U eri rata neki muškarci u Rusiji više vrede mrtvi nego živi: Poražavajuća činjenica usled borbi u Ukrajini

Dok se ruska invazija na Ukrajinu približava trećoj godišnjici (22. februar 2025. godine), isplate vojske za one koji poginu na bojnom polju predstavljaju mračnu računicu za porodice nastradalih.

Ruski ekonomista Vladislav Inozemcev procenio je da porodica 35-godišnjeg muškarca, koji služi godinu dana na frontu i pogine u akciji može da dobije oko 14,5 miliona rubalja, odnosno 150.000 dolara, u vidu plate i naknade za smrt, prenosi magazin "Fortune".

Preporučujemo

Ova suma ne uključuje dodatne bonuse i isplate osiguranja. U nekim delovima Rusije, ovaj iznos je veći nego što bi taj vojnik zaradio kao civil da je radio do svoje 60. godine života.

"Odlazak na front i pogibija nakon godinu dana ekonomski su isplativiji od daljeg života tog čoveka", izjavio je Inozemcev.

Ova "ekonomija smrti" ratne Rusije, kako ju je on nazvao, donela je znatan finansijski priliv nekim zajednicama. Zapravo, stope siromaštva pale su na najniži nivo otkako je Rusija počela da prikuplja te podatke 1995. godine.

Do juna, isplate za poginule dostigle su ukupno 30 milijardi dolara tokom protekle godine, navodi "Wall Street Journal". Na primer, u regionima Tuva i Burjatija, depoziti u bankama su porasli za 151 i 81 odsto, respektivno, od januara 2022. godine, mesec dana pre nego što je Vladimir Putin pokrenuo invaziju punog obima na susednu zemlju.

Takvi podsticaji su neophodni kako bi se nastavilo pokretanje ratne mašinerije, jer bi opšta mobilizacija i regrutacija mogle biti politički neprihvatljive.

Prema zapadnim procenama, više od 600.000 ruskih vojnika je poginulo ili ranjeno tokom borbi u Ukrajini. Neki ekonomisti smatraju da Moskvi mesečno treba 30.000 novih regruta kako bi zamenila žrtve. Potreba za dodatnim trupama toliko je velika da se Rusija čak obratila Severnoj Koreji za pomoć u obezbeđivanju vojnika.

Istovremeno, vojska se takmiči za radnu snagu sa privatnim sektorom Rusije, koji nudi velike plate kako bi zadržao radnike i održao poslovanje, uključujući fabrike koje proizvode oružje za rat u Ukrajini.

To je doprinelo visokoj inflaciji. Zvanična statistika pokazuje da je inflacija u septembru dostigla skoro 10 odsto, a centralna banka povećala je referentnu kamatnu stopu na 21 odsto. Cene hrane vrtoglavo rastu, pri čemu su cene krompira porasle za 73 odsto od početka godine.

Iako glavni pokazatelji BDP za sada deluju otporno, zahvaljujući masovnoj vojnoj potrošnji, osnovni poremećaji u ekonomiji i trajne sankcije doveli su neke stručnjake do prognoze da Rusija možda neće moći da održi rat u Ukrajini nakon 2025. godine.

(Telegraf.rs)