Da li će Bajdenova odluka o raketama promeniti tok rata u Ukrajini: Odgovor na dolazak trupa iz Severne Koreje

Američki predsednik Džozef Bajden dozvolio je Ukrajinida koristi američko oružje dugog dometa za napade na rusku teritoriju, što je zvanični Kijev dugo tražio.

Upotreba Vojnog taktičkog raketnog sistema (ATACMS) mogla bi barem u početku da bude ograničena na ruski region Kursk, gde su ukrajinske snage ranije ove godine osvojile deo ruske teritorije, površine od oko 650 kvadratnih kilometara.

Preporučujemo

Od prve godine rata, ukrajinski lideri tražili su od zapadnih saveznika da im dozvole da koriste napredno oružje za gađanje ključnih meta u Rusiji, prenosi Glas Amerike.

Nadali su se da bi taj potez umanjio ruske vojne kapacitete pre nego što trupe Moskve dođu do istočnog fronta i da bi im otežao da gađaju ukrajinsku teritoriju. Takođe bi moglo da posluži kao faktor za odvraćanje, u slučaju budućih pregovora o primirju.

SAD su se dugo protivile ukrajinskom zahtevu, s obzirom na to da je predsednik Bajden bio rešen da izbegne bilo kakvu eskalaciju koja bi mogla da uvuče Ameriku i druge članice NATO u direktni konflikt sa nuklearno naoružanom Rusijom.

Kremlj je upozorio u ponedeljak da se Bajdenovom odlukom "doliva ulje na vatru". Bajden je odluku doneo poslednjih meseci svog mandata, pre nego što ga 20. januara nasledi novoizabrani predsednik Donald Tramp koji je obećao da će brzo okončati rat. To bi, kako mnogo strahuju, moglo da primora Kijev na do sada neprihvatljive ustupke.

Šta su ATACMS?

Balističke rakete, koje je razvila američka kompanija Lokid Martin, gotovo su udvostručile domet do 300 kilometara većine oružja koje Ukrajina poseduje. Mogu da ciljano pogode vojne aerodrome, skladišta municije i stratešku infrastrukturu.

SAD su poslale Ukrajini ATACMS prošle godine i Kijev ih je koristio da uništi vojne mete na teritorijama pod ruskom okupacijom ali ne i na ruskom tlu.

Šta je Bajden dozvolio Ukrajini?

Bajden je dozvolio Ukrajini da koristi taktički raketni sistem za napade na mete duboko na ruskoj teritoriji, prema navodima jednog američkog zvaničnika i još tri osobe upoznate sa odlukom.

Rakete dužeg dometa verovatno će biti upotrebljene kao odgovor na odluku Severne Koreje da pošalje vojnike da pomognu ruskim snagama, naveo je jedan od izvora za AP. Severnokorejske trupe su po svemu sudeći angažovane da pomognu ruskoj vojsci da potisne ukrajinske snage iz Kurska, posle upada u avgustu.Zvaničnici su za AP govorili pod uslovom da ostanu anonimni, zato što nisu ovlašteni da javno govore o američkoj odluci.

To je drugi put da je Vašington dozvolio Kijevu da koristi američke oružane sisteme za napade na rusku teritoriju. U maju, nakon što je ruska ofanziva u Harkovu pretila da preoptereti ukrajinske snage, Bajden je dozvolio upotrebu sistema HIMARS - sa dometom od 80 kilometara - da bi se sprečilo napredovanje ruskih snaga.

Ta odluka je pomogla ukrajinskim vojnicima da jedno vreme stabilizuju situaciju na frontu, tako što su primorali ruske trupe da povuku vojne resurse.

Zašto je Ukrajini potrebno oružje dugog dometa?

Ukrajina je od zapadnih saveznika tražila oružje dužeg dometa da bi izmenila balans moći u ratu u kojem Rusija ima više resursa, i da bi izvodila precizne napade na vazdušne baze, skladišta i centre za komunikaciju više stotina kilometara udaljene od granice.

Kijev se nada da će time umanjiti ruske vazdušne kapacitete i oslabiti lance nabavke, potrebne za dnevne napade na Ukrajinu i održavanje kopnene ofanzive u toj zemlji.

Ako oružje dugog dometa bude upotrebljeno u Kursku, ruske snage koje se pripremaju za kontranapade verovatno bi bile primorane da povlače opremu i ljudstvo, što bi komplikovalo borbene planove.

Ukrajina je redovno gađala Rusiju oružjem domaće proizvodnje, od kojih je neko bilo sa dometom do 1.000 kilometara. Međutim, i dalje nema dovoljnu količinu da Rusiji nanese ozbiljnu dugoročnu štetu.

Da li će Bajdenova odluka promeniti tok rata?

Posledice odluke zavisiće od pravila uspostavljenih za upotrebu oružja dugog dometa. Ako se dozvole napadi širom cele Rusije, to bi moglo značajno da iskomplikuje kapacitete Moskve da odgovori na potrebe na ratištu.

Ako udari budu ograničeni na Kursk, Rusija bi mogla da izmesti komandne centre i vazdušne jedinice u obližnje regione i time ublaži efekte logističkih izazova. To znači da bi mnoge od meta, koje su ukrajinski zvaničnici želeli da gađaju, i dalje bile van dometa ukrajinskih snaga.

Ukrajinski lideri su oprezno reagovali na odluku SAD.

"Mnogi u medijima danas govore o činjenici da smo dobili dozvolu da preduzmemo adekvatnu akciju. Međutim, udarci se ne zadaju rečima. Takve stvari se ne najavljuju. Rakete će govoriti same za sebe", rekao je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski.

Portparol Pentagona Čarli Dic rekao je da ATACMS ne bi bili odgovor na glavnu pretnju s kojim se Ukrajina suočava. To su ruske klizeće bombe koje se ispaljuju sa udaljenosti od više od 300 kilometara, što je van dometa američkih raketa.

Ukrajinski lideri takođe su naveli da su ruske snage imale vremena da povuku resurse van dometa raketa, dok su SAD razmatrale da li da dozvole njihovu upotrebu.

"Odluka je doneta prekasno. Da je doneta na početku jeseni, mogla je da poremeti rusku kontraofanzivu u Kursku. A da je doneta još ranije, mogla je da poremeti ofanzivu u pravcu Pokrovska", smatra Glib Voloski, analitičar u tink-tenku Centar za incijative CBA.

Uz to, zalihe ATACMS su male, zbog čega su američki zvaničnici ranije postavljali pitanje da li bi to bilo dovoljno za Ukrajinu da značajno promeni situaciju. Neke pristalice Ukrajine, međutim, navode da bi čak nekoliko napada duboko na ruskoj teritoriji moglo da natera rusku vojsku da promeni planove i još više rastegne svoje resurse.

(Telegraf.rs)