Političar pre pola veka lažirao smrt, pa "oživeo" na Badnje veče: Špijun iz doba Hladnog rata sve razočarao

Kada je odeća poslanika Džona Stounhausa pronađena u Majami Biču 20. novembra 1974. godine, mnogi su mislili da se britanski političar udavio dok je plivao. Međutim, on se mesec dana kasnije živ i zdrav pojavio na Badnje veče u Australiji i sve šokirao.

Kada je skovao plan da nestane, Džon je vodio vrlo problematičan život. Njegova politička karijera je bila u zastoju, a zbog loših poslovnih poteza imao je i finansijske probleme. Nekoliko puta u javnosti je optuživan da je komunistički špijun, a bio je i u vanbračnoj vezi sa svojom sekretaricom.

Preporučujemo

Zbog cele situacije, odlučio je da ukrade identitet dvojice mrtvih muškaraca. On je u novembru poslom otputovao u Majami, lažirao nestanak, ušao u avion i odleteo za Australiju.

Mesec dana niko nije imao nikakve informacije o njemu, a onda se iznenada pojavo.

U izjavi za BBC u januaru 1975. godine, Džon je rekao da je bio na proputovanju kako bi "posložio neke činjenice".

Uspon i pad

Tokom kasnih 1960-ih Džon je izgledao kao čovek koji ima sve. Sa 43. godine je postao generalni direktor pošte, imao je prelepu ženu i troje dece, a mnogi su ga videli i kao budućeg laburističkog premijera.

Njegov pad počeo je kada je prebeg iz komunističke Čehoslovačke 1969. tvrdio da je zemlja regrutovala poslanika kao doušnika. Stounhaus je protestovao zbog svoje nevinosti premijeru Haroldu Vilsonu, koji mu je poverovao. Takve optužbe su bile rasprostranjene tokom Hladnog rata, ali je Stounhausova politička reputacija je bila narušena. Kada je Laburistička partija izgubila na opštim izborima 1970. godine, Stounhaus nije imao mesta u prednjoj klupi opozicije. Razočaran, odlučio je da posveti više vremena svojim poslovnim interesima u Londonu, uglavnom izvoznim uslugama koje je razvio kroz svoje međunarodne veze.

Godine 1971. borba Bangladeša za nezavisnost od Pakistana izazvala je u Stounhausu novi entuzijazam. Emotivno se uključio u ovaj sukob, da je kad se rat završio postao vrlo prepoznatljiva ličnost u Bangladešu. Oni su mu u znak zahvalnosti dali državljanstvo. To je bio samo početak.

Od njega je kasnije traženo da pomogne u osnivanju banke koja bi pružala usluge Bengalcima u Velikoj Britaniji. Međutim, ova banka privukla je oštre komentare javnosti zbog načina na koji je poslovala.

Zbog svega toga Džon je bio u depresiji i osećao je da gubi podršku javnosti i kolega. Zbog toga je smislio plan kako da pobegne od svega. Prvo je falsifikovao molbu za pasoš na ime Džozefa Artura Markama, livničkog radnika koji je nedavno umro u svojoj izbornoj jedinici Volsal, u zapadnom Midlendsu u Engleskoj.

Zatim je takođe falsifikovao još jedan identitet na ime Donalda Klajva Milduna, koji je takođe nedavno umro u Volsolu. Da bi pomogao u finansiranju ovog novog života, Stounhaus je prebacio velike količine gotovine iz svojih preduzeća na nekoliko bankovnih računa.

"Bio je podeljena ličnost"

Džon je 20. novembra 1974. godine nestao dok je, kako se činilo, plivao u moru u Majamiju. Od njega nije bilo ni traga, a na obali je pronađena samo njegova odeća. Nije bilo jasno šta mu se dogodilo. Da li ga je more odnelo na pučinu? Da li je kidnapovan? Da li je ubijen i bačen?

Njegova supruga Barbara bila je uverena da je u pitanju neka tragedija. U izjavi za BBC je rekla da je čula čudne priče o njenom suprugu, koje uopšte nisu ličile na njega, te na iste nije želela da se obazire.

"Bila sam uverena da se udavio. Svi dokazi su upućivali na to da se udavio tokom plivanja", ispričala je Barbara.

Policija u Londonu je, pak, imala svoje sumnje. Šila Bakli, Stonhausova sekretarica od svega 28 godina, ujedno i ljubavnica, prijateljima je pričala kako je Džon mrtav, ali je znala pravu istinu... Njena odeća je bila spakovana i poslata u Australiju mesec dana ranije, a sa Džonom je redovno obavljala telefonske pozive. Takođe, slala mu je šifrovane poruke preko jedne od dve banke u Australiji gde je imao račune. Računi su bili otvoreni na dva različita imena - Markham i Mildon - i to je ono što je na kraju policiju u Melburnu dovelo do njega.

