Evropljani dobijaju uputstva ponašanja u slučaju rata: Nova uzbuna na kontinentu, ovo treba da imaju kod kuće

Milioni Šveđana u ponedeljak su počeli da primaju kopije pamfleta u kojima se populacija savetuje kako da se pripremi i snađe u slučaju rata ili drugih neočekivanih kriza.

Pamflet pod nazivom "Ako dođe do krize ili rata" je ažuriran od pre šest godina zbog onoga što vlada u Stokholmu naziva pogoršanjem bezbednosne situacije, što podrazumeva invaziju Rusije na Ukrajinu u punom obimu. Knjižica je takođe duplo veća.

Preporučujemo

Susedna Finska je takođe upravo onlajn objavila svoje savete o "pripremi na incidente i krize". Norvežani su takođe nedavno dobili pamflet u kojem se pozivaju da budu spremni da se sami snalaze nedelju dana u slučaju ekstremnih vremenskih uslova, rata i drugih pretnji.

Tokom leta danska agencija za hitne slučajeve saopštila je da šalje mejlove odraslim Dancima detalje o vodi, hrani i lekovima koji će im biti potrebni da prođu kroz krizu tokom tri dana.

U detaljnom odeljku o vojnom sukobu, finska digitalna brošura objašnjava kako bi vlada i predsednik reagovali u slučaju oružanog napada, naglašavajući da su finske vlasti "dobro pripremljene za samoodbranu".

Švedska se pridružila NATO savezu ove godine, odlučivši kao Finska da podnese zahtev nakon što je Moskva proširila svoj rat 2022. godine. Norveška je članica osnivač odbrambene alijanse zapada, prenosi BBC.

Foto: Profimedia/AFP/Jonathan NACKSTRAND

Za razliku od Švedske i Norveške, vlada u Helsinkiju je odlučila da ne štampa kopiju za svaku kuću jer će to "koštati milione" i da je digitalnu verziju lakše apdejtovati.

"Poslali smo više od 2,2 miliona papirnih kopija, jednu za svako domaćinstvo u Norveškoj", rekao je Tore Kamfjord, koji je odgovoran za kampanju samospremnosti u Norveškoj direkciji za civilnu zaštitu (DSB).

Na listi predmeta koje treba držati kod kuće su dogotrajna hrana kao što su konzerve pasulja, energetske pločice i pasta, i lekovi uključujući tablete joda u slučaju nuklearne nesreće.

Oslo je takođe poslao raniju verziju 2018. godine, ali je Kamfjord rekao da su klimatske promene i ekstremnije vreme kao što su poplave i klizišta doveli do povećanog rizika.

Za Šveđane ideja o knjižici za hitne slučajeve nije ništa novo. Prvo izdanje "Ako dođe do rata" proizvedeno je tokom Drugog svetskog rata i apdejtovano je tokom Hladnog rata.

Ali jedna poruka je pomerena sa sredine brošure: "Ako Švedsku napadne druga zemlja, nikada nećemo odustati. Sve informacije o tome da otpor treba da prestane su lažne".

Ne tako davno su Finska i Švedska još uvek bile neutralne države, iako njihova infrastruktura i "totalni odbrambeni sistem"datiraju još iz Hladnog rata.

Foto: Tanjug/AP

Ministar odbrane Švedske Karl Oskar Bohlin rekao je prošlog meseca da, kako se globalni kontekst promenio, infromacije švedskim domaćinstvima takođe moraju da odražavaju promene.

Ranije ove godine on je upozorio da bi "moglo da dođe do rata u Švedskoj", iako je to viđeno kao znak za uzbunu jer je smatrao da koraci ka ponovnoj izgradnji te "potpune odbrane" napreduju presporo.

Zbog dugačke granice sa Rusijom i iskustva u ratu sa Sovjetskim savezom tokom Drugog svetskog rata, Finska je oduvek održavala visok nivo odbrane. Švedska je, sa druge strane, smanjila svoju infrastrukturu i tek u proteklim godinama počela opet da je pojačava.

"Iz finske perspektive, ovo je malo čudno", kaže Ilmari Kaihko, vanredni profesor ratnih studija na Švedskom univerzitetu odbrane.

"(Finska) nikada nije zaboravila da je rat mogućnost, dok su u Švedskoj ljudi morali malo da se uzdrmaju da bi shvatili da se to zaista može dogoditi", kaže Kaihko, koji je iz Finske.

Melisa Eve Ajosmaki (24), koja je poreklom iz Finske ali studira u Geteborgu, rekla je da je postala zabrinutija kada je izbio rat u Ukrajini.

"Sada sam manje zabrinuta, ali i dalje negde u glavi mislim na to šta treba da uradim ako dođe do rata. Posebno jer mi je porodica u Finskoj", dodala je ona.

Uputstva uključuju instrukcije o tome šta raditi u slučaju nekoliko scenarija i traži se od građana da se pobrinu da mogu sami da se izbore, barem u početku, u slučaju krizne situacije.

Finci su upitani kako bi nosili ako danima budu bez struje sa zimskim temperaturama i do -20C. Na listi se nalaze tablete joda, kao i hrana koju je lako spremiti, hrana za ljubimce i rezervni izvor napajanja.

Na švedskoj listi se preporučuju krompir, kupus, šargarepa i jaja uz konzerve bolonjeze sosa i pripremljenu supu od borovnica i šipka.

Švedski ekonomista Ingemar Gustafson (67) prisetio se kako je ranije primio verzije pamfleta.

"Nisam toliko zabrinut zbog cele stvari, pa to shvatam prilično mirno. Dobro je da se informišemo kako treba da se ponašamo i kako da se pripremimo, ali nije da imam sve te stvari kod kuće", rekao je on.

Jedna od najvažnijih preporuka jeste pripremiti dovoljno hrane i vode za 72 sata.

Ali se Ilmari Kaihko pita da li je ovo praktično za sve.

"Gde ćete ovo da držite ako imate veliku porodicu koja živi u malom stanu?", upitao je on.

(Telegraf.rs)