostvarila jednu stratešku pobedu, verovatno najvažniju od svih, a to je da je nezavisna i zapadno orijentisana", kaže vojni analitičar.

"Ali to je imalo svoju cenu – značajnu štetu na infrastrukturi", dodaje.

Šta ima Rusija, šta Ukrajina?

U nedelju je predsednik Džo Bajden dozvolio Ukrajini da počne da koristi rakete koje su isporučile SAD za udare duboko u Rusiju, što znači da će moći da koriste Armijske taktičke raketne sisteme (ATACMS) za napade velikog dometa. Odgovor Putina je stigao danas, tako što je usvojio novu nuklearnu doktrinu.

ATACMS ima domet do 300 kilometara, ali Forman kaže da neće pomoći Ukrajini da krene na ruske avione koji izvode vazdušne napade na mnoge njene gradove.

"Rusija je iskoristila svako oružje u svom arsenalu da pokuša da ostvari prednost", kaže on.

"Koristi iranske bespilotne letelice u stalnoj kampanji da iscrpi ukrajinske civile i dopunjava ih krstarećim i balističkim projektilima dugog dometa. Rusija takođe poboljšava eksplozivnu moć svojih bespilotnih letelica i koristi klizne bombe da bi minirala ukrajinske položaje", kaže.

Dodaje i da je svet video veću upotrebu bespilotnih letelica i krstarećih raketa ukrajinske proizvodnje, ali još uvek ne na nivoima potrebnim da bi imali odlučujući vojni ili ekonomski efekat.

Digins kaže da vrste oružja koje Ukrajina već može da koristi – da pogodi ruske ciljeve unutar svojih granica – su britanske rakete Storm Shadow i njihove francuske rakete SCALP.

Ukrajina sada traži nenuklearne rakete dugog dometa i efikasne sisteme protivvazdušne odbrane – što bi moglo da uključi i nemačku raketu Taurus, dodaje Digins.

SAD su ublažile ograničenja upotrebe ATACMS nakon što je Rusija počela da raspoređuje severnokorejske kopnene trupe da dopune sopstvene snage u sukobu. Na pitanje o raspoređivanju severnokorejskih trupa, Digins kaže da je to "zabrinjavajući razvoj događaja", ali predviđa dugoročne izazove za Rusiju ako nastavi da koristi strane vojnike.

"Verovatno su svi disciplinovani, ali nemaju pravog iskustva u borbama. Mislim da Rusi ne žele da budu totalno zavisni od njih", dodaje sagovornik Sky News-a.

"Postoji izazov sa korišćenjem tuđih vojnika u vašim borbama. Stavite ih (severnokorejske trupe) protiv moderne zapadne strane, što su Ukrajinci sada, i mogli bi da završe sa veoma teškim žrtvama", rekao je Digins.

Kako bi moglo da izgleda narednih 1.000 dana borbe?

Obojica stručnjaka predviđaju škakljiv kraj sukoba u narednoj godini, pri čemu nijedna strana do sada nije postigla značajnije rezultate.

"U Evropi i SAD, bez obzira na to ko je pobedio na predsedničkim izborima, postoji želja da se rat završi, verovatno nekim neurednim kompromisom“, kaže Forman.

"Zima će takođe fokusirati umove u Kijevu na zasluge ’namirenja‘ podele kako bi se obezbedio opstanak slobodne ukrajinske države. Kak tako postavimo stvari, bez čvrstih bezbednosnih garancija ili bilo kakve pauze u borbama ili prekida vatre, Rusija će moći da se pregrupiše i ponovo napadne", ističe Forman.

Digins predviđa da će neka vrsta primirja biti na snazi u narednih šest do devet meseci, sa nekim dogovorom "zemlja za mir".

"Sledeći škakljivi deo je da li će Zapad održati podršku Ukrajini“, kaže on.

"Sumnjam da će Ukrajina postići brzo pristupanje NATO-u. Jedan od uslova da Putin mora da pristane na prekid vatre biće da ona ne može biti formalno deo NATO-a", smatra Digins.

(Telegraf.rs)