U to vreme policija je tragala za nestalim Lordom Lukanom, koji je nestao 8. novembra nakon što je ubio dadilju svoje dece. Prvobitno je policija mislila da je sumnjivi Englez koji potpisuje čekove možda Lukan.

I dok je Lukanov nestanak nastavio da muči policiju punih pola veka, misterija o nestanku Džona Stonhausa rešena je u samo mesec dana. Na Badnji dan je britanski političar odlučio da otkrije svoj pravi identitet. Kasnije, dok je bio u policijskoj stanici u Melburnu, pitao je da li sme da pozove svoju suprugu u Britaniji. Iako tad to nije znao, neko je snimao poziv koji je uputio supruzi.

"Hej, dušo. Pa, ušli su u trag lažnom identitetu ovde. Iz svega bi shvatila da sam te prevario. Žao mi je zbog toga, ali mi je u izvesnom smislu drago što je sve prošlo", rekao je tada Stonhaus.

Nekoliko dana je držan u pritvoru pre nego što mu se u Australiji pridružila njegova porodica, a kasnije i ljubavnica.

Mesec dana nakon što je "pronađen", dao je intervju dopisniku BBC-ja u Australiji. Svoj čin pripisao je svojoj "podeljenoj ličnosti", navodeći da je "novi on" davao mogućnost starom da se opusti, jer je stari bio pod stresom nesagledivih razmera.

Upitan kako je mogao da svoju porodicu tako namuči, rekao je: "Pokušavao sam svojim nestankom da njihove živote učinim lakšim, tako što ću ih osloboditi tenzija koje im je nametnuo stari ja".

Stonhaus je tad i dalje bio poslanik, i odbacio je mogućnost da će se odreći svoje poslaničke plate iako je bilo hiljadama kilometara daleko od svog radnog mesta.

"Mnogi članovi parlamenta odlaze preko na ture da poslože činjenice. I ja sam bio na takvoj turi, ne samo goegrafski, već i u smislu pronalaženja sebe. Sada bi ta turneja mogla biti veoma zanimljiva i, bože moj, mislim da u potpunosti opravdava poslaničku platu ako mogu da ispričam priču o svom iskustvu“, rekao je Stonhaus i dodao: "Mislim da poslanik, kao i bilo ko drugi na bilo kom drugom poslu, ima pravo na određenu naknadu tokom perioda kada ima neku vrstu bolesti."

Umire se samo dva puta

Stonhaus je sedam meseci pokušavao da ostane u Australiji, ali je na kraju deportovan, a u otadžbinu su ga vratili detektivi Skotland Jarda. U avgustu 1976. godine, nakon maratonskog suđenja koje je trajalo 68 dana, a na kojem se govorilo o njegovim propalim poslovnim poduhvatima, osuđen je na sedam godina zatvora zbog krađe, prevare i malverzacija. Tri godine kasnije izašao je iz zatvora, a nakon operacije na otvorenom srcu, pošto je u zatvoru imao tri infarkta.

Barbara se od njega razvela 1978. godine, a tri godine kasnije se udala za Baklije, Stonhausovog sekretara. Džon je "drugi put" umro 1988. godine, ali ovog puta stvarno. Džonu, koji je tada imao 62 godine, je tri nedelje pre smrti pozlilo uoči gostovanja u emisiji o nestalim ljudima.

Ali, šta je bilo sa tvrdnjama da je špijun, koje su toliko oštetile njegovu političku karijeru? U svom intervjuu za BBC, nakon što se pojavio u Australiji, odbacio je optužbe da je špijunirao za Čehoslovačku kao "smešne". Njegova ćerka Julija do danas odbacuje sve tvrdnje da je prenosio informacije stranim silama, a 2021. godine napisala je knjigu u njegovu odbranu. Istoričar sa Kembridža, prof. Kristofer Endrju, jedan je od retkih ljudi koji su videli dosije MI5 o Stounhausu; u svojoj autorizovanoj istoriji britanske obaveštajne službe iz 2009. zaključio je da je Stounhaus zaista špijunirao za Čehoslovake.

Govoreći 2012. godine, profesor Endrju je rekao za BBC: "Zaista odlučujući dokazi došli su sredinom 1990-ih kada je čehoslovačka obaveštajna služba, pošto je postala saveznik, objavila neke od Stounhausovih dosijea. Bili su prilično razočarani kvalitetom obaveštajnih podataka koje je on pružio kao ministar, tako da na dugačkoj listi ljudi koje je Džon Stounhaus prevario, moguće je da možemo dodati ime čehoslovačke obaveštajne službe“.

(Telegraf.rs